STRIP

Alesandro Pičineli se pokazao dostojnim naslednikom legendarnog Galijena Ferija kao autor ilustracija za korice serijala. Deset godina njegovog kreativnog procesa sažeto je u ovom izdanju, sa stotinu ilustracija nastalih u toku stvaranja konačnih verzija korica za brojne naslove Zagora.

Nešto mračno se nadvija nad oblastima oko jezera Iri. Čudni Indijanci koji sebe nazivaju Ljudi-Pume napadaju doseljenike i prete da celu oblast gurnu u sveopšti rat. A sve to je pokrenuo povratak drevnog junaka i proroka Vahumija. Zagor mora da pronađe Pećinu vetra i zaustavi Vahumija pre nego što bude prekasno.

Dok kiša nemilice pada, Zagor sa Veribadom i odredom odvažnih ratnika pokušava da uništi mašine za kontrolu padavina. Da li će junak Darkvuda uspeti da pobedi u ovoj trci s vremenom?

U ovoj knjizi ćete naći oba dela vukodlačke priče, kod nas prvi put u boji, sa svim dodacima koje smo uspeli da prikupimo. „Noći punog meseca” i „Poslednji pun mesec” odličan su diptih koji savršeno obuhvata prvih sto brojeva Dilana Doga: prvo posvete, strah, splater i zabavu, a zatim nešto dublje – setu, i dirljivost, možda. Drugim rečima, sasvim lepo pokazuju kako je Dilan s godinama – menjao dlaku.

U priči koja je pred vama naš neustrašivi detektiv nemogućeg ponovo se vraća na Himalaje, i to na jedan od njihovih najviših vrhova (posle Mont Everesta i K2, treći po redu), Kančendžungu. Po smetovima i opasnim prevojima, zajedno sa svojim vernim pratiocem Javom, Marti će otkriti...

broj orginala: 359. Naslvo orginala: Il custode delle cinque vette

„Gospodine Dog, to sam ja… Trevor Mils, iz Glastonberi Grouva. Iako ne možete da me čujete, znajte da upravo sada vičem… Dogodilo mi se nešto… što ne umem najbolje da shvatim... Ne mogu da pronađem put do kuće… I strah me je. Znate, ja sam vaš veliki obožavalac. Za mene ste vi junak i iskreno se nadam da ćete uspeti da me pronađete… pre nego što bude prekasno. Voleo bih da vam dam makar neki trag… ali ne znam gde sam dospeo… Znam samo da je ovde mrak... hladno je, a moje ruke i glava stalno idu nagore, dok sve ostalo ide nadole... I znam da nisam sam.” „Nešto je tamo napolju. Mogu da ga osetim. Nešto ogromno… i užasno.” Očajnički vapaj za pomoć. Industrijsko naselje u engleskoj nedođiji. Neobjašnjiva sila koja pretvara sve čega se dotakne u stravu. I Dilan Dog, koji u ovoj priči Darija Sikija i Rikarda Tortija mora da otkrije šta je to zadesilo Glastonberi Grouv i načinilo ga „Kobnom zemljom”…

U ovoj knjizi ćete naći oba dela vukodlačke priče, kod nas prvi put u boji, sa svim dodacima koje smo uspeli da prikupimo. „Noći punog meseca” i „Poslednji pun mesec” odličan su diptih koji savršeno obuhvata prvih sto brojeva Dilana Doga: prvo posvete, strah, splater i zabavu, a zatim nešto dublje – setu, i dirljivost, možda. Drugim rečima, sasvim lepo pokazuju kako je Dilan s godinama – menjao dlaku.

Bozeli i Font su zasnovali zaplet na pozamašnom broju poznatih mesta i likova. Tu je Bafalo Bil. Naravno, Divlji Bil Hikok se samo spominje, ali njegov lik – a posebno tragičan kraj – predstavlja pogonski element priče. A tu su i još neke ličnosti koje zasad nećemo pominjati. Pritom, ne smemo zaboraviti sam Dedvud, koji je u mitologiji vesterna važan koliko i Tumstoun i njegov legendarni OK koral. Ali sada je vreme da se vratimo Divljem Bilu i misteriji njegovog stradanja!

Svetom se širi pošast. Ona uzima maha i ispoljava se u brojnim oblicima: crne toksične gljive, beskrupulozne korporacije, senzacionalizam i novčana dobit nauštrb istine i pravde... U svem tom bezumlju ovaj cinični svet pred našim očima gubi boju i polako zapada u sivilo. Potrebna nam je mala iskra svetlosti da vrati toplinu u hladne nijanse i omrzla srca. Potrebna nam je... Svetlost Bornea.

Godina je 1948: jedni u strahu od trećeg svetskog rata, drugi u potrazi za američkim eldoradom – šačica Belgijanaca beži sa Starog kontinenta u nameri da osvoji domovinu Volta Diznija... Od Brisela do Tihuane, Jan i Švarc prenose nam epopeju trojice crtača: Žižea, Frankena i Morisa, veselih i živopisnih zanesenjaka koji će, po povratku kući, osmisliti ono što će časopis Spiru učiniti temeljem modernog francusko-belgijskog stripa!

Pet priča o Teksu iz pera osam majstora stripa: „Veštica Kesi” - Ljudi koji su imali posla s njom bi tragično umirali... Iako ih je Kasandra Logan upozoravala. Potom je došao Kit Viler; „U salunu” - Pre ili kasnije, svi prođu kroz Emetov salun...; „Pola srebrnog dolara” - Na Divljem Zapadu često čekaš nekoga ko se ne vraća...; „Sero Verde” - Desperados Lamero je pobegao i zakleo se na osvetu!; „Hipokratova zakletva” - Doktor uvek želi da svakom spase život...

„Dina” Frenka Herberta već decenijama predstavlja ključno delo naučne fantastike i inspiracija je čitavim generacijama autora koji su stasali uz ovu knjigu. Nakon više ekranizacija i stripskih reinterpretacija, Brajan Herbert i Kevin Dž. Anderson su uz ilustratore Raula Alena i Patrišu Martin stvorili fascinantnu zvaničnu adaptaciju prve knjige „Dine” u tri toma.

Otkad je Zagor kročio u živote brojnih čitalaca, jedan od najupečatljivijih motiva ovog serijala bili su traperi i njihova supkultura. Zaista fascinantna skupina! Već u prvom broju Zagora, u „Šumi zamki”, u Fort Henriju srećemo trapersku koloniju sa izvesnim Patom na čelu. Kasnije je Zagor postao donekle anahron i mešao je u sebi više epoha Divljeg zapada. „Šuma zamki” je pak u najvećoj meri oslikavala stvarnu atmosferu američke granice iz prve polovine 19. veka. Međutim, upravo su traperi jedan od segmenata Zagora koji su opstali u serijalu kao obeležje ove epohe.

Dilan Dog se obreo na mestu koje mu je oduvek stvaralo najveći užas: u kancelariji. Umesto da se bori (i saoseća) sa vampirima, vukodlacima i zombijima, sada mora da se zlopati sa gomilom papirologije, robovlasničkom korporativnom kulturom, poltronskim kolegama i besmislom života koje nudi radno vreme od devet do pet. Alesandro Bilota i Fabricio de Tomazo, kao u svim velikim pričama Dilana Doga, pripovedaju nam o stravi koja nije ni natprirodna ni nepojmljiva, već ona koju i sami doživljavano. „Ljudska mašina” nam opisuje našu surovu stvarnost.

Postoji serijski ubica koji živi da bi otimao, mučio i ubijao. Postoji čovek bez sećanja koji tvrdi da je već mrtav. Postoji žena koja je već nedeljama u komi. Postoji i Dilan Dog, koji se obreo usred ove čudne priče. A postoji li dečak koji ih možda povezuje? I, u ovoj napetoj epizodi iz pera Barbare Baraldi i Nikole Marija, postoji li šansa da će Dilan uspeti da razreši slučaj pre nego što još ljudi mučno nastrada… ili sve aktere čeka konačni „Šok”?

Paskvale Frizenda rođen je 8. januara 1970. godine u Milanu. Vatreno krštenje imao je u časopisu Sajborg gde je objavio nekoliko ilustracija i prvu priču u stripu. Svoju profesionalnu poziciju učvrstio je kada je postao deo tima u listu Ken Parker Magazin. Nakon toga radio je na projektu Magični vetar (Magico Vento), vestern/horor serijalu Serđa Bonelija, gde je neko vreme radio i ilustracije za naslovnu stranu. Posle toga mu je poverena izrada Velikog Teksa pod naslovom „Patagonija”, što je objavljeno 2009; bio je jedan od saradnika na redovnoj seriji Teksa, nacrtao je jednu priču Dilana Doga kao i albume za Le Storie i Dedvud Dika.

London je zavejan, iako je tek jesen. U crtežu Nikole Marija, kišna seta koju je Kazertano svojevremeno tako vešto oslikao u „Uspomenama nevidljivog” zamenjena je snežnim ništavilom; na svakoj stranici oseća se teskoba: rečima jednog italijanskog recenzenta, belina je ovde zavesa koja pada na nadu. U gradu (još) nema zombija, ali to ne znači da su ljudi živi. Opšti bezosećaj i učaurenost u reprizu svakodnevice, materijalizam, moralna otupelost, zaglavljeni životi… nije li svet i bez Hiksa postao Invereri?

Mračno nebo se nadvilo nad Darkvudom, kiša nemilice pada danima a poplave odnose živote. Zagor je ubeđen da je posredi nekakva prljava igra, a očajnički poziv profesora Veribada će to i potvrditi. Njegovi izumi se koriste za podle planove... opet!

Uoči prvog dana školske godine, četvoro tinejdžera sanja isti san u kojem im se obraćaju neobična svetlosna bića. Narednog jutra, oni se slučajno sreću u školi, upoznaju i odlučuju da zajedno otkriju značenje tog neobičnog događaja.

Njihovi eksperimenti vode ih pravo u svet snova gde stiču različite moći i odlaze na opasan zadatak, dok ih sve vreme vrebaju brojne opasnosti – kako na javi, tako i unutar sna.

Mladi slikar Bret Makdonald u potrazi za srećom iz Evrope stiže u Ameriku. Godina je 1804. i sudbina ga spaja sa Merivederom Luisom, koji se sprema na istorijsko putovanje u srce američkog kontinenta, odnosno istraživačku ekspediciju od Sent Luisa do Tihog okeana. Bret im se pridružuje kako bi crtao mape i znamenitosti tih divljih krajeva. Tako otpočinje saga o istoriji američkog Divljeg zapada, remek-delo Đina Dantonia.

Neko se napokon usudio da napiše nastavak kultne Sklavijeve trilogije o Golkondi, ali ne samo njen. O famoznim rudnicima soli – nebrojeno puta spominjanim u serijalu kao pretnja kojom maše živopisni upravnik paklova – stoput smo čuli, ali ih nikada nismo videli. Sve do sada. Pripremite se za blokbaster: čekaju vas onostrano pljačkanje trezora u upravi paklova i ekskurzija u bespuća nadrealnog!

Poručnik Džejson Raš je odbrojavao dane kada će skinuti uniformu i vratiti se svojoj verenici u Baltimor. Ali jednog kobnog dana mu se gubi svaki trag. Viktorija Abot se uputila u divlje predele Darkvuda kako bi otkrila šta se desilo sa njenim verenikom, u čemu će joj pomoći Duh sa Sekirom.

Epizoda omiljenog nam rendžera koju upravo držite u rukama hronološki je 65. u serijalu, a u Italiji je objavljena daleke 1965. godine. Na ovim prostorima prvi put je izašla kao osmi broj Lunovog magnus stripa, tada čeda u povoju novosadskog Dnevnika, i to pod naslovom „Krv Navajosa”. Kako se to uobičajilo od samog početka u izdanjima Dnevnika, krvnički je skraćena, i to za gotovo šezdeset strana. Po još jednom običaju, naslovna strana nije imala nikakve veze sa originalnom. Nešto kasnije, objavljen je još jedan deo epizode, i to u Zlatnoj seriji #16 („Pustinjom u smrt”). Ako su namerili da pročitaju (gotovo) celu priču, čitaoci su morali da se naoružaju onim poslovičnim strpljenjem. Tačnije, ogromnim strpljenjem. Naime, čitavih 429, odnosno 430 svezaka kasnije, objavljena je u dva dela, „Samoubilački eskadron” i „Karsonova odluka” (ZS #445–446). Obično se uzima da je ova priča najbolja iz ranog Teksovog perioda, do originalnog broja 99. To i nije daleko od istine, pogotovo što je tvorac rendžera, Đanluiđi Boneli, u ovoj priči koristio motive koji su se uveliko razlikovali od onih uobičajenih „jaši–udri–pucaj”.

Il tiranno del lago, Pattuglia eroica, Affondate il "Destroyer"!, Colpo di scena, La resa dei conti

Mali Donald je nestao. „Mali” ne samo uzrastom, već i rastom, pošto je dečak iznenađujuće patuljast, skoro kao da je izašao iz „Guliverovih putovanja”. Dilan igrom slučaja biva upleten u istragu, ali naizgled prost slučaj je daleko od toga, i Istraživač noćnih mora će u ovoj priči, čiji je (po poslednji put) kompletan autor Karlo Ambrozini, morati da krene stopama Gulivera, ka letećem ostrvu, kako bi otkrio za koga je pravljena „Razmera sveta”.

„Presuda bogova” je originalno objavljena 2024. godine kao Zagor #708bis, i kompletno je autorsko delo Đulijana Pičinina, autora koji je pored Zagora poznat i ljubiteljima Dampira, na kom je radio od 2001. do 2013. godine. Debitovao je na Zagoru 2017. sa pričom „Krik vile zloslutnice” (VČ Zagor #153-154) po scenariju Morena Buratinija, a verovatno je većini čitalaca najpoznatiji kao crtač „Senki nad Golnorom” (VČ Zagor #214-216 i istoimeno kolekcionarsko izdanje), u kojima se sa Minjakom kao scenaristom vratio Sklavijevom klasiku. Ako pogledamo obe Pičininove priče pre ovog Bisa, vidimo da je ovaj crtač često sarađivao na scenarijima koji imaju nekakve veze sa folklorom. A kad budete pročitali i ovaj njegov scenaristički debi, videćete da to nije slučajno. „Lovkinja” je nastavak priče „Osvetnica” iz Lunovog magnus stripa na Bis #2, gde smo upoznali lik Lovkinje, Indijanke koja je vođena osvetom zbog ličnog gubitka rešila da kazni krivce za smrt roditelja. Međutim, kao što je nagovešteno na kraju te Buratinijeve i Pešeove priče, Lovkinja nije tu stala. Osveta je okončana, ali Lovkinja i dalje postoji – lovi sve koji su svoju dušu okaljali strašnim zločinima prema Indijancima.

Sad smo u samom finalu Buratinijevog niza izazova. Nećemo sad otkrivati o kojim iskušenjima je reč, niti kako će se sve okončati. Osvrnimo se umesto togana dosadašnja iskušenja. U izazovu sa Mnogookim vidimo Supermajkovu osvetu zbog Nolitinog izazova sa zvečarkom, kada je Žuti Duh bio taj koji je izgubio hladnokrvnost. Obaranje ruku jeste očigledna Buratinijeva verzija Nolitinog podizanja kamenja i sasvim je jasno da Supermajk u čisto fizičkom smislu uvek odnosi pobedu. S druge strane, multidisciplinarna borba s indijanskim ratnicima jasna je referenca na Nolitin izazov sa pumom. Ideja sa ponornicom jeste zanimljiva, iako predstavlja reciklažu dva spojena Nolitina izazova – držanje daha i trku s preponama. A zatim sledi... Ne, ne, kao što rekosmo, nema odavanja zapleta. Uživajte u velikom finalu!

Zima neće doći prati devojčicu, Fro, u potrazi za ocem koji joj je obećao da će zajedno ići u Moskvu kada stigne zima. Kada otac nestane ona kreće da ga
traži, i u tome joj pomažu senka i pas Žuk. Ova ilustrovana priča se dešava u tridesetim godinama prošlog veka i veoma je važna i relevantna i danas, jer oslikava šta se desi kada ljudski život izgubi vrednost i kada opresija preuzme kontrolu.
Autori su nam ispričali i prelepo ilustrovali jednu uzbudljivu ali i dirljivu priču o snazi ljubavi i vere u bolje i lepše. Absolutno predivna priča koju svako treba da pročita.

Sedmi I osmi album jednog od najvoljenijih stripskih serijala današnjice, prodatog u preko 2 miliona primeraka.