Proizvodi

Moje prve edukativne kartice predstavljaju nov, pažljivo osmišljen i posebno prilagođen serijal interaktivnih kartica pogodan za rano učenje i prvi susret dece sa azbukom, engleskim i nemačkim jezikom, brojevima, oblicima i bojama, godišnjim dobima, logičkim zadacima i igrama, kao i osnovnim saznanjima o svetu koji ih okružuje. Kroz igru, na jednostavan i zanimljiv način, dete će usvajati nova znanja i veštine koje su temelj za dalji razvoj i uspešno savladavanje prvih školskih koraka.

Ciljna grupa: uzrast 3–5 godina.

Iz iste serije:
ZRNCE KARTICE – UČIMO BOJE I OBLIKE – LATINICA
ZRNCE KARTICE – UČIMO BOJE I OBLIKE
ZRNCE KARTICE – ZАBAVNI KVIZ – LATINICA
ZRNCE KARTICE – ZАBAVNI KVIZ
ZRNCE KARTICE – IGRA MEMORIJE – LATINICA
ZRNCE KARTICE – IGRA MEMORIJE
ZRNCE KARTICE – UČIMO PRVE REČI – LATINICA
ZRNCE KARTICE – UČIMO PRVE REČI
ZRNCE KARTICE – UČIMO ŽIVOTINJE – LATINICA
ZRNCE KARTICE – UČIMO ŽIVOTINJE
ZRNCE KARTICE – UČIMO DA BROJIMO DO 20 – LATINICA
ZRNCE KARTICE – UČIMO DA BROJIMO DO 20
ZRNCE KARTICE – BEBE ŽIVOTINJA
ZRNCE KARTICE – GODIŠNJA DOBA
ZRNCE KARTICE – UČIMO AZBUKU

Spoj emocija, tajnovitosti i opčinjenosti estetikom

Firenca okupana strašću i bezvremenom lepotom.
Tri romantične sudbine spojene vekovima preko remek-dela Sandra Botičelija i misterije koja preti da promeni sve.

Firenca, 1510. godina.

Dok leži na samrtnoj postelji, slavni slikar Sandro Botičeli zaklinje svog ispovednika da dostavi tajnu poruku i nikada viđeno platno sinu njegove nekadašnje muze, očaravajuće Simonete Vespuči. Međutim, sveštenik izneverava dato obećanje, zbog čega slika nestaje iz javnosti i ostaje skrivena duže od pet vekova.

Barselona, 2023. godina.

Karla je mlada istoričarka umetnosti i restauratorka koja dobija priliku da bude pomoćnica kustosa na velikoj Botičelijevoj izložbi u čuvenoj Galeriji Ufici. Razočarana u ljubavi, ona rešava da spakuje kofere i vrati se u Firencu, rodni grad svoje bake. U toskanskoj prestonici sreće uglednog italijanskog grofa, upušta se u uzbudljivu potragu za izgubljenim umetničkim delom kroz stare arhive i privatne zbirke, i konačno razotkriva tajnu čuvanu vekovima.



Drugi o knjizi

„Ono što me je zaista očaralo kod ovog romana jeste to koliko prelepo spaja misteriju i istoriju umetnosti, kao i istraživanje ženskih priča koje opstaju kroz umetnička dela koja su inspirisale, podsećajući nas da iza svake Venere i Madone stoji prava žena sa snažnom pričom, koja čeka da bude ispričana. Ovo je savršena kombinacija ljubavne priče, misterije i umetničkog nasleđa koja vas tera da poželite da rezervišete sledeći let za Firencu i provedete sate u galeriji Ufici, trežeći skrivena značenja u Botičelijevim remek-delima.“ – oduševljena čitateljka


Ovaj roman je osvojio prestižnu katalonsku nagradu Premi L’Illa dels Llibres za knjigu godine.

O autoru:

Sonija Ljeonart Dormua diplomirala je odnose sa javnoću na Univerzitetu Kvins u Ujedinjenom Kraljevstvu. Takođe je pohađala i razne kurseve menadžmenta, marketinga i liderstva. Kao preduzetnica, i inovatorka, suosnivač je vodeće kompanije za razvoj softvera u Španiji, gde je i komercijalna i marketinška direktorka. Oduvek je gajila strast prema književnosti, umetnosti i fotografiji. Venerina tajna je njen prvi roman.

U ovom romanu autor vodi čitaoca kroz svet neizgovorenih osećanja,živopisnih predela i sudbina koje se ukrštaju u potrazi za pripadanjem. Ovo je priča o lutanjima koja nas uvek vraćaju na početak, o mestima koja ostaju naš dom čak i kada im se više ne možemo vratiti i o ljudima koje nastavljamo da volimo kroz sećanja. Poetičan i emotivan, ovaj roman istražuje usamljenost, identit i večitu težnju da pronađemo mesto kojem zaista pripadamo.

Moje prve edukativne kartice predstavljaju nov, pažljivo osmišljen i posebno prilagođen serijal interaktivnih kartica pogodan za rano učenje i prvi susret dece sa azbukom, engleskim i nemačkim jezikom, brojevima, oblicima i bojama, godišnjim dobima, logičkim zadacima i igrama, kao i osnovnim saznanjima o svetu koji ih okružuje.
Kroz igru, na jednostavan i zanimljiv način, dete će usvajati nova znanja i veštine koje su temelj za dalji razvoj i uspešno savladavanje prvih školskih koraka.

– Nov naslov iz serijala Moje prve edukativne kartice
– Za prvo učenje osnovnih reči i izraza na engleskom jeziku
– Na kartama se nalaze reči i izrazi iz različitih oblasti, a ispod njih i ilustracije koje ih bliže opisuju
– Oblasti obuhvataju pozdrave, predmete, svakodnevne izraze, vremenske odredbe, prideve i još mnogo toga
– Nov format kartica, pogodan za dečje ruke

Ciljna grupa: uzrast od 5–7 godina.

Bogat miraz, aristokratski koreni i besprekorno poreklo čine ledi Stelu Koršam idealnom prilika za brak. Ipak, vojvoda od Hantingtona u njoj vidi samo ekscentričnu riđokosu devojku sa naočarima i pegicama, daleko od standarda lepote za kojima obično čezne.

Dok se udvarači bore za Stelino bogatstvo, a vojvoda je zadire podstičući rivalstvo, neočekivani splet okolnosti spaja ih u brak – čin koji Stela doživljava kao svoju najveću noćnu moru. Svesna da se oženio njome iz računa, odbija da mu pokloni svoje srce.


Može li šarmantni i neobuzdani Silvester ubediti svoju tvrdoglavu suprugu da je početni interes prerastao u pravu, duboku ljubav?
.

„Eloiza Džejms piše sa očaravajućom kombinacijom šarma, stila i gracioznosti, uz koju čitaoci uzdišu i osmehuju se dok se zaljubljuju u njena dela.“ – Džulija Kvin

Savršena za ljubitelje popularne serije Bridžerton.

Eloiza Džejms, čije je pravo ime Meri Blaj, rođena je 1962. godine u Minesoti. Vanredni je profesor engleske književnosti na Univerzitetu u Fordhamu. Potiče iz porodice književnika, a još kao studentkinja počela je da piše i objavljuje. Njeni romani često imaju podatke iz bogate prošlosti engleske istorije i književnosti. Udata je za Italijana Alesandra Vetorija, sa kojim ima sina i ćerku.

Japanski uz mange donosi jedinstven i zabavan pristup učenju japanskog jezika. Ovaj popularni kurs, objavljen na sedam jezika i štampan u brojnim izdanjima, osvojio je čitaoce širom sveta zahvaljujući svom zanimljivom i efikasnom metodu učenja.


Kroz autentične japanske stripove – mange – na prirodan i pristupačan način usvajaju se osnove jezika i upoznaje bogata japanska kultura. Bez obzira na to da li ste dugogodišnji ljubitelj mangi ili se sa njima tek upoznajete, kroz 30 pažljivo osmišljenih lekcija, veliki broj praktičnih vežbi i pregledan priručnik sa 160 najvažnijih kandži znakova, korak po korak ćete savladati osnove japanskog jezika.


Knjiga sadrži i više od 150 dodatnih aktivnosti za utvrđivanje i primenu stečenog znanja, kao i poseban dodatak – manga-priču Rakudžo na 24 strane. Ova uzbudljiva priča pruža priliku da kroz autentično iskustvo čitanja mange proširite vokabular, uvežbate kandži znakove i učvrstite gramatička pravila na zabavan i prirodan način.

U poetskom traktatu Gaza, jedno telo Malika Berak gradi pesničku mapu prostora u kojem se istorija i lično sećanje prepliću u jednu celinu. Gaza u ovim pesmama postaje metafora živog tela – tela koje pamti, trpi i opstaje uprkos razaranju. Kroz sažet i sugestivan pesnički izraz autorka promišlja pitanja pripadanja, gubitka, otpora i ljudskog dostojanstva, pokazujući kako poezija može da sačuva ono što istorija nastoji da izbriše.

Istražujući različite aspekte života – od solo putovanja i radosti druženja do preuzimanja kontrole nad sopstvenim ljubavnim životom – Bet Makol u ovom predivno ilustrovanom vodiču otkriva da se prava romantika krije upravo u malim stvarima. Ti naizgled obični trenuci mogu biti jednako dragoceni i nezaboravni kao susret s ljubavlju života.


Kroz Betine duhovite anegdote i inspirativne savete otkrićete da, bilo da je reč o velikom romantičnom gestu ili jednostavnom uživanju u izlasku sunca, istinska lepota života leži u tome da u svakom trenutku pronađemo nešto vredno i posebno.


Jer radost i romantika počinju upravo od vas.

Umetnost komunikacije u trenucima kada je ulog najveći.

Da li ste se ikada našli u situaciji gde razgovor postane toliko napet da se čini kako će svaki čas eskalirati, ili u kojoj se vaš sagovornik jednostavno povuče u zid ledene tišine?

Knjiga Važni razgovori predstavlja nezaobilazan vodič koji vam nudi konkretne i primenjive alate za snalaženje u teškim, prelomnim i neprijatnim diskusijama. Bilo da se radi o delikatnim poslovnim odlukama, razrešavanju sukoba sa partnerom, ili temama koje već dugo gurate pod tepih, ova knjiga vas uči kako da tok razgovora usmerite ka željenom cilju.

Napisana izuzetno razumljivim i povremeno duhovitim stilom, knjiga vam pokazuje kako da zastupate svoj stav i budete uverljivi – a da pritom ne zvučite grubo, nametljivo ili odbojno. Umesto da bežite od konflikata, naučićete kako da kreirate sigurno okruženje u kojem se suprotstavljena mišljenja rešavaju kroz konstruktivan dijalog.

Ovaj priručnik je u potpunosti prilagođen izazovima moderne komunikacije. Čitajući ga, otkrićete:
- Kako da zadržite prisebnost: Tehnike za vraćanje razgovora na pravi kolosek onda kada snažne emocije prete da preuzmu kontrolu nad situacijom.
- Kako da adekvatno reagujete: Najbolji načini da se postavite kada vas neko drugi iznenada suoči sa osetljivom i teškom temom.
- Kako da premostite prepreke: Kako da skratite i prevaziđete onaj nelagodan period praznog hoda između trenutka kada uočite problem i trenutka kada o njemu zapravo progovorite.
- Kako da komunicirate u digitalnom dobu: Praktični saveti za uspešno vođenje bitnih prepiski putem imejla, poruka i digitalnih platformi.

Kada dođe do nesuglasica i kada prorade emocije, obično biramo između dve loše opcije: ili izbegavamo razgovor, ili ga vodimo na pogrešan način, trpeći posledice u oba slučaja. Autori nam nude i treću opciju: primenu proverenih principa pomoću kojih unapređujemo svoje odnose i rezultate.

Ključne konverzacije direktno oblikuju vašu karijeru, lične relacije i vašu budućnost. Uz veštine koje ćete usvojiti iz Važnih razgovora, više nećete osećati strah i nelagodu pred osetljivim temama – svakom izazovu ćete pristupati hrabro, smireno i sa punim samopouzdanjem.

Autorka bestselera Nasleđe

Lija Lokhart ne pristaje da joj život određuje horoskop i spremna je da to dokaže, makar obišla ceo svet.

Lija Lokhart veruje u nauku i zazire od svega što miriše na nju ejdž mistiku. Ali život koji je pažljivo izgradila iznenada se raspada – najpre zbog uporne vrtoglavice, a zatim i zbog astrološkog tumačenja koje tvrdi da živi u suprotnosti sa onim što joj je zapisano u zvezdama.

Besna i odlučna, Lija kreće na put kako bi dokazala da je astrologija čista besmislica, upoređujući svoj život sa životima svojih „zvezdanih blizanaca“ širom sveta – ljudi rođenih pod potpuno istom mapom neba. Ipak, na tom vrtoglavom putovanju kroz Veneciju, Istanbul, Nju Orleans i dalje, ispostaviće se da će njeni najvažniji vodiči biti ljudi koji su oduvek bili u njenom životu: majka za koju veruje da ju je napustila, otac za kojeg veruje da ju je spasao i nekadašnji komšija čija bi ljubav mogla biti put do njenog istinskog ja.

„Vrtoglav i maštovit beg od svakodnevice, koji ujedno donosi promišljenu priču o identitetu i samoprihvatanju.“ – Shelf Awareness

„Put oko sveta vođen zvezdama. Destinacije na kojima će se Lija zateći čine zadivljujuću pozadinu priče.“ – Publishers Weekly

„Brza radnja, uverljivi likovi i teme lične transformacije podstaći će živu diskusiju.“ – BookPage

Dvanaest knjiga. Dvanaest meseci. Jedna šansa da zaleči svoje srce…

Jedna žena dobija neočekivan poklon od muškarca koga je volela i izgubila – godinu dana čitanja knjiga, po jednu za svaki mesec – što pokreće čitalačko putovanje u kojem ponovo uči da živi, sanja i voli.

Kada Tili Najtingejl dobije poziv iz lokalne knjižare da dođe po rođendanski poklon od muža, ostaje u potpunom šoku. Delom zato što se ne seća kada je poslednji put čitala knjigu iz uživanja, a najviše zato što je Džo preminuo pre pet meseci.

Dolazeći po svoj dar, Tili od vlasnika knjižare Alfija saznaje pravu istinu: Džo joj je ostavio dvanaest pažljivo odabranih knjiga uz rukom pisana pisma, po jedno za svaki mesec, osmišljena da joj pomognu da prebrodi prvu godinu bez njega.

U početku Tili ne može ni da zamisli da se ponovo izgubi u romanima, ali Džoove nežne reči je ubeđuju da pokuša. Tili ponovo uranja u stranice knjiga, a u njenom životu polako se otvara novo poglavlje.

Mesečne posete knjižari i iskreni razgovori sa Alfijem donose joj utehu koja joj je nedostajala i hrabrost da krene na niz književnih putovanja širom sveta. Kako njena priča dopire do drugih ljudi, tako i njena sudbina, nalik velikim književnim delima, prevazilazi nju samu.

„Pejdž gradi topao, ušuškan svet koji blista od razigranosti, čak i dok pažljivo istražuje tugu. Savršena knjiga koje istovremeno slama i leči srce.“ – Kirkus Reviews

„Od prve stranice osvojiće vas uverljivi likovi; čitaoci će na nekim mestima plakati, na drugim se smejati, ali će ih priča sve vreme čvrsto grliti.“ – Publishers Weekly

„Dirljivo podsećanje da je uz knjige, ljubav i malo čarolije sve moguće.“ – Kirsti Vudson Harvi

„Divna, emotivna oda knjigama i večnoj ljubavi.“ – People

Uzbudljivi akcioni triler po kome je nastala popularna Netfliksova serija u kojoj je jedini način za preživljavanje – igranje igara!

Osamnaestogodišnjem Rjoheiju Arisuu je dosta sopstvenog života. Škola je grozna, ljubavni život nepostojeći, a budućnost kao neizbežna propast. Dok se bori da opstane u svetu koji ne mari za njega, Rjohei oseća da bi sve bilo bolje kada bi bio bilo gde drugde. Kada se uz neobičan vatromet, zajedno sa prijateljima, pojavi u paralelnom svetu, Rjohei će pomisliti da su mu se sve želje ispunile. Ali ovaj novi svet nije prazan raj – to je surova igra. I jedino se može preživeti igranjem igara.

Neki posetioci Ničije zemlje ne troše sve svoje vreme na puku borbu za opstanak. Baš poput Arisua, pojedinci tragaju za istinom koja se krije iza čudnog i smrtonosnog sveta u kojem su se obreli. Bilo da to podrazumeva traženje granica njihovog bizarnog zatvora ili pronalaženje načina da Ničiju zemlju razotkriju medijima u stvarnom svetu, postavlja se pitanje – da li je istina uopšte bitna ako svi poginu pre nego što je svima otkriju?

Uzbudljivi akcioni triler po kome je nastala popularna Netfliksova serija u kojoj je jedini način za preživljavanje – igranje igara!

Osamnaestogodišnjem Rjoheiju Arisuu je dosta sopstvenog života. Škola je grozna, ljubavni život nepostojeći, a budućnost kao neizbežna propast. Dok se bori da opstane u svetu koji ne mari za njega, Rjohei oseća da bi sve bilo bolje kada bi bio bilo gde drugde. Kada se uz neobičan vatromet, zajedno sa prijateljima, pojavi u paralelnom svetu, Rjohei će pomisliti da su mu se sve želje ispunile. Ali ovaj novi svet nije prazan raj – to je surova igra. I jedino se može preživeti igranjem igara.

Većina igara sa slikama i dalje predstavlja smrtonosni izazov za stanovnike Ničije zemlje, a njihova često komplikovana ili zbunjujuća pravila osmišljena su da prevare igrače kako bi sami sebe osudili na propast. Nasuprot tome, igra Kralja pik je osvežavajuće direktna – ubij ili budi ubijen! Mogu li nestabilna savezništva među učesnicima biti učinkovita pre nego što meci Kralja snajperiste proglase kraj igre za sve?

Etika prisustva i ontologija nežnosti

Nakon više knjiga poezije, autorka u zbirci Alhemičari senke i svetlosti organski nastavlja svoj lirski senzibilitet, ali ga premešta u prostor meditativne proze. Zadržana je gusta simbolička slojevitost i unutrašnji ritam, no sada se misaoni sloj razvija kroz pripovedni tok. U središtu zbirke nalaze se naratorka i dva mačora — Feniks i Eros — ali već od prve priče postaje jasno da životinjski likovi nisu samo fabularni akteri, već simbolički nositelji egzistencijalnih uvida.

Dolazak Feniksa nakon smrti sivih mačaka označava početak regenerativnog ciklusa. On ne dolazi na poziv, nego „zna“. Njegova pojava funkcioniše kao mitološki obrazac preporoda — ime nije slučajno. Feniks je arhetipska figura stabilnosti, unutrašnjeg mira i tihe mudrosti. On je čuvar praga između vidljivog i nevidljivog sveta. Autorka ga gradi kao šamanski lik, posrednika između sfera, ali bez prenaglašene mistifikacije: njegova magija je u prisustvu.

Suprotno njemu, Eros ulazi u narativ kao energija pokreta, čigra, impuls, dete, rizik. Ako je Feniks ontološka osovina, Eros je vitalistički iskorak. Njihov odnos nije opozicija, već komplementarnost — dva principa u njoj samoj. U „Noći Erosa“ pojavljuje se motiv dvojnika, udvajanja stvarnosti, kao metafora unutrašnjeg rascepa koji se integracijom razrešava. Narativ tada prelazi iz realističkog u simbolički registar.

Zbirka se gradi na principu lajtmotiva: pogled, dodir, igra, borba, bolest, odsustvo. Mačke su predstavljene kao bića koja ne poznaju dramatizaciju. Posebno u tekstovima o putovanju i povratku, ruši se antropocentrična projekcija „uvređenosti“ – one nisu povređene, one reflektuju njenu brigu. U tom segmentu zbirka dostiže snažnu psihološku dimenziju: mačke su ogledala senki, tihi korektiv ljudske nepotrebne patetike.

Centralni filozofski sloj knjige oblikuje se u odnosu prema bolesti i smrti. U tom smislu, alhemija na koju naslov upućuje nije mistična disciplina, već proces unutrašnjeg preobražaja — pretvaranje straha u prihvatanje, vezanosti u slobodu i boli u tiho razumevanje cikličnosti. U pripovetkama o Erosovoj slabosti i njegovom umiranju izostaje retorička teatralnost. Bolest nije spektakl nego proces. Smrt nije suprotnost životu nego njegov deo. Autorka ovde dosledno gradi etiku nedramatičnosti: sažaljenje iscrpljuje, prisustvo osnažuje; vezivanje guši, puštanje oslobađa. U „Dijalogu sa Erosom“ postaje jasno da je ključna lekcija zbirke upravo ljubav bez straha od odlaska.

Erosova smrt u tekstu „Plavo za nebo, belo za anđela“ nije konačnost, već inicijacijski čin. On je dete-anđeo, transformativna figura koja završava svoj zadatak. Feniks ostaje kao svedok, utemeljivač, čuvar kontinuiteta. Odsutnost patosa u trenutku njegove smrti pokazuje jedno od najzrelijih mesta ove proze: priroda ne nosi bol kao koncept, već kao tranziciju.

Značajan sloj zbirke čini i metafizička dimenzija prostora — dvorište grobova, slojevi istorije, nevidljivi entiteti, treperenje senki. Upravo se tu naslov Alhemičari senke i svetlosti pokazuje kao ključ za čitanje — senke nisu tamne sile koje treba proterati, već materija koju treba preobraziti, dok je tišina prostor u kojem se preobražaj događa. Autorka ovde koristi motive poznate iz tradicije gotičke i simbolističke književnosti, ali ih ne razvija u pravcu horora, već u pravcu ontološke radoznalosti. Mačke su čuvari nevidljivog, ali bez egzibicionizma. One stoje, gledaju, osećaju.
Stilski, proza je poetska, sa čestim metaforičkim skokovima i sakralizacijom svakodnevice. Povremeni rizik patetičnosti amortizuje se doslednom unutrašnjom logikom teksta: sve mistično utemeljeno je u iskustvu. Autorka ne koristi životinje da pobegne od realnosti, već da je sagleda iz drugog registra.

Zbirka se može odrediti kao refleksivno-simbolička proza sa elementima alegorije i zoopoetike. Jedan od ključnih vrednosnih slojeva zbirke oblikuje se upravo kroz etiku prisustva. Ovo je knjiga o učenju boravka u sadašnjem trenutku, o razumevanju cikličnosti, o oslobađanju od kontrole i o napuštanju straha od gubitka.

Mačori Feniks i Eros nisu samo likovi. Oni su ontološki principi. Jedan utemeljuje, drugi pokreće. Jedan ostaje, drugi odlazi. Između njih naratorka pronalazi sopstvenu celovitost. U tom smislu, zbirka ne govori o mačkama. Govori o preobražaju jednog bića kroz susret sa Drugim koji ne govori, ali zna.

U toj tišini, gde se senke ne brišu nego osvetljavaju iznutra, zbirka zadobija svoju trajnu unutrašnju svetlost. - Andrea Beata Bicok

Knjiga 4 koraka do boljeg odnosa majke i ćerke spaja autobiografsku priču majke i ćerke sa praktičnim savetima za izgradnju zdravijeg i ispunjenijeg odnosa. Kroz snažno lično iskustvo, autorke Lesli i Lindsi Glas pokazuju da čak i najteže narušeni odnosi mogu da se obnove kada ih prate razumevanje, iskrenost i spremnost na promenu.
Ova interaktivna knjiga objedinjuje praktične savete, dirljivo pripovedanje i vežbe za pisanje i samorefleksiju, i vodi čitaoce kroz proces otkrivanja korena nesporazuma, emocionalnih obrazaca i konflikata koji često opterećuju odnos majke i ćerke. Autorke svoju metodu isceljenja odnosa zasnivaju na četiri ključna koraka: otkrivanju lične i porodične priče, razumevanju stilova afektivnog vezivanja, prepoznavanju konflikata i njihovih okidača, kao i usvajanju konkretnih alata koji pomažu u obnavljanju poverenja, bliskosti i ljubavi.
Bez obzira na to da li se suočavate sa svakodnevnim nesuglasicama, dugogodišnjim nerazumevanjem ili potpunim prekidom komunikacije, knjiga 4 koraka do boljeg odnosa majke i ćerke pruža smernice i praktična rešenja za izgradnju odnosa ispunjenog poštovanjem, saosećanjem i trajnom povezanošću.

Naše priče otkrivaju Ivana Bosiljčića kao autora, koji nam kroz priče, pesme i bajke govori o svojim ličnim uspomenama, osećanjima i odnosima koji su ga oblikovali.

Knjiga je podeljena u tri celine, koje međusobno komuniciraju motivima ljubavi, bliskosti, sećanja, detinjstva, prijateljstva i potrebe da se u savremenom svetu sačuva nežnost.

• Priče, u formi dnevničkih zapisa, vode nas kroz naizgled obične trenutke i odnose. Otkrivaju tihe životne prekretnice posle kojih više ništa nije isto. Jedan pogled, razgovor, zagrljaj ili kratak susret mogu promeniti način na koji posmatramo sebe i svet oko sebe.

• Pesme su o ljubavi, veri, samoći, ali i potrazi za smislom, čežnji za pripadanjem. U njima se smenjuju nežnost, melanholija i pitanja koja, bar jednom u životu, većina nas postavi sebi samima, iako to retko izgovorimo naglas.
• Bajke (za uspavljivanje i odrastanje) nastale su u toplini večernjih razgovora sa autorovom ćerkom, u jednoj posebnoj igri mašte i nežnosti. Otkrivaju dečiju vizuru sveta, u kojoj nema zlih veštica, prokletstava i mraka, iako se ne beži od stvarnosti. Svetu se prilazi sa radoznalošću, toplinom i nesputanom verom da će na kraju sve biti dobro.
Kroz tri različite književne forme, a jednim prepoznatljivim glasom Naše priče Ivana Bosiljčića spajaju duboko lično sa univerzalnim, onim što je blisko svima nama.
Poseban pečat knjizi daju ilustracije umetnika Nikole Velickog, koje nisu tek vizuelni dodatak tekstu, već sa njim vode tihi dijalog. Njegovi crteži dodatno pojačavaju atmosferu knjige i daju lice emocijama koje ostaju između redova.

Naše priče je iskrena, topla i nenametljiva knjiga u kojoj se susreću pesnik, pripovedač, otac i običan, svakodnevni čovek, ostavljajući čitaocu prostor da u svemu tome pronađe i deo vlastite unutrašnje mape osećanja i doživljaja sveta.

Sandro Veronezi (Sandro Veronesi), italijanski pisac i publicista, rođen je u Firenci 1959. Diplomirao je na Arhitektonskom fakultetu u istom gradu. Jedan je od najznačajnijih pisaca svoje generacije u Italiji. Objavio je više proznih knjiga (romana, priča, eseja, putopisa). Dobitnik je nekoliko književnih nagrada u zemlji i inostranstvu. Romani Tihi haos i Kolibri (Akademska knjiga) nagrađeni su najvišom italijanskom književnom nagradom „Strega“. Književni nedeljnik La lettura – Corriere della sera izabrao je roman Kolibri za knjigu godine 2019.

Opis:
Još jedno toplo leto, 1972, Versilija, toskanska obala. Điđo Belandi, dečak iz Vinčija, kao i svake godine provodi ga s roditeljima i mlađom sestrom u iznajmljenoj letnjoj kući. Ima 12 godina i mada se zanima isključivo za sport, za njega već pristiže vreme novih otkrića: čitanja stripova, slušanja popularne muzike, a onda, u prisustvu jedne radoznale devojčice, Astel – i zavodljive moći reči kao i čari – prevođenja... Jer, Điđo je dvojezičan (mama mu je Irkinja) a Astel željna tog drugog jezika.
I dok iščekuje sportski događaj sezone – Olimpijske igre u Minhenu, a njegova se mlada ličnost razmahuje u idealima prve ljubavi, Điđo i ne sluti da ide u susret nečemu nepovratnom i sudbinskom, što će munjevito staviti tačku na svu tu blagodat, a njegov život podeliti na „pre i posle“. Taj događaj vremenski se poklapa sa tragičnim napadom na minhenskim Olimpijskim igrama: naslov romana zajednički je imenitelj pojedinačne, „male“ priče i istorijske zbilje.
Pred nama je živa slika kako jednog prohujalog trenutka Italije 70-ih, tako i kraja onog doba nevinosti – naspram nepronicljivih peripetija okruženja i porodice kojima smo kao deca uslovljeni.
Belandi, sada već s vetrometine svojih zrelih godina, minucioznom rekonstrukcijom sećanja nastoji da otkrije da li je on, onakav kakav je bio, mogao da promeni tok događaja. Tražeći odgovore kroz pripovedanje, u usporavanjima – a onda i ubrzanjima – prelazi dug put do onoga što Veronezi naziva prihvatanje, kao svojevrsni čin – reklo bi se – nečeg herojskog, u ljudskom biću.

U Beogradu osećate stalno da je život teži ali i skupoceniji nego u mnogim drugim gradovima, da čovek ovde živi sa većim ulogom i težim rizikom, i da svi, i oni koji gube i oni koji dobijaju, imaju srazmerno više od života.

(…)

Beograd je bar jednim delom bio i neposredni predmet mog književnog rada. A pogotovu je sigurno da su mnoge godine života u Beogradu uticale na moj rad ne samo u formalnom pogledu nego i suštinski. Koliki je i kakav taj uticaj, to ne bih mogao da kažem, i to nije moje da merim i određujem, ali da postoji, to je sigurno. Može se reći da sam veći deo svoga svesnog života proveo u Beogradu. U svakom slučaju, glavninu svojih književnih radova napisao sam u njemu.
– Ivo Andrić

Oduvek je selo, zajedno sa svima ovim visinskim krajevima, brinulo brigu i mučilo muku zbog te soli. Između soli i čoveka, skupe a neophodne soli i kletog čoveka kome uvek nešto treba, ubacuje se ko god može i ko god stigne, i hrišćanski vlastelin i ta nova turska vera i vojska, i trgovac Dubrovčanin i prekupci po gradovima, i skeledžija na vodi i haramija na putu, i carina i trošarina, i slučajna šteta i nezgoda... I tako čovek stoji na ovoj goloj i vetrovitoj visiji, ore i kopa planinsku zemlju, lebdi i kapa nad stokom, a osoliti se čestito nema čim, jer svak od njegovog dela pomalo krnji, a on ne može ni od čijeg.

(…)

Kad bude već jesen, odem malo u moje selo. I tamo je život! Jesi li ti slušao kad puca cerovina u peći, a napolju mraz srce steže?

(…)

Činilo mi se da sam odjednom prenesen u daleko planinsko selo na prisojnoj i pokošenoj strani proplanka, i da sam za vrelog letnjeg dana ušao u neku seosku ostavu koja je sva od smrčeva drveta, ispunjena medom, mlekom, raznim voćem i sasušenim travama.
– Ivo Andrić

U očima ljudi sa kojima je radio, on je izgledao kao osobenjak, bolešljiv i nedruževan čovek koji živi za svoju dužnost i svoj posao, a lišen je smisla za pun život i njegove radosti. Samo oni sa kojima je dolazio u bliži dodir mogli su da naslute kakav je to bolesnik i nesrećnik bio.

(…)

Sa strahom (i taštim stidom) odavno sam primetio da ne razlikujem lako ni brzo zle ljude i postupke od dobrih, ni pametne od ludih. Nije teško zamisliti kako je kobno i opasno bilo, sa takvim nedostatkom, živeti kao čovek među ljudima. Kad se to zna i uzme u obzir, ne treba se ničemu čuditi.

(…)

To je čovek ozbiljan i opšte uvažen, odmerenog držanja, sabran i ćutljiv. On malo govori, a i od onog što kaže polovinu ne razumeš. Toliko su njegove misli iznad onog što mi obični ljudi znamo i možemo da shvatimo. Kad čuješ neku njegovu reč, ostaje ti samo da ideš zbunjen i postiđen kući, i da žališ što ti priroda nije dala njegovu darovitost i što nisi imao prilike da učiš one škole koje je on učio.

– Ivo Andrić

Nismo mi stvoreni da putujemo daleko od svog kućnog praga, ni da živimo na moru. More nas privlači i očarava, ali se uvek, pre ili posle, pokaže da je za nas život na moru u stvari iskušenje kome nismo dorasli ni duhom ni telom. Taj je život slobodniji, lepši, pa možda i lakši od ovog našeg, ali tu razliku treba platiti skupom cenom koja je iznad naše moći. Zbog toga se, živeći na moru, osećamo stalno kao rđave platiše, uljezi, varalice. S vremenom, to osećanje raste i biva sve življe i sve mučnije, dok nas najposle ne otera sa morske obale i ne prisili da se vratimo svom tvrdom i oskudnom životu na kopnu.

(…)

Silazak na more veća je pustolovina nego što mi to u našoj lakomislenosti mislimo. U prvi mah izgleda nam da se nije mnogo izmenilo. Nešto malo oko nas, a gotovo ništa u nama. Rastinje našeg kraja pratilo nas je sve do nadomak morske obale; tu se doduše ono menja, ali zemlja i kamen ostaju isti. Tome treba samo još dodati more, veliku količinu slane vode, sa neobičnim ribama ispod glatke ili nemirne površine. I to je sve.

– Ivo Andrić

Čim pređeš turski prag, nađeš se odjednom – ali odjednom! – u posve novoj sredini koja u najmanjoj mogućoj meri zavisi od spoljnjeg sveta, okružen mirom i samopouzdanjem utvrđenog, odvojenog i izdvojenog porodičnog života koji nam svojom tišinom govori da se sve zna (sve što treba znati!) i da nema potrebe da se išta pita, kazuje i tumači.

(…)

Teško je naći na Orijentu građevinu koja je cela lepa, čista, i kojoj se ništa ne bi moglo prigovoriti. Ali, s druge strane, ne postoji na Istoku građevina koja, ma kako oronula i zapuštena bila, nema bar pedalj zelene bašte, ili česmu žive vode, ili samo jednu jedinu saksiju sa pažljivo negovanim cvećem minđušice ili ruže mesečarke.
– Ivo Andrić

Mis Maca je na novom zadatku! Ovoga puta treba da spreči da se ostvari san vilenjaka Ah Pooka, u kojem gradonačelnika pojede Beli Kit, strašni gusar iz romana Jua Batøa. Kako osujetiti proročanski san? Maca uvek ima genijalne ideje! Kreće u akciju i nailazi na čudno kuče, neobičnu urednicu, nevidljivog pisca, ne baš prijatnu krčmu i predivnog delfina… Hoće li uspeti da spase gradonačelnika i kakva se neverovatna istina krije iza priče zelenog patuljka, otkrijte u drugom delu čuvenog serijala o intuitivnoj detektivki Mis Maci. „Mis Maca“ je serija grafičkih romana za decu u kojima neobična detektivka vodi istrage svojim nečujnim korakom. Ipak, kada isuče kandže, onda kida… U svojevrsnom omažu skandinavskom noaru, pronicljiva Mis Maca rešava misteriozne slučajeve u izmišljenom skandinavskom svetu punom bizarnih likova, maglovitih pejzaža, neobičnih imena i apsurdnog humora. Ko počne da čita, teško će se zaustaviti… 

Pred vama je prva interaktivna knjiga o Beogradu i jedinstveno izdanje o znamenitostima i svim turističkim vrednostima grada Beograda, sa mobilnom aplikacijom. Tursitičke atrakacije Beograda, kao što su dve reke, mostovi, Kalemegdanska tvrđava, Knez Mihajlova ulica, Skadarlija, Hram Svetog Save, Trg Republike, paviljoni, muzeji i crkve Beograda, samo su neke od vrednosti koje će vam predočiti ova knjiga.

Moto knjige pozajmljen je od Marčela – „Kao da više nisam vešt / da srokam novi tekst / za protest na sav taj prljav veš“ – i tačno najavljuje njen ton: ova proza ne stilizuje svoj protest, nego prostire sopstveni veš, komad po komad. Krstovićev pripovedač, koji sebi nadeva ime Gustav Januš, hroničar je vlastite svakodnevice na Novom Beogradu: penzionisan u 42. godini „zbog psihičkih problema“, živi od dve kirije, komunicira „samo sa kevu“ iz porodice, a dane meri odlascima kod psihijatra, fejsbuk objavama i promocijama po kulturnim centrima. Knjiga pokriva razdoblje 2023–2025. i čita se kao dnevnik, pisana istim onim jezikom kojim junak govori: mešavinom resavskog dijalekta, školskog engleskog i književnog srpskog. U njoj su tromesečna odiseja po Stomatološkom fakultetu i zaljubljivanje u specijalizantkinju Kseniju („Kaže mi psihijatar da sam ušao u novu pesničku fazu“); most koji spada i vraća apetit; litijum i antidepresiv posle kojih „ljudi me apsolutno ne interesuju – vratila mi se i volja za rad“; bilansi ljubavi, zarada i lajkova svedeni bez ulepšavanja i bez stida. Krstović nastavlja liniju svojih ranijih knjiga – od „Faktotuma i priča“ do „Ksenije“ – autofikciju u kojoj je iskrenost jedini zakon: eksplicitnu, samoironičnu i na momente urnebesnu.

Nagon, podstrek, damari i zvuci eruditan je i polifon roman – splet samosvojnih priča koje putuju kroz epohe i meridijane: od peščanih dina i Mojsijevog speva pod egipatskim suncem, preko tvrđava nad Dunavom i Petrovaradinom i magle nad koritom Mersija, pa sve do gradnje i porinuća jedrenjaka „Mariah“ i Pigafetinih priprema za put oko sveta.

Kroz roman teku dve stalne niti. Prva je voda – Nil, Dunav, more – „starim utvrdama mera i ogledalo“, druga je zvuk i muzika (Albinonijev Adagio, „Crni Orfej“), koja pričama daje ritam i emotivni ton.

Reč je o romanu za čitaoce koji vole gustu, asocijativnu prozu i putovanje kroz vreme i prostor, u kojoj se učenost i pripovedačka strast susreću na svakoj stranici.

Zarobljena svetlost je futuristički i istorijski pogled na savremene teme sa snažnim distopijskim i filozofskim nabojem. Iako su narativno odvojene, priče funkcionišu kao celina, jer ih povezuje ista tema: gubitak autentične ljudskosti pred naletom tehnologije, moći i sistema kontrole. Škodrić stvara mozaik mogućih (i prilično zastrašujućih) budućnosti, ali i reinterpretira prošlost, pokazujući da je ljudska priroda pohlepna, uplašena i sklona iluzijama, te stoga nepromenljiva. Ova knjiga govori o temama koje nas s vremena na vreme obuzimaju i o kojima razmišljamo. U svakoj od njih pojavljuje se proročica Sibila Kumska.

U Svetitelju, nastavku romana Apokrif, Aleksandar Kosančić, novinar i potomak slavnog Ivana Kosančića, ponovo učestvuje u borbi između svetlosti i tame, dobra i zla.

Nevoljan učesnik, ali nezaobilazan svedok, suočava se sa duhovima prošlosti i izazovima koji mogu oblikovati našu budućnost. Uz pomoć duhova iz prošlosti, Aleksandar otkriva da granica između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti nikada nije bila tanja.

Ova uzbudljiva priča vodi nas kroz avanture u kojima se prepliću stvarni junaci naše prošlosti, manastiri i crkve, istorijski događaji i stari Beograd. Svaka stranica otvara vrata u svet gde se mit i istorija stapaju, a borba dobra i zla postaje lična i univerzalna.

Svetitelj je roman koji se ne ispušta iz ruku, jer se u njemu otkriva da prošlost nikada nije završena, a budućnost zavisi od naših odluka danas.

Novom zbirkom kratkih priča Vudu Popaj nas uvlači u maestralno konstruisan „Bazar Bizzare“ – svet bizarnih treš priča u kome se oštra satira sudara sa apsurdom svakodnevice. Kroz prizmu grotesknih situacija, autor secira društvene anomalije s hirurškom preciznošću, duboko zalazeći u sferu angažovane književnosti i hvatajući se u koštac sa domaćom socijalnom problematikom. Od komičnih peripetija s aparatima i preživljavanjem u priči „Trange-frange“, preko misterije Euzebijeve bolesti, pa sve do egzistencijalnih lutanja antijunaka, doslovno „zaglavljenih u sranjima“. Britki jezik Vudu Popaja ne ostavlja čitaoca ravnodušnim.

Vladimir Krstović u novoj zbirci pesama Zašto da sanjam isti san ne štedi nikoga. Ovo je ogoljena priča o borbi sa mentalnim zdravljem, o preživljavanju beogradskog asfalta i učmalosti provincije oličene u Despotovcu, o psihijatrijskim bolnicama i o spasu koji donosi pisanje. Krstović je prošao put od vukovca, preko košarkaša i studenta farmacije, pa sve do čoveka koji se borio sa psihozama i alkoholom. Panker u njemu, nakon godina provedenih na marginama, upućuje ga na književni rad.

Pesme nude duboko intiman uvid u autorovu svakodnevicu, u kojoj istražuje motive usamljenosti, porodičnih odnosa, ostvarenih i neostvarenih ljubavi, te tranzicije između Beograda i Despotovca. Kroz fragmente se prepliću nostalgija za mladošću i suočavanje sa zrelošću, uz česte reference na pop-kulturu i domaće društvene prilike. Njegov izraz je neposredan a pisanje, kao i kod mnogih pisaca, terapijsko sredstvo za prevazilaženje životnih kriza kroz umetničko izražavanje. Autor sebe definiše kao umetnika (i penzionera), koji pronalazi sebe u tišini svog stana i novim rukopisima.