DOMAĆE KNJIGE

"Vremena za predah nema, jer nas višeslojna, misaona i rezantnim tempom protkana ljudska odiseja majstora Urasave vodi kroz „scilu i haribdu“ ljudskog karaktera, do ostrvlja svakojakih zloća u telima prividnih dobrica i mekih duša usađenih u naoko grubijanske crte (a ta plovidba kao da kraja nema), i nezaustavljivo ide dalje dok se stranica za stranicom sama okreće.

Svaki novi potez kista i svaka nova upisana reč otkriva vam novi, odgovarajući deo slagalice, ponekad neobičan, ponekad površinski šokantan, ali toliko uverljivo potkovan zakonitostima vrhunske priče da nijednog trenutka nećete posumnjati kako ste u prisustvu istinske legende devete umetnosti u punoj snazi. Upoznaćete i neke nove likove, od kojih je svaki sa opravdanim razlogom baš tu, što će uostalom svoje opravdanje dobiti do kraja ove monstruozno divne/divno monstruozne povesti. Scene nisu uvek prijatne, mračna podsećanja na davnašnja zla dela zlih ljudi postaju srazmera dobrog koje mora posedovati baš takvu podlogu. Kao da sve to nije dovoljno, bilo da je reč o zvaničnoj proceduri istražnih organa, ili patološkoj želji jednog čoveka da progoni i kriminalce ali i lične demone, priča vas nemilosrdno i znatiželjno vodi sa jednog na drugi kraj zemlje, panoramski prelazi kilometre, panoramski skenira svaki od brojnih karaktera, te znakove pored puta. Ako mislite da ne može brže, napetije, preokretnije, spretnije – verovatno ćete morati da iznalazite nove reči ili epitete s kojima ćete ispratiti ovu treću knjigu. Dr Tenma će sigurno moći da vam pomogne u tome.

Ponori kao da su još dublji, a opet, brojni domaći oduševljeni čitaoci ovog serijala shvataju da to mora tako jer će im se dublje urezati u sećanje i tako zauvek ostati tamo. Borba protiv svakojakih opačina, mračnjaštva i surovosti, neprestani ljudski napor da pobedimo sami sebe kako bismo mogli da pobedimo zlo oko nas, obično ne može da prođe bez posledica, bez žrtava, bez odricanja ili tegobnog tumaranja po bespućima duše – Urasava, taj književnik u svetu mangi, iznova ostavlja najmoćniji zalog svog stvaralaštva, zalog zbog kojeg je svaka prava umetnost (a prepoznaćete je odmah kao takvu!) veća od života jer nas uči kvalitetnijem življenju sa bližnjima do nas.

I onda vam se učini, već sad i već ovde, dok četvrti tom već vreba iza ugla, da to ne može biti osuđeno na neuspeh, da poruka Naokija Urasave nadilazi puke okvire ove priče, ovih likova, vas čitalaca koji ste s nestrpljenjem iščekivali i ovaj nastavak, da nadilazi krhke granice našeg sveta. I bićete u pravu, samo nastavite ovim putem i ne skrećite s istog, to je savet dr Tenme za ozdravljenje čovečanstva.

Pisac ovog polifonog romana prati kroz vreme i prostor dva brata - Vuka i Lava Gorkog - koji se sticajem ratnih okolnosti razdvajaju u vreme svog detinjstva. Vuk ostaje u Beogradu, doć će Lav nastaviti svoj trnoviti put za Zagreb i dalje širom Europe. Sudbina će ih povono sastaviti 30-tak godina kasnije. Jedan će biti sudija, drugi će biti zločinac.

...“onog trena kada čitaoci zakorače u svet romana Gorki, vrata će se otvarati sama od sebe, ali nikako sva odjednom, u čemu i jeste draž otkrivanja. Otvarajući ona poslednja, shvatićete zašto ovaj roman nije saga o porodici Gorki nego saga o nama“, napisala je u svojoj recenziji pesnikinja i književnica dr. Dragica Užareva

Sarajevo, plan grada je emotivna i slojevita mapa sarajevskih ulica, trgova i mahala, sačinjena od ličnih sećanja, porodičnih anegdota, komšijskih priča i gradske istorije. Pripovedač hoda ulicama čija su se imena menjala onoliko puta koliko su se menjale vlasti i ideologije, priseća se odrastanja, likova s kojima se družio ili onih koji su ušli u urbanu legendu. Odlazi nekoliko vekova u prošlost pa se vraća u sadašnjost, sve dok se pred čitaocima ne izgradi Sarajevo koje postoji još samo u njegovim snovima i sećanjima, s kojim se stvarni grad više ne podudara.

Jergović ne piše vodič niti putopis o jednom gradu, ne piše ni memoare, a ni roman u klasičnoj formi. Piše posvetu gradu koji takav više ne postoji, zbirku sećanja u kojoj ima mesta i za sajdžije i za univerzitetske profesore, i za lokalne lude i za lekare – za sve one o kojima zvanična istorija neće zapisati ni retka, a bez kojih te istorije ne bi bilo.

Sarajevo, plan grada je knjiga kakvu bi svaki grad poželeo, ali koju je mogao dobiti samo onaj čiji pisac u njemu više ne živi.

Nežna i neodoljiva priča o plišanom medvediću sa velikim srcem.

Ovo je priča o plišanom medvediću rođenom davne 1921. godine u Batu, kada mu je Alis Šeridan prišila drugo oko, ali i sakrila u njega tajnu. Tako počinje neverovatno putovanje Henrija N. Brauna kroz burni dvadeseti vek, ispunjen ratovima i mirom, gubicima i novim počecima, nadom i razočaranjima. Kroz Evropu, kroz ljudske sudbine i istorijske prekretnice, Henri svet posmatra očima mede, ali ga razume srcem koje nikada ne prestaje da voli. Za njega, nežnog i inteligentnog, tišina nikada nije predstavljala prepreku. Iako ne može da govori ni da se pomera, on zna da ljubav ima svoj jezik – onaj u kojem su reči suvišne, a najvažnije poruke izgovaraju se srcem. Prelazeći iz ruke u ruku, od deteta do deteta, on uči svakog koga sretne da za ljubav, ponekad, nisu potrebne reči.

„Saosećanje, nežnost i humor izdvajaju ovu neobičnu priču i čine je toplom i dirljivom sagom.“ – Publisher's Weekly

Pre nego što je napisala priču o Henriju N. Braunu, Ane Helene Bubencer objavljivala je knjige pod dva različita pseudonima – Ameli Fihte i Lena Frej. Čudesni život mede Henrija je njen prvi roman objavljen pod sopstvenim imenom.

Ane Helene Bubencer studirala je skandinavistiku, anglistiku i germanistiku u Frajburgu i Oslu, a nekoliko godina radila je kao urednica u izdavačkim kućama. Živela je u vinogradu na obali reke Mozel, gde je radila kao samostalna književnica i prevoditeljka, a takođe je moderirala književne događaje sa skandinavskim autorima. Preminula je od ALS-a u jesen 2022. godine.

U ovoj naučnoj monografiji, nakon opšteg dela o biometriji, detaljno su pojašnjene vrste biometrije, a posebno Iris zenice oka, kao i otiska prsta kod ljudi. Posle toga dolaze na red vrhunski sistemi zaštite zasnovani
na ovim vrstama biometrijskih Sistema.

Postoje priče zbog kojih ostajemo budni do zore – nova psihološka zagonetka Donata Karizija.

Zovem se Pjetro Gerber. U Firenci me znaju kao „uspavljivača dece“ — hipnotizera koji pomaže najmlađima da pobede traume i fobije. Moja profesija deluje bezazleno, ali dečji um je opasan lavirint u kom je lako izgubiti se zauvek.

Devetogodišnji Matijas svake noći sanja isti košmar. U snovima ga posećuje tužna žena u tamnoj odeći, nemi duh čije se uznemirujuće prisustvo preliva u stvarnost. Ono što bi trebalo da bude samo dečja mašta pretvara se u opasnu opsesiju.

Zašto osećam da je žena bez glasa stvarna? Odakle to zujanje roja insekata u tišini? I zašto imam utisak da duhovi sada opsedaju i moju usamljenu kuću?

Pjetro Gerber je ponovo tu, ali ovog puta se i sam plaši da utone u san — a još više da ostane budan.

Majstor skandinavskog i italijanskog noir-a: Donato Karizi, najuspešniji italijanski autor trilera čije su knjige prodate u milionima primeraka širom sveta, donosi novu dimenziju psihološkog užasa.

Hipnotišuća atmosfera: Roman koji pretvara tišinu u izvor jeze i drži napetost do poslednje stranice.

Za ljubitelje vrhunskih misterija: Idealno štivo za sve koji traže slojevitu radnju, neočekivane obrte i triler koji se ne ispušta iz ruku.

„Karizi hipnotiše čitaoca pričom koja ostavlja bez daha, zbunjuje i iznenađuje.“ — Corriere della sera

„Majstorsko pretvaranje tišine i svakodnevice u izvor nelagode. U atmosferi gradnje nicim izazvanog straha, ništa nije onako kako izgleda.“ — Quotidiano di Puglia

„U Italiji, kad kažete triler, mislite na Donata Karizija.“ — La Repubblica

U romanu smeštenom u blisku budućnost u Japanu, naručuju se i prave virtuelne figure ljudi kojih više nema.

Hirano polazi od zastrašujućeg, ali i izvesnog: tehnologija će u budućnosti moći da sačuva nečiji govor, navike, sećanja, pa čak i da virtuelno oživi fizički lik preminule osobe.

Ipak, ovo nikako nije samo SF knjiga, već duboko i originalno promišljanje o granicama razumevanja i (pre)poznavanja u međuljudskim, posebno u bliskim odnosima. Spojivši intimnu porodičnu priču i filozofski roman u kojem se prepliću brojna egzistencijalna, etička i društvena pitanja – ljubav, smrt, eutanazija, sloboda izbora, usamljenost, identiteti, ko je siromašan, a ko i kako stiče bogatstvo...

Duboko u sebi jedan je od najzrelijih Hiranovih romana, a čitaju ga sve generacije, jer su influenseri, avatari, virtuelne figure kojima obiluje ova knjiga, zapravo samo paravan za naše preispitivanje, pre nego što ova budućnost iz knjige uskoro stigne.

Napeta misterija u kojoj se potisnuta sećanja slažu u mozaik istine opasnije od svake noćne more.

Misteriozna imejl poruka od nepoznate žene u potpunosti remeti Davidov život. Umesto da se posveti vezi sa atraktivnom advokaticom Florens, on odlučuje da odgovori na poruku — jer je želja da otkrije istinu o prve 24 godine svog života, kojih se uopšte ne seća, jača od razuma.

Stvari se naglo komplikuju kada pošiljateljka bez traga nestane, a sumnja za njen nestanak padne upravo na Davida. Dok se obruč oko njega steže, nevidljiva pretnja počinje da ugrožava i njega i ljude do kojih mu je stalo. Udružen sa Florens, David ulazi u trku sa vremenom kako bi rasvetlio mračnu tajnu iz prošlosti. Međutim, neko iz senke već decenijama čuva tu istinu — i neće prezati ni od čega da je sačuva.

„Drži vas u neizvesnosti do poslednje strane. Kada se istina konačno razotkrije, ostajete zapanjeni, diveći se Feksevsovoj mašti. 5 od 5.“ – Just Another Chapter

O autoru:

Henrik Feksevs je jedan od najtraženijih predavača u Švedskoj i nagrađivani mentalista. Izvodio je zapanjujuće psihološke eksperimente na SVT i TV4 i postao ime poznato u svakom domu 2007. godine sa svojom debitantskom knjigom „Manipulacija i moć“. Feksevsove knjige osvojile su nekoliko nagrada, prodate su u više od milion primeraka i prevedene su na više od trideset jezika.

Od istog autora: romani Mentalista, Sekta, i Opsena, koje je autor napisao u saradnji sa Kamilom Lekberg i knjige Manipulacija i moć, Intelektom ispred svih i Umetnost socijalne inteligencije.

Topla priča o iskrenoj naklonosti, moći japanske kuhinje kao jezika srca i sreći koja se rađa iz jednostavnih stvari i neočekivanih susreta.

Juko je promenila mnogo prezimena i mnogo porodica. Još kao dete ostala je bez majke, selila se iz jednog doma u drugi, ali se nikada nije osećala usamljeno. Svaki put, neko je kuvao za nju, dočekao je pod svojim krovom, pokazao joj da ljubav može imati različite oblike. Ali kada se Juko zaljubi i odluči da se uda, suočava se sa problemom: njen poslednji otac ne odobrava veridbu.

Pre nego što kaže „da“, Juko želi da ga po svaku cenu ubedi da je muškarac kog je izabrala pravi i zato kreće na putovanje kroz vreme, rešena da poseti sve svoje porodice i dobije blagoslov od svake od njih. Ovi susreti doneće joj neočekivana otkrića i pomoći će joj da se suoči sa svojim osećanjima i otkrije istinu o svojoj prošlosti.

„Sugurno će biti hit među čitaocima isceljujuće proze. Ovaj šarmantni japanski roman odiše toplinom, a svojim humorom i dobrotom oduševiće širok krug čitalaca.“ – Library Journal

„Predivna, nežna, topla i nadahnjujuća priča o radosnom putovanju jedne devojčice kroz težak život ka ispunjenju i unutrašnjem miru. Ona je oličenje istrajnosti pred nedaćama i optimizma uprkos svim životnim izazovima.“ – Reading the West


Japanski književni fenomen. Ovaj roman osvojio je prestižnu nagradu Japan Booksellers' Award i adaptiran je u veoma popularan japanski film.

O autoru:

Maiko Seo je rođena u Osaki 1974. godine. Počela je svoju književnu karijeru 2001. godine, i od tada je objavila nekoliko priznatih romana. Njena dela prevedena su na nekoliko jezika i adaptirana su u nekoliko filmova i serija.

Sam je priča o čežnji koja prerasta u opsesiju, o granici između stvarnosti i sećanja i o pitanju koje svako od nas, pre ili kasnije, mora sebi da postavi: da li volimo drugu osobu – ili predstavu koju smo o njoj stvorili? Jedan od najintimnijih romana finske književnosti, Sam ostaje podjednako snažan i više od jednog veka nakon što je napisan.

Ko ste vi, kad se udaljite od društvenog pritiska, očekivanja, standarda lepote i pogrešno postavljenih prioriteta? Jeste li ikad osećali da niste dovoljno dobri? Ili da niste dovoljno sigurni u sebe? Jeste li ikad osećali da morate da radite mnogo, mnogo više da biste se uklopili? Niste sami.

U ovoj duboko utešnoj i osnažujućoj knjizi Kako da vodite unutrašnji razgovor, Ro vas uči da vašim mislima ne vredi uvek verovati. Kroz opažanje svog unutrašnjeg glasa i primene unutrašnjeg govora, možete osloboditi sreću. Ro istražuje način na koji se obraćamo sebi i moć promene unutrašnjeg glasa kroz pozitivan unutrašnji govor. Pošto je na internetu podelila priču o svom oporavku, Ro je otkrila da su njena ranjivost i saveti naišli na odjek kod ogromnog broja ljudi kojima je teško da steknu samopoštovanje, a nema ko da ih sasluša, i da može proaktivno da im pomogne da unesu promene.

Ro pripoveda priču, ali takođe nudi transformativne savete, vođstvo i vežbe kojima će vas nadahnuti da prihvatite sebe, budete blagonakloniji prema sebi i da disciplini i uspehu priđete iz drugog, zdravijeg ugla. Od poređenja na društvenim mrežama do prekida prijateljstva sa svojim unutrašnjim kritičarom i oproštaja da bi se održale zdrave navike, ovo je brižan i interaktivan vodič ka preuzimanju kontrole nad sopstvenim uverenjima o sebi.

Jeste li ikada sreli negativnu osobu koja vam isisa svu energiju?

Jeste li se zapitali zašto negativnost zauzima toliko prostora ili razmišljali o tome kako da izbegnete da vas ponese i preplavi?

Jeste li ikada bili deo nesporazuma i sve vreme se čudili kako je uopšte došlo do toga? Ili čuli kako drugi govore: „Ma daj! Sigurno možemo da razgovaramo o ovome kao zreli ljudi!”

Suočeni s nekim ko je duboko potresen, jeste li razmišljali o tome kako da najbolje odreagujete? Razmatrali zbog čega zapravo funkcionišemo tako kako funkcionišemo? Mozgali o tome kako možemo da razvijemo dobre odnose s ljudima i izbegnemo veze i interakcije koje nam kradu veliku količinu energije?

Javni govornik Lena Skogholm vodi vas na uzbudljivo putovanje da otkrijete fantastičan pejzaž mozga. Pronaći ćete objašnjenja o stvarima koje mogu da se jave u vašim vezama, kao i konkretne savete i alate koje treba da koristite u širokom spektru situacija kako biste došli do najboljeg mogućeg ishoda za obe strane. Kada uskladimo svoje interakcije s biološkim okvirima mozga, ostvarujemo optimalne rezultate – ne može biti prostije!

Lena Skogholm je bihevioralna naučnica i edukatorka, i u proteklih dvadeset pet godina proučava na koje sve načine možemo konkretno da koristimo istraživanja o mozgu u svojim odnosima s ljudima, kao i za sebe. Pedagoškom istančanošću, ona pretvara napredna istraživanja o mozgu u vodič za interakcije između ljudi, kao i za nas same, s ciljem da istraživanja postanu neposredno korisna u svakodnevnom životu.

Totalno drugačije ubistvo.

Najporemećeniji ubica s kojim se ikad suočio.

Slučaj koji će ga staviti na najteži ispit.

Je li Robert Hanter najzad naišao na dostojnog takmaca?

„Verujete li da đavo postoji, inspektore?”, upitao ga je policajac preko telefona. „Jer ako ne verujete, siguran sam da ćete promeniti mišljenje kad stignete ovamo.”

Robert Hanter je pozvan na najužasnije mesto zločina koje je ikad video. Sve postaje još jezivije kad na obdukciji u telu žrtve otkriju pesmu koju je ostavio ubica.

Uskoro otkrivaju još jedan leš. Metode i potpis ubice se razlikuju, ali nivo nasilja ukazuje da iza oba zločina stoji ista osoba. Otkriće drugog dela pesme potvrđuje Hanterova strahovanja.

Ali to otkriće nije samo dokaz povezanosti ubistava – ono ukazuje da iza njih stoji serijski ubica.

Bez forenzičkih dokaza na koje bi se oslonio, Robert Hanter mora da uhvati najdisciplinovanijeg i najsistematičnijeg ubicu s kojim se ikad suočio, osobu koja se hrani strahom svojih žrtava i koja smatra da je smrt lekcija koju moraju da nauče.

Novih 12 zagonetnih slučajeva stižu nam direktno iz Pariza. Kuda je krenula mumija iz Luvra, kako se čudovište popelo na Ajfelovu kulu u samo svitanje i ko je falsifikator sa Monmartra otkriće samo oštroumni čitaoci detektivi. Na raspolaganju su im izjave žrtava, svedoka i osumnjičenih, kao i činjenice koje pomažu da se događaj rekonstruiše i krivac otkrije. Tokom istrage potrebno je presaviti stranice knjige, pažljivo osmotriti mesto zločina spolja i iznutra, odgovoriti na postavljena pitanja i, korak po korak, odgonetnuti svaku zagonetku. Rešenja zagonetki nalaze se na kraju knjige.

Priča o čoveku koji je promenio granice mogućeg.

Reket je samo poleteo, a Novak je završio na betonu sa licem nadole. Dugo je stajao tako dok je dozivao svest. Od trenutka povratka u realnost, svaki sekund se pamti. Govor nekoga ko je jednostavno izmislio sport u kojem se takmiči. Govor čoveka koji je prošlost, sadašnjost i budučnost tog sporta.

Dok sevaju blicevi sa svih strana u veličanstvenoj noći, sva svetlost se odbija od trofeja. Ako neko ima ubedljivo najviše medalja na prvom mestu svetske liste, ukoliko drži skoro sve najbitnije rekorde i to sa pozamašnom zalihom, nema potrebe da slušate o lepom forhendu onog drugog ili elegantnom ponašanju onog trećeg.

Jednom se smeši utvrđena uloga najboljeg u istoriji, drugi nek se diči najlepšim forhendom u istoriji, a treći može da ima najelegantnije ponašanje u istoriji. Za sve sam vam, evo izmislio nagradu. Činjenice, braćo, ne nagađanja i subjektivni nagoni.

''Ljubav me je spasla, podržala i verovatno me, s obzirom na sve kroz šta sam prošla, pomalo i zavarala. Ipak, ona je i dalje uz mene.Nije umrla. Nisam umrla ni ja. I dalje verujem ljudima.nekada je to bila moja najveća slabost, a danas je moja najveća snaga. I moja osveta."

NSTANT NEW YORK TIMES BESTSELLER

Najbolja knjiga 2026. po izboru magazina The New Yorker

Svetski bestseler konačno i u srpskom izdanju

Knjiga žene koja je promenila način na koji svet govori o seksualnom nasilju, hrabrosti i preživljavanju konačno stiže i pred čitaoce u Srbiji.

Žizel Peliko je odbila anonimnost. Insistirala je da suđenje bude javno. Svojom hrabrošću postala je simbol žena širom sveta i zauvek promenila pitanje ko treba da se stidi. Sada je ispričala svoju priču.

„Himna životu“ istovremeno je objavljena u 22 zemlje. Samo u Francuskoj, gotovo 70.000 primeraka prodato je već u prvoj nedelji, više od 100.000 posle dve, a knjiga je prva na top listama u Francuskoj, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Irskoj, Norveškoj, Danskoj, Švedskoj, Mađarskoj…


Zadivljujuća knjiga – beskompromisno iskrena… Iskrenost Žizel Peliko oduzima dah. - THE ATLANTIC

Izvanredni memoari koji bude hrabrost i saosećanje, ali pre svega zahtevaju promenu. - EMMA THOMPSON

Zapanjujuća… Lirska knjiga o monstruoznim događajima. - THE WASHINGTON POST

Imate loš dan? Ili vam se čini da vam je cela godina krenula naopako? Možda je vreme da posegnete za knjigom Kad nisi siguran, pravi se mrtav autorke Ali Baržier. Ova šarmantna i neodoljiva knjiga, obogaćena sa 70 akvarel ilustracija, savršen je poklon za sve kojima je potrebno malo mudrosti, optimizma i drugačijeg pogleda na život – i to iz potpuno neočekivanog izvora: oposuma.

Zakoračite u svet u kojem se živi po oposumskim pravilima i otkrijte savete koji su istovremeno duhoviti, jednostavni i iznenađujuće životni:

Razlika između korova i cveta često je samo stvar ukusa.
Nikoga nije briga šta nosite u torbi – osim ako imate grickalice. Onda bi trebalo da ih podelite.
Malo rizika sastavni je deo života.
Pređite ulicu, ali uvek prvo pogledajte na obe strane.
Nasmešite se! Ali ako vam neko naredi da se smejete – slobodno vrištite.
Kada nisi siguran, pravi se mrtav izmamiće vam osmeh, vratiti malo optimizma i samopouzdanja i podsetiti vas da život ne mora uvek da bude ozbiljan. Ponekad je dovoljno zastati, pogledati svet iz malo drugačije perspektive i prihvatiti svoju pomalo divlju stranu.

Jer, baš poput oposuma, savršeni ste upravo takvi kakvi jeste – jedinstveni, neponovljivi i pomalo drugačiji od svih ostalih.

KAKO SE OPORAVITI OD TOKSIČNE VEZE?

Žrtve narcisa i manipulatora su najčešće osobe koje su u detinjstvu naučile da ljubav mora da se zasluži! One nisu imale svest o tome da druga osoba može da ih voli zbog njih samih i da nije potrebno da nekome daju 100% sebe da bi ljubav zaslužili.

Zato, putem ove knjige želim sve njih da podsetim koliko vrede, koliko snage nose u sebi i koliko je važno da tu svoju zaboravljenu unutrašnju jačinu probude i pokrenu.

Jer, vreme je!

Za sve one koji su se godinama trudili da spasu ono što se spasiti ne može i u tom procesu spašavanja druge strane potpuno zaboravili da prvo moraju da spasu sebe, za sve one osvešćene, hrabre, odlučne i za one koji će to tek postati ova knjiga nudi put ka vraćanju sebe sebi. Nudi odgovore na mnoga pitanja koja se žrtvama ovih perfidnih predatora vrte po glavi čak i nakon odlaska od njih i rešava mnoge dileme koje žrtve imaju i nakon što ih napuste. Ukratko, ova knjiga će za sve one koji su godinama živeli u emocionalnom narcističkom i manipulativnom mraku i iz njega uspeli da izađu kao što kaže poznata nemačka psihoterapeutkinja Vanesa Antulov biti: „Prva vrata ka slobodi!“


BILJANA OLJAČA je jedan od vodećih stručnjaka za odnose sa javnošću u Srbiji, sa karijerom koja kombinuje akademsko znanje i bogato praktično iskustvo. Kao jedan od retkih PR profesionalaca koji je specijalizirao odnose sa javnošću na poslediplomskim studijama, vodila je PR službe najuticajnijih medija i kompanija u zemlji. Svoje duboko razumevanje mehanizama komunikacije usmerila je na istraživanje i razotkrivanje načina na koji funkcionišu toksični ljudi, narcisi i manipulatori. Nakon što je prvom i drugom knjigom osvetlila put ka prepoznavanju i odbrani od toksičnih uticaja, u ovoj knjizi autorka svoje delovanje usmerava na polje motivacije, pomažući čitaocima na putu od preživljavanja do ličnog rasta i napretka.

Kako nastaje inteligencija kod ljudi i mašina
Emergentni um: kako nastaje inteligencija ljudi i mašina Gaurava Surija i Džeja Maklelanda otkriva kako nastaju ljudska i veštačka inteligencija.

Veštačka inteligencija danas je jedna od najvažnijih tema savremenog sveta, ali njeni koreni sežu mnogo dalje od razvoja računara. U knjizi „Emergentni um: kako nastaje inteligencija ljudi i mašina“ autori Gaurav Suri i Džej Makleland pokazuju da su temelje današnje AI postavili istraživači koji su proučavali ljudski um, percepciju i način na koji razmišljamo. Upravo zbog toga ova knjiga predstavlja jedinstvenu vezu između kognitivne psihologije, neuronauke i savremene tehnologije.

Kroz pristupačan stil pisanja autori objašnjavaju kako funkcionišu neuronske mreže, zašto su postale osnova modernih četbotova i sistema veštačke inteligencije, ali i zbog čega se ljudski um ne može svesti na algoritam. Čitaoci će saznati kako nastaju misli, kako iskustvo oblikuje donošenje odluka i na koji način okruženje utiče na naše ponašanje.

Putovanje kroz ljudski um i veštačku inteligenciju
Danas se često ispušta iz vida da pioniri veštačke inteligencije, i njene glavne arhitekte, nisu bili računarski stručnjaci, već kognitivni psiholozi. Savremena veštačka inteligencija je pre svega čedo kognitivnih nauka! Gaurav Suri i Džej Makleland – naučnik svetskog formata koji je imao istaknutu ulogu u razvoju mnogih ideja u ovoj oblasti – predočavaju da je naše svesno iskustvo tek vrh ledenog brega moždane aktivnosti koja se može obuhvatiti veštačkom neuronskom mrežom. Takve mreže – koje su prvobitno nastale kao modeli nas samih – postale su glavni pokretač savremene veštačke inteligencije. Međutim, ljudi se nipošto ne svode na mašine – u knjizi je izvanredno objašnjeno kako donosimo odluke, kako menjamo mišljenje i kako na nas utiču kontekst i iskustvo. Ovde ćete dobiti odgovor ne samo na pitanje kako funkcioniše um nego i na pitanje šta uopšte znači posedovati um.

Knjiga pažljivo vodi čitaoca od osnovnih pojmova kognitivne nauke do savremenih modela dubokog učenja. Umesto tehničkog pristupa, autori koriste primere iz svakodnevnog života kako bi pokazali zbog čega ljudi uče drugačije od mašina, ali i koliko su današnje neuronske mreže inspirisane načinom rada ljudskog mozga.

Knjiga koju preporučuju vodeći stručnjaci za veštačku inteligenciju
„Četbotovi kojima danas raspolažemo zasnovani su na veštačkim neuronskim mrežama koje su prvobitno koncipirane kao modeli funkcionisanja uma. U ovoj knjizi su izvanredno objašnjene ideje na kojima počivaju neuronske mreže, pri čemu nije potrebno prethodno znanje iz matematike i psihologije. Važni pojmovi, kao što je distribuirana reprezentacija, objašnjeni su postupno i vešto. Kad pročitate ovu knjigu mnogo ćete bolje razumeti kako četbotove tako i um.“

– Džefri Hinton, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku

Ovakva preporuka dolazi od jednog od najuticajnijih istraživača u oblasti veštačkih neuronskih mreža i dodatno potvrđuje značaj ove knjige. Hinton posebno ističe njenu pristupačnost i sposobnost da kompleksne naučne koncepte predstavi jasno i razumljivo.

Knjiga za sve koji žele da razumeju budućnost inteligencije
Emergentni um: kako nastaje inteligencija ljudi i mašina namenjena je čitaocima koje zanimaju veštačka inteligencija, psihologija, neuronauka, filozofija uma i popularna nauka. Korisna je studentima psihologije, informatike, računarstva i kognitivnih nauka, ali i svim radoznalim čitaocima koji žele da razumeju kako funkcionišu moderni AI sistemi.

Ako vas zanimaju pitanja poput toga kako nastaje svest, kako ljudi uče, zbog čega su neuronske mreže promenile svet tehnologije i koje su granice veštačke inteligencije, ova knjiga predstavlja odličan izbor. Njena najveća vrednost leži u tome što uspešno spaja naučnu utemeljenost sa razumljivim stilom, čineći složene teme dostupnim širokom krugu čitalaca.

„Stakleno zvono“, kultni roman velike američke pesnikinje Silvije Plat, prvi put je objavljen 1963. godine pod pseudonimom Viktorija Lukas. Delimično zasnovan na autorkinom životnom iskustvu, roman je vremenom prerastao u jedan od klasika književnosti 20. veka. Posebno je cenjen zbog oštrog, inteligentnog i crnohumornog prikaza američkog društva pedesetih godina, a širom sveta prodat je u milionima primeraka. Samo mesec dana nakon objavljivanja romana, Silvija Plat je izvršila samoubistvo.

Godine 1953. Ester Grinvud osvaja konkurs za studente koji organizuje časopis Ženski dan i dobija priliku da mesec dana provede u Njujorku kao jedna od dvanaest odabranih gostujućih urednica. Za Ester je to ostvarenje velikog sna – veruje da će joj ovo iskustvo otvoriti vrata sveta književnosti i približiti je želji da postane spisateljica.

U početku, Njujork joj donosi uzbuđenje, glamur i osećaj slobode. Večere, kokteli, pokloni i život u središtu društvenih događanja deluju kao ostvarenje svega što je zamišljala. Međutim, iza privlačne fasade počinje da se nazire svet koji od nje zahteva sve više. Ester postepeno gubi kontrolu nad sopstvenim životom i tone u duboku depresiju i psihičku krizu.

Njen unutrašnji slom neraskidivo je povezan sa pritiscima i protivrečnostima društva konzervativne Amerike pedesetih godina, naročito sa ograničenim i često međusobno suprotstavljenim očekivanjima koja su se postavljala pred žene.

Silvija Plat izuzetnom književnom veštinom vodi čitaoca kroz Esterin psihički pad, prikazujući njenu krizu sa takvom neposrednošću i intenzitetom da njen unutrašnji svet postaje gotovo opipljiv. Upravo zbog toga „Stakleno zvono“ nije samo priča o jednom ličnom slomu, već i snažno promišljanje o identitetu, društvenim očekivanjima, položaju žene i granici između stvarnosti i ludila.

„Prikazujući ludilo i svet ludila, ova knjiga nas prisiljava da razmotrimo velika pitanja koja postavlja svaka realistička književnost: šta je stvarnost i kako se suočiti s njom?“
— New York Times Book Review

Edge AI menja način na koji svakodnevni uređaji funkcionišu tako što inteligenciju smešta tamo gde je najpotrebnija: direktno u hardver. Zahvaljujući inferenciji na samom uređaju, kamera može trenutno da prepozna posetioca, telefon može da prevodi govor bez slanja audio-zapisa u oblak, a nosivi uređaj može da otkriva nepravilnosti u realnom vremenu — brzo, privatno i pouzdano, čak i kada mrežna veza nestane.
Ova knjiga je praktičan vodič za izradu upravo takvih sistema pomoću Raspberry Pi AI HAT+ modula i Hailo-8L akceleratora. Počećete od jasnih osnova: ključnih pojmova iz oblasti veštačke inteligencije i mašinskog učenja, načina rada neuronskih mreža i stvarnih razlika između Edge AI i Cloud AI pristupa — uz otvoren osvrt na etička pitanja i budući uticaj ovih tehnologija.
Zatim se prelazi direktno na praktičan rad sa fizičkim računarstvom. Korak po korak, podesićete Raspberry Pi OS, napajanje i hlađenje, i razvijati programe u Pythonu pomoću Thonny IDE okruženja. Naučićete osnove rada sa GPIO pinovima kroz LED diode i servomotore, montiraćete AI HAT+ hardver, instalirati i proveriti Hailo softverski paket, i povezati odgovarajuću kameru — zvanične Raspberry Pi module ili USB veb-kamere, pa čak i više kamera istovremeno.
Od prvog toka obrade do stvarnih projekata, pokretaćete detekciju osoba, procenu poze, segmentaciju i procenu dubine, a zatim preći na viši nivo pomoću YOLO detekcije objekata: pametna upozorenja, brojače gostiju i sopstvena proširenja. Povezaćete čak i računarski vid sa pokretom, kombinujući prepoznavanje gestova sa mehanizmima pokretanim servomotorima, uključujući i robotsku ruku.
Uz savete za otklanjanje problema, osnovne hardverske smernice i praktično podsećanje na Python, ova knjiga pretvara Edge AI iz popularnog izraza u tehnologiju koju zaista možete da napravite i primenite.
O autoru:
Dr Günter Spanner više od 30 godina aktivno radi u oblasti istraživanja i razvoja za nekoliko velikih korporacija. Osnovu njegovog rada čine upravljanje projektima i tehnologijama u oblastima biosenzora i fizičkih mernih tehnologija.
Pored angažmana kao predavač na ETH Cirih i EU|FH, autor je uspešno objavljivao stručne članke i knjige iz širokog spektra oblasti — od elektronike, preko merne i senzorske tehnologije, pa sve do fizike gravitacionih talasa.
Njegov doprinos stabilizaciji frekvencije lasera našao je primenu u oblasti direktne detekcije gravitacionih talasa, za koju je 2017. godine dodeljena Nobelova nagrada

Knjiga Staza paukovih gnezda Itala Kalvina postavlja sasvim jednostavno pitanje: koliko ste često probali da rat posmatrate očima deteta?
U vremenu u kom su sukobi postali titrajuće slike na ekranima, Staza paukovih gnezda Itala Kalvina vraćaju nas na mesto gde je sve mnogo bliže, sirovije i neshvatljivije. Tamo gde odrasli vode svoje beskrajne sukobe, a deca pokušavaju da im pronađu smisao.

No, pročitate li ovaj roman, videćete da se ipak nije puno toga promenilo od Drugog svetskog rata. Da su se odrasli uvek delili, po kafanama i na bojištima, u partizanskim četama ili protiv njih, da su se gložili među sobom samo zato što, po shvatanju jednog malog dečaka Pina: drugog razloga nije moglo ni biti, sem što su bili odrasli.

Možemo vam mi reći i da je ovo jedan od prvih romana italijanskog neorealizma, da sa sobom nosi ideje promene i drugačijeg odnosa prema svetu i ratu koji mu prethodi, da stoji postojano uz filmove De Sike i Viskontija, da Pin jednako luta među velikima kao i svi mali ljudi, ali vam to ništa neće značiti ukoliko niste spremni da prihvatite da i vi živite u svetu u kom ne možemo naći put do paukovih gnezda i da ih još jedino čitanjem možemo i tražiti.

O autoru

Italo Kalvino (1923–1985) bio je italijanski pisac i novinar. Pisao je romane i priče, a bio je i angažovani intelektualac. U svoja dela uključivao je različite ideje pozajmljene iz prirodnih nauka, semiotike, strukturalizma i lingvistike. Kalvinova privrženost svemu što je jednostavno, nekonvencionalno, neracionalno, ispoljilo se i u načinu pripovedanja. On nikada ne insistira na moralističkom kontekstu, nije didaktičan ni deklarativan, tako da filozofiji i moralu, koji tvore pozadinu njegovih književnih ostvarenja, daje maštovitu, narativnu formu.

Dobitnik je mnogih književnih nagrada i priznanja, bio je predlagan i za Nobelovu nagradu.

Najvažnija dela su mu Palomar, Kosmikomike i Ako jedne zimske noći neki putnik.

Da bi neko bio heroj, mora da može da kaže „ne“ kada svi kažu „da“.
—
U romanu Salaminski vojnici, u poslednjim trenucima Španskog građanskog rata, pedeset nacionalista čeka odstrel. Među njima i jedan pisac i fašista, a naspram njih možda i jedini pravi junak ove priče, osuđen na to da ga istorija zaboravi.
No, pripovedač Salaminskih vojnika ga ipak nije zaboravio. Njemu je, uprkos svemu, potreban jedan heroj isto koliko mu je potrebno i da dokaže kako posle svih nacionalnih stradanja i ličnih promašaja, ljudsko postojanje ipak ima autentičnu vrednost.

—
Pitao ga je: „Može li se jedan nazvati herojem u neherojskom vremenu?“
Rekao mu je: “Nema ih više, vreme je jedno i svi heroji njemu pripadaju.“
Da smo ih čuli tada sigurno bismo se setili svih onih malih heroja čija smo imena viđali po novinama ili slušali u kafanskim pričama. Imena onih koje možda danas tiho mimoilazimo na ulicama. Svih onih koji ne bi mogli sebe da prepoznaju među stranicama knjige, ali bi znali da vam odgovore da heroje ne određuje uniforma koju nose, strana kojoj pripadaju niti metak koji opale nasuprot sebe, nego spremost da stanu i puste život da se desi onako kako jedino može.



Iz romana Salaminski vojnici:


Neko je rekao, ne znam ko, da su, bez obzira ko je pobednik u ratu, pesnici uvek gubitnici; znam da sam, neposredno pre odlaska u Kankun, pročitao da je Hose Antonio Primo de Rivera, koji je uvek bio okružen pesnicima, rekao, 29. oktobra 1933, u prvom javnom predstavljanju Španske falange, u Teatru komedije u Madridu, da su „narode uvek pokretali samo pesnici”. Prva tvrdnja je čista glupost; druga, nije: istina je da se ratovi vode zbog novca, jer novac je moć, ali mladi ljudi odlaze na front i ubijaju i bivaju ubijeni zbog reči, a one su poezija, i zato pesnici uvek pobeđuju u ratu, i zato je Sanćes Masas, koji je uvek bio u blizini Hosea Antonija i sa tog povlašćenog mesta stvarao žestoku patriotsku poeziju o žrtvovanju i jarmu i strelama i vatrenim pokličima, koja je raspalila maštu stotinama hiljada mladih ljudi da bi ih na kraju poslala na klanicu, više zaslužan za pobedu frankističkog oružja nego svi trapavi vojni poduhvati Fransiska Franka, generala iz devetnaestog veka.

Knjiga pripovedaka Smrt insekta Dragane V. Todoreskov donosi slikovitu mapu vojvođanske ravnice naseljene različitim sudbinama takozvanih malih, anonimnih ljudi. Živost i šarenilo varoškog sveta, posebna atmosfera bircuza i kafana u kojima se stiču različite ljudske sudbine, junaci koji se bore sa nedostacima i takmiče sa sudbinom, nastojeći da prevaziđu životne tegobe i nedaće – autentičan je prozni svet Dragane V. Todoreskov. Njeni junaci, svako sa svojim teretom, suočavaju se sa dilemama, porocima i bolestima, strahovima, sa nedostatkom ljubavi I sigurnosti, sa nerešenim porodičnim odnosima ili sa gubitkom voljenih osoba i domovine, pokušavajući da uhvate kopču sa životom koji nezaustavljivo hrli ka budućnosti. Njihove pojedinačne sudbine u tkanju proze Dragane V. Todoreskov dobijaju univerzalno značenje. Ponegde sa ideološkom potkom, pokatkad sa reminiscencijama na svirepost ratova, na našu bližu i dalju, epsku prošlost ili pojedine istorijske ličnosti, proza Dragane V. Todoreskov doima se kao autentična slika pulsirajućeg života koji se nekada ruši i osipa, ali ne prestaje da se gradi i raste.

Žaneta Đukić Perišić

Ontološki pacijent rekonstituiše važne teme vere, tradicije i zavičajne kulture, kontekstualizovane u dva vremenska i tematska toka. U fokusu romana je poniranje u retrospekciju i kontemplaciju kroz dva paralelna zapleta razdvojena istorijom i kulturom, a spojena kolektivnim tradicijskim pamćenjem i individualnim traumama.

Junaci uspostavljaju jasnu vezu između „sadašnjeg“ iskaza i „prethodnog“ iskustva, ali pripovedanje o urbanom životu sadašnjeg trenutka i suočavanje sa dramatičnom prošlošću nije svedeno na ispovedanje: tekst stupa u žanrovske prostore eseja, obeležene koliko lirskom refleksijom, toliko i angažovanom, kritičkom analizom ličnog doživljaja sveta i kolektivne percepcije fenomena otuđenja, zbližavanja i ponovnog pohoda tradicijskim principima. - Vladislava Gordić Petković

Mladen Jakovljević je rođen 1 975. Godine u Novom Sadu, gde je na Filozofskom fakultetu diplomirao engleski jezik i književnost, stekao akademsko zvanje magistra književnih nauka i odbranio doktorsku disertaciju. Redovni je profesor na Univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici, gde predaje englesku i američku književnost. Preveo je engleski srednjovekovni viteški roman u stihu Ser Gavejn i Zeleni vitez i pesmu Ser Orfeo, kao i više značajnih dela Filipa K. Dika (Valis, Prodor božanskog, Povratak Timotija Arčera, Čovek u Visokom dvorcu, Tamno skeniranje, Sanjaju li androidi električne ovce?), Ursule K. Le Gvin (Rokanonov svet, Priče iz Zemljomorja, Lišeni svega) i Rodžera Zelaznija (Vremetron). Objavio je četiri romana: Vrata sumraka (2014), Izbledele duše (2019), Kad se vratim (2021) i Ontološki pacijent (2026).

U Savićevom romanu osećaj klaustrofobije jeste i stanje bića i gibanje duha, i ustrojstvo duše pojedinca i univerzalna zebnja pred budućnošću i poretkom čiji su temelji uzdrmani. Autor majstorski koristi prostor kao ogledalo unutrašnjeg stanja likova, stvarajući atmosferu koja je istovremeno intimna i univerzalna. Kao beskompromisan roman koji ne nudi laka rešenja, Klaustrofobija je priča o čoveku koji pokušava da „proguta neograđeni svijet” dok mu se sopstveni zidovi neumitno približavaju.
Žaneta Đukić Perišić

Bestseler autorka New York Timesa

Trebalo je da bude samo posao na turneji. Nije trebalo da se zaljubi u najveću zvezdu među njima.

Niko nije znao pravi razlog zbog kojeg je dvadesetdvogodišnja devojka, tek izašla sa fakulteta, tog dana stigla u izolovani muzički studio usred kalifornijske pustinje. A onda je jedan nesporazum doveo do neočekivane prilike – razgovora za posao asistentkinje na predstojećoj turneji jednog od najslavnijih američkih bendova.

Već prvog dana uspeva da napravi niz grešaka, a najveća je ulazak u muški toalet i potpuno opušten razgovor sa nepoznatim muškarcem. Tek kasnije saznaje da je upravo razgovarala sa Tristanom Dalterijem, legendarnim frontmenom benda i čovekom koga obožavaju milioni žena.

Tristanu se dopada što ga nije prepoznala i što se prema njemu ponašala kao prema sasvim običnom čoveku. Ona dobija posao i kreće na turneju koja će joj promeniti život.

Razgovori posle nastupa pretvaraju se u noći provedene zajedno, večere u hotelskim sobama u sve veću bliskost, a granica između prijateljstva i privlačnosti polako nestaje. Uprkos razlici u godinama i potpuno različitim životima, između njih postoji nešto što nijedno ne može da ignoriše.

Ali ona je na turneju došla sa tajnom. Tajnom zbog koje će morati da ode – i koja će Tristana i njegov bend na kraju dovesti pravo u njen mali rodni grad.

Šta se događa kada rok zvezda naviknuta da je žele milioni žena pronađe onu koju ne želi da pusti?

Rokerova muza je strastvena i emotivna romansa o neočekivanoj privlačnosti, zabranjenim osećanjima, tajnama i ljubavi koja nastaje tamo gde je najmanje očekujete.

„Očaravajuće, puno emocija, humora i vrele hemije.“
– Melissa

Kada Piksi Tejt pozovu na divlju kornvolsku obalu da istraži tajnu zamka Sent Sidvel, ona oseća da se u njegovim senkama krije nešto zlokobno.
Pre više od sto godina, u gluvo doba noći, jedan mali dečak je nestao iz svog kreveta i Piski mora da sazna šta se s njim dogodilo.

Ali Piski nije obična detektivka. Ona ima jedinstven dar: može da putuje kroz vreme. Kada se vrati u 1895. godinu, tajne počinju da se otkrivaju, ljubavne veze da izlaze na videlo i na kraju će Piksi biti primorana da donese razarajuću odluku koja će joj zauvek promeniti život.

Tom Metkaf, naučnik na Univerzitetu u Saut Daunsu, delu preostalih britanskih arhipelaga, pretražuje arhive s početka dvadeset prvog veka, očaran slobodama i mogućnostima ljudskog života u njegovom zenitu.

Kada naiđe na trag koji bi mogao da dovede do velike izgubljene poeme, dolazi do otkrića o isprepletenoj ljubavi i brutalnom zločinu, što ruši njegove pretpostavke o priči koju je mislio da dobro poznaje.

Potraga, triler i ljubavna priča, Šta možemo znati je remek-delo koje nas vraća u sadašnjost iz osećaja nadolazeće katastrofe i zamišlja budući svet u kome nije sve potpuno izgubljeno.

Jedan od najboljih živih pisaca.
Sandej tajms

Pravi majstor.
Dejli Telegraf

Na ex-Yu prostorima Orfej se u književnosti malo pominje.

O njemu je pisao Branko Miljković, ali malo, više je pisao o Euridiki, njegovoj ženi, koja je nakon vjenčanja od ujeda zmije umrla. Važno je istaći da se, Dobrilo Pavić, usudio da napiše impozantno lirsko-epsko delo o Orfeju. Naslovio ga je "Orfejeva kob". Ispevano je u prvom licu i u njemu se prepliću filozofski, lirski, epski i zagonetni svjetovi poezije. Te dubine karakterišu poemu kao posebnu vrstu poezije nastalu u doba romantizma. Poput engleskog pjesnika Bajrona, koji se smatra začetnikom pisanja ovakve vrste poezije, Pavić kompoziciju poeme zasniva na fabuli, a ta fabula upravo čini glavni tok cele poeme.

U poemi Pavić katkad napušta epiku, ali samo delimično, ne udaljavajući se od nje. Kao iskusni pesnik vešto je obogaćuje čini razmišljanjima, viđenjima, emocijama, te tako (dajući joj svoju dušu) poemu dopadljivijom, toplijom i u poetskom smislu bogatijom, jačom i u svim elementima kvalitetnijom.

Ono što ovu poemu čini posebnom je i to što se u Pavićevom razvijanju fabule Orfej ne tretira kao mitsko biće, iako se u nekim drevnim tekstovima Apolon i jedna od Muza pominju kao njegovi roditelji. Pavić ga u knjizi "Orfejeva kob" ne doživljava kao mitskog pesnika, kao mitskog muzičara, već stihovima o njemu stvara sliku stvarnog ovozemaljskog bića, od istog sastava kao što je svaki Zemljanin.