Scenario: Luigi Simeoni / Giovanni Gualdoni / Luca Vanzella / Matteo Casali
Crtež: Luca Dell’Uomo / Werther Dell’Edera / Luca Genovese / Giorgio Santucci
Naslov originala: Spore / Il pasto vivo / Il respiro del Diavolo / Il mondo negli occhi
Naslov epizoda: Spore / Živi obrok / Dah đavola / Svet u očima
Broj originala: 15
Naslovna strana: Giuseppe Matteoni
Scenario: Luca Enoch / Stefano Vietti
Crtež: Antonella Platano / Walter Trono / Salvatore Porcaro
Naslov originala: Gli spettri del lago / L’uomo delle foreste / Sangue chiama sangue
Broj originala: 21-23
Godine 2024. (po starom kalendaru) dogodila se famozna velika katastrofa, posledica projekta „Unutrašnji svemir”, koja je promenila geološku strukturu planete Zemlje. Međutim, Marti Misterija iz 2099. godine (po novom kalendaru) ubeđen je da bi kataklizma tih razmera morala imati mnogo ozbiljnije posledice – planeta na kojoj naši junaci žive suštinski nije moguća. Šta je očuvalo Zemljinu koru? I koja je uloga superkompjutera JCN-9000 u svemu tome? Objašnjenja ovih misterija leže u ruševinama legendarne bazi „Drugde”, gde će Nejtan i Marti pronaći korisne saveznice iz operativne grupe „Divlje patke”, koju čine Mišel, Nikol i Vivijan.
Supermajk nije uobičajeni negativac iz stripova vođen željom za moći ili osvetom. Nije inherentno zao, ne rukovodi se nekim perverznim ideologijama, niti ga zanimaju novac ili moć. Njegov izazov je sebična, nezasita želja za dokazivanjem samom sebi i čitavom svetu kako je najbolji na svakom polju u kom se takmiči. Supermajk je briljantan i sposoban, poseduje urođeni talenat za sve u čemu izabere da se oproba. Ono što mu manjka jesu moral, empatija i osećaj za pravičnost, osobine koje pak karakterišu Patrika Vajldinga, našeg Zagora. I upravo te manjkavosti čine Supermajka opasnim neprijateljem: pokreće ga isključivo sopstveni ego, spreman da učini sve kako bi dokazao sopstvenu superiornost, čak i kada to podrazumeva otvoreno izazivanje gospodara Darkvuda...
Prvo Supermajkovo pojavljivanje datira iz 1975. godine i kultne avanture „Zagor protiv Supermajka”, jedne od čitaocima najomiljenijih upravo zbog osećaja čovečnosti i ranjivosti koja pršti iz glavnog junaka. Obožavaoci Duha sa Sekirom nastavili su da traže nove pustolovine u kojima bi videli protivnika podjednako fascinantnog koliko i nemilosrdnog, a ta želja obistinila im se 1984. godine kada se Supermajk vratio u epizodi koju je napisao Alfredo Kasteli i nacrtao, kao i prvu, Galijeno Feri. Čitavih četrdeset godina nakon svog prethodnog pojavljivanja, Supermajk se konačno ponovo vratio u sagi za koju se ispostavlja da je najduža priča u čitavom serijalu
Zagor!
Godina je 1871. Lester i Zip su prepredeni bedni pilićari, brzi na obaraču i ne prezaju ni od čega! Kako ne bi visili na vešalima, prinuđeni su da dezertiraju iz vojske i zapute se kroz užarene pustinjske predele Arizone. Ne lezi vraže, možda ova dvojica i nisu toliko rđava koliko se na prvi pogled čine, te i njih vreba prilika za iskupljenjem, koju bi mogli naći među raspadnutim kućicama i prašnjavim ulicama El Kantita, seoceta u očajničkoj potrebi za neophodnim spasiocima.Grafički roman zaustavljen u raskoraku negde između prljave nihilističke atmosfere Sema Pekinpoa i lirski živopisnog ugođaja Serđa Leonea, istovremeno zabavan i strastven omaž vestern žanru cenjenih i dobro poznatih autora devete umetnosti – scenariste Fabricija Akatina i crtača Paola Bačilijerija!
Kako bi spasao mladog političara od bande ubica, Alan Pinkerton šalje svog najboljeg agenta – Kejt Vorn – u Sent Luis, veštu u maskiranju koliko i u pucanju iz pištolja. Ali prelepa Kejt skončala bi na dnu Misispija da se nisu umešali Teks Viler i njegov konj Dinamit. Od tog trenutka, u vrtlogu bežanja, preokreta, zaseda, puškaranja i intriga, hrabra detektivka i mladi odmetnik skovali su neoubičajni pakt zarad spasavanja života Abrahama Linkolna. Njih dvoje moraće da se suoče sa moćnom organizacijom južnačkih konspiratora, ali i opasnim tandemom iluzioniste i prevarantkinje – brata i sestre Dikart. I dozvolite da vam otkrijemo još jedan detalj: Stiv Dikart sa svojim čudesnim hipnotičkim moćima i mađioničarskim trikovima nije niko drugi nego Teksov budući veliki neprijatelj Mefisto!
naslovna strana: Serđo Đardo
ZAJEDNO ZA PLANETU
tekst: Bepi Vinja
crtež: Đermano Bonaci, Marko Fodera i Fabio Grimaldi
boja: Darija Čerki
MISTERIJE U VOZU
tekst: Alfredo Kasteli
crtež: Đankarlo Alesandrini, Đino Verčeli, Rodolfo Torti, Đorđo Kavacano, Lučija Arduni, Lučo Filipuči
boja: GFB comics
naslovi originala: Uniti per il pianeta / Mysteri in treno
U ovoj jubilarnoj osamdesetoj svesci Biblioteke Obojeni program pred vama su dve posebne, vrlo različite avanture – „Zajedno za planetu”, susret četiri Bonelijeva junaka originalno objavljen pre nekoliko godina kao zasebno izdanje uz saradnju italijanskog Ministarstva za ekološku tranziciju (naše izdanje, očekivano, nema nikakvu pomoć države Srbije), i „Misterije u vozu”, originalno objavljene devedesetih godina prošlog veka u okviru besplatnog časopisa italijanskih železnica Amikotreno zarad popularizacije putovanja vozom kod poslovično šoferski nastrojenih Italijana.
Naslov kaže da je ovo jedna horor priča. A zapravo je ljubavna. Razlike i ima i nema, bar u dilandogologiji, još otkad je „Dugog pozdrava, kultne priče kojom nas je Sklavi svojevremeno uhvatio nespremne: seli smo da čitamo stravu i užas, a on nam je ispripovedao priču o prvoj ljubavi, tvrdeći da to sasvim pripada žanru.
I ta dosetka, veličanstvena u svojoj jednostavnosti, bila je takav udarac u stomak da se spomenuta epizoda i danas često i rado preporučuje onima koji inače ne čitaju ili čak ni stripove. Ideja (inače došla od tadašnjeg urednika Markezelija) ne bi sama po sebi nužno upalila da nije zatekla tvorca detektiva od košmara u najboljoj formi, veštog da nas onako živo vrati u tu tinejdžersku strepnju i nadu, da nam je zaista dočara mrtvoozbiljno a nepatetično; tamo gde bi neki drugi scenaristi skrenuli u naivno slikarstvo – on je ispisao klasik, podsetivši nas: da, to iskustvo jeste bilo važno, jeste bilo divno, jeste bilo užasavajuće, a u ponečemu i životno određujuće.
Na nivou serijala, bili su to dani kad je Dilan Dog na mala vrata otvarao teme koje se ispostave velikim. Između ostalog, to je ono što mu je otvorilo velika vrata. Nažalost, u godinama koje su došle – rezultat toga bio je da su se usitnile teme.
Nebrojene epizode rabile su recepte do potpune izlizanosti; ređe i hrabrije pokušavale su pak da iznađu šta bi moglo biti novo pisanje Dilana.
A onda se pojavio Alesandro Bilota, scenarista koji je u potragu za odgovorom krenuo tako što je promenio pitanje: njega je, naime, zanimalo šta bi moglo biti novo čitanje Dilana.
Planeta mrtvih, premda od starta zavodljiva, zapravo je istinski stala na noge kada je njen autor u tkanje ugradio svoje originalno čitanje celokupnog kanona: umesto da reciklira opšta mesta mitologije, on je jedno po jedno napao s leđa i izvrnuo naglavačke – a da pritom nijedno nije suštinski narušio.
Ne dira ono što znamo, nego to tretira kao prednju stranu priče, a osmišljava naličja koja nikad nismo videli, prilazi s druge, treće, pete strane i osvetljava, pletući nova značenja ubedljivo kao da su oduvek bila tu. No, Planeta je trenutno na pauzi, iz razloga koji publici nisu naročito jasno predstavljeni – osim da je posredi redakcijska odluka; dok čeka da rukovodstvo odobri nastavak njegovog kapitalnog dilanovskog projekta, Bilota je dobio prekomandu na priče koje nisu deo tog ciklusa.
Mada se možda na kraju ispostavi da nekako ipak i jesu, o čemu smo pisali kada smo prvu takvu udomili upravo u Zlatnoj seriji Specijalni broj #2. Sada je pred vama druga, direktno nadovezujuća.
Kada mladi milijarder bude predložio Martiju Misteriji nemoguću misiju pronalaženja potopljenog blaga zatočenog u olupini britanskog broda „Luzitanija”, kog je 1915. godine raznela nemačka podmornica, naš junak neće moći ni da zamisli da je to samo početak izuzetne pustolovine koja će njega i Javu odvesti do samog srca Bermudskog trougla, gde će otkriti dobro skrivanu najneverovatniju tajnu na svetu.
Poput holivudskih blokbastera s kraja prošlog veka, stripovi okupljeni u ovoj knjizi, atipično za meditativnog istraživača košmara, u svim su segmentima veći od života. Zahvaljujući distinktivnom crtačkom dodiru „ukletog autora”, Dilan je ovde znatno fizički agilniji i mišićaviji, sa odlikama pravog akcionog junaka, a njegove konfrontacije sa čudovištima punokrvni su akcioni spektakl osamdesetih, izmešten u horor ikonografiju. Ekspanzivna crtačka hipertrofija kokainskog žanra trebalo bi da predstavlja nešto što ne pripada Sklavijevom svetu, nimalo ne odgovara njegovom scenarističkom predlošku, i sa njim se potire – a paradoksalno, upravo je taj „sudar svetova” ono što ove priče još uvek čini fascinantnim i svežim.
Verovali ili ne, evo nas već pred nastavkom „Crnog Tigra”, kultne priče koju smo objavili u pretprošlom broju ove edicije. Kad pre? Razlozi za toliku navalu teksovskih izdanja u prethodnom periodu jesu naravno veliko poštovanje i ljubav koje gajimo prema ovom stripu, ali i činjenica da još od prošlog septembra traje proslava 75. godišnjice pokretanja ovog serijala u Italiji.
