DOMAĆE KNJIGE

Mladi slikar Bret Makdonald u potrazi za srećom iz Evrope stiže u Ameriku. Godina je 1804. i sudbina ga spaja sa Merivederom Luisom, koji se sprema na istorijsko putovanje u srce američkog kontinenta, odnosno istraživačku ekspediciju od Sent Luisa do Tihog okeana. Bret im se pridružuje kako bi crtao mape i znamenitosti tih divljih krajeva. Tako otpočinje saga o istoriji američkog Divljeg zapada, remek-delo Đina Dantonia.

Aliks Votson je u životu naučila makar jednu važnu lekciju: za razliku od ljudi, knjige vas nikada neće izneveriti. Sa tri posla od kojih jedva sastavlja kraj sa krajem i sve više shvatajući da je fakultet samo nedostižan san, Aliks noću traži utočište u čitaonici Bostonske biblioteke, izmeštajući se u svoje omiljene naučnofantastične romane i maštajući o dalekim svetovima. A onda jednog dana nailazi na skrivena vrata i upoznaje Bibliotekarku, zaštitnicu tajne biblioteke u kojoj očajni i izgubljeni beže i započinju nove živote… unutar svojih omiljenih knjiga. Postoje tri osnovna pravila: autorstvo nad knjigom mora biti u javnom domenu, ne može se postati imenovani lik u priči, i ne sme se promeniti tok radnje. Ali kada tajanstveni neprijatelj zapreti da uništi biblioteku, Aliks započinje svoje bekstvo od raskošnih devetnaestovekovnih salona Džejn Ostin, preko neosvetljenih uličica Londona Šerloka Holmsa, sve do raskošnih zabava Velikog Getsbija kojima teku reke šampanjca, dok opasnost neminovno postaje sve bliža…

U veseloj posleratnoj atmosferi savezničke pobede u Evropi, Kal Dženkins, čovek čija najveća rana ne potiče iz rata već iz činjenice da nije bio sposoban da u njemu uopšte i učestvuje, doživljava jedan trenutak koji menja ceo njegov život. Taj trenutak deli sa Margaret Solt, ženom rešenom da pobegne od svoje prošlosti. Kal je u braku sa Beki, čije duhovne sposobnosti pomažu živima da komuniciraju sa mrtvima, dok je Margaretin muž, Feliks, u mornarici, navodno živ i zdrav – sve dok telegram ne donese drugačije vesti. Ono što je započelo kao trenutna slabost prerasta u složenu tajnu koja na neočekivane načine zauvek povezuje sva četiri života. Dok njihov mali grad u Ohaju menja svoje lice tokom posleratnog ekonomskog buma, porodice Solt i Dženkins ostaju neraskidivo povezane, a posledice davnih odluka počinju da izlaze na površinu, oblikujući njihove živote na načine koji će nepovratno uticati na narednu generaciju. Raskošan ali intiman, prožet dubokim emocijama i nezaboravnim likovima, roman Kesten je priča koja će vas povesti na emotivno putovanje kroz svet ljubavi, odanosti, žrtve i oproštaja.

Neko se napokon usudio da napiše nastavak kultne Sklavijeve trilogije o Golkondi, ali ne samo njen. O famoznim rudnicima soli – nebrojeno puta spominjanim u serijalu kao pretnja kojom maše živopisni upravnik paklova – stoput smo čuli, ali ih nikada nismo videli. Sve do sada. Pripremite se za blokbaster: čekaju vas onostrano pljačkanje trezora u upravi paklova i ekskurzija u bespuća nadrealnog!

Poručnik Džejson Raš je odbrojavao dane kada će skinuti uniformu i vratiti se svojoj verenici u Baltimor. Ali jednog kobnog dana mu se gubi svaki trag. Viktorija Abot se uputila u divlje predele Darkvuda kako bi otkrila šta se desilo sa njenim verenikom, u čemu će joj pomoći Duh sa Sekirom.

Epizoda omiljenog nam rendžera koju upravo držite u rukama hronološki je 65. u serijalu, a u Italiji je objavljena daleke 1965. godine. Na ovim prostorima prvi put je izašla kao osmi broj Lunovog magnus stripa, tada čeda u povoju novosadskog Dnevnika, i to pod naslovom „Krv Navajosa”. Kako se to uobičajilo od samog početka u izdanjima Dnevnika, krvnički je skraćena, i to za gotovo šezdeset strana. Po još jednom običaju, naslovna strana nije imala nikakve veze sa originalnom. Nešto kasnije, objavljen je još jedan deo epizode, i to u Zlatnoj seriji #16 („Pustinjom u smrt”). Ako su namerili da pročitaju (gotovo) celu priču, čitaoci su morali da se naoružaju onim poslovičnim strpljenjem. Tačnije, ogromnim strpljenjem. Naime, čitavih 429, odnosno 430 svezaka kasnije, objavljena je u dva dela, „Samoubilački eskadron” i „Karsonova odluka” (ZS #445–446). Obično se uzima da je ova priča najbolja iz ranog Teksovog perioda, do originalnog broja 99. To i nije daleko od istine, pogotovo što je tvorac rendžera, Đanluiđi Boneli, u ovoj priči koristio motive koji su se uveliko razlikovali od onih uobičajenih „jaši–udri–pucaj”.

Il tiranno del lago, Pattuglia eroica, Affondate il "Destroyer"!, Colpo di scena, La resa dei conti

Mali Donald je nestao. „Mali” ne samo uzrastom, već i rastom, pošto je dečak iznenađujuće patuljast, skoro kao da je izašao iz „Guliverovih putovanja”. Dilan igrom slučaja biva upleten u istragu, ali naizgled prost slučaj je daleko od toga, i Istraživač noćnih mora će u ovoj priči, čiji je (po poslednji put) kompletan autor Karlo Ambrozini, morati da krene stopama Gulivera, ka letećem ostrvu, kako bi otkrio za koga je pravljena „Razmera sveta”.

„Presuda bogova” je originalno objavljena 2024. godine kao Zagor #708bis, i kompletno je autorsko delo Đulijana Pičinina, autora koji je pored Zagora poznat i ljubiteljima Dampira, na kom je radio od 2001. do 2013. godine. Debitovao je na Zagoru 2017. sa pričom „Krik vile zloslutnice” (VČ Zagor #153-154) po scenariju Morena Buratinija, a verovatno je većini čitalaca najpoznatiji kao crtač „Senki nad Golnorom” (VČ Zagor #214-216 i istoimeno kolekcionarsko izdanje), u kojima se sa Minjakom kao scenaristom vratio Sklavijevom klasiku. Ako pogledamo obe Pičininove priče pre ovog Bisa, vidimo da je ovaj crtač često sarađivao na scenarijima koji imaju nekakve veze sa folklorom. A kad budete pročitali i ovaj njegov scenaristički debi, videćete da to nije slučajno. „Lovkinja” je nastavak priče „Osvetnica” iz Lunovog magnus stripa na Bis #2, gde smo upoznali lik Lovkinje, Indijanke koja je vođena osvetom zbog ličnog gubitka rešila da kazni krivce za smrt roditelja. Međutim, kao što je nagovešteno na kraju te Buratinijeve i Pešeove priče, Lovkinja nije tu stala. Osveta je okončana, ali Lovkinja i dalje postoji – lovi sve koji su svoju dušu okaljali strašnim zločinima prema Indijancima.

Sad smo u samom finalu Buratinijevog niza izazova. Nećemo sad otkrivati o kojim iskušenjima je reč, niti kako će se sve okončati. Osvrnimo se umesto togana dosadašnja iskušenja. U izazovu sa Mnogookim vidimo Supermajkovu osvetu zbog Nolitinog izazova sa zvečarkom, kada je Žuti Duh bio taj koji je izgubio hladnokrvnost. Obaranje ruku jeste očigledna Buratinijeva verzija Nolitinog podizanja kamenja i sasvim je jasno da Supermajk u čisto fizičkom smislu uvek odnosi pobedu. S druge strane, multidisciplinarna borba s indijanskim ratnicima jasna je referenca na Nolitin izazov sa pumom. Ideja sa ponornicom jeste zanimljiva, iako predstavlja reciklažu dva spojena Nolitina izazova – držanje daha i trku s preponama. A zatim sledi... Ne, ne, kao što rekosmo, nema odavanja zapleta. Uživajte u velikom finalu!

Hodaju po vodi. Lomе kamen zviždukom. Razgovaraju sa anđelima. Za stanovnike zabačenog češkog gradića Sveti Đorđe, čuda su svakodnevica. Na pragu 20. veka, njihov stari svet magije polako se sudara sa neminovnim dolaskom tehnologije. Odisej, meštanin kog su svi smatrali mrtvim, vraća se u grad trudeći se da pomogne susedima da se snađu u predstojećim promenama ali ne očekuje da će njegov povratak probuditi brojna sećanja, strasti i tajne koje su morale ostati skrivene. Godina je 1904. i ona obećava novi vek sreće i napretka, ali da li će u njemu još biti mesta za čuda? Ovaj šarmantan i duhovit roman donosi nam pregršt magije, ljubavi i malih čuda koja ostaju sa nama dugo nakon poslednje stranice.

U Los Anđelesu, gde se u šou-biznisu prave planine novca, a luksuzne vile gledaju na prljava naselja beskućnika, Mej Pruit ima posebno zaduženje: da svoje klijente – bogate, moćne, ponekad i pokvarene – zadrži van radara medija, očisti njihovu reputaciju, i u tišini razreši sve skandale i neprijatnosti koje su izazvali. Po svaku cenu. Ali nakon što njenog šefa ubiju ispred hotela na Beverli Hilsu u naizgled nasumičnom napadu, Mej se iznenada nađe sama, suočena sa tajnom mrežom moći i korupcije koja na platnom spisku, osim nje, ima i armiju advokata, PR stručnjaka, obezbeđenja, istražitelja – u pitanju je prava pravcata zver sa očima, ušima i pesnicama koja Grad anđela drži čvrsto u svojim kandžama. U nastojanju da preživi, Mej će prolaziti kroz ulice bleštavog megalopolisa, gušeći se u dimu požara, susrećući se sa sukobljenim bandama, botoksiranim influenserkama na tabletama, predatorima koji love mlado meso, prljavim policajcima, i izgubljenim dušama. I moraće da odluči na kojoj strani želi da bude.

„Dina” Frenka Herberta već decenijama predstavlja ključno delo naučne fantastike i inspiracija je čitavim generacijama autora koji su stasali uz ovu knjigu. Nakon više ekranizacija i stripskih reinterpretacija, Brajan Herbert i Kevin Dž. Anderson su uz ilustratore Raula Alena i Patrišu Martin stvorili fascinantnu zvaničnu adaptaciju prve knjige „Dine” u tri toma.

Daleko u neistraženim zaleđima jedne zabačene oblasti zapadnog spiralnog kraka galaksije nalazi se jedno maleno, neugledno, žuto Sunce. Ovim rečima Daglas Adams počinje svoj čuveni „Vodič”, trilogiju u pet knjiga, koja je doživela globalni uspeh. Nama je on zgodan kao uvod jer prilično pravilno opisuje kako položaj, tako i izgled našeg Sunčevog sistema kada bi bio posmatran spolja; dakle, ništa ni posebno ni spektakularno. No, to nije sprečavalo pisce da Zemlju i sistem u kojem se nalazi stave u prvi plan, kao da je raskrsnica ne samo galaktičkih auto-puteva već i onih vaseljenskih, pa svaka vasionska vaš mora da svrati ovamo ne bi li se olakšala. Toj ideji nije ni Kasteli odoleo, a mi smo već imali uvodnik na tu temu u #60. Prvi pomen vanzemaljaca u Martijevom serijalu imamo u vanvremenskoj priči „Mač kralja Artura”, kada čarobnjak Merlin pripoveda Martiju i prijateljima, koji su se našli u Avalonu, o grupi vanzemaljaca čiji se brod srušio pre više hiljada godina u današnjem Velsu i prisilio ondašnji narod na teške fizičke poslove oko popravki. Ali čak i kada je brod bio popravljen, vanzemaljci su odbijali da odu zbog mladih i jedrih domorotkinja, pa je na scenu morao da stupi izvesni mladić imena Art. U priči „Sedam zlatnih gradova” (MM LMS #52/53) saznajemo da Aladinova čarobna lampa nije ništa drugo do vasionski brod malenog naroda sa planete Kvivere! Iako je peti specijal Ledeni grad (MM LMS Specijalni broj #2) našim (sada već prosedim i proćelavim) čitaocima poznat uglavnom po Kartaginjaninu Teritu, prvom Čoveku u crnom (barem do tada), u jednoj kratkoj sekvenci Martija kroz bazu Drugde provodi njegov prijatelj (i kako ćemo u kasnijim specijalima saznati – cimer sa univerziteta) Tauer. Marti na traci gleda naučnika koji uspešno komunicira sa vanzemaljcem na samrti i koji potom umire sve topeći se u bezličnu kašastu masu. Zatim slede dve pomalo šaljive priče u kojima se vanzemaljci bukvalno igraju sa Zemljanima. U prvoj priči „Elektronski teror” (MM LMS #62/63) naš stari znanac Mark Henri nasumično svojim magičnim televizorom otvara portale ka drugim dimenzijama, iz kojih izranjaju i vanzemaljski brodovi koji kao u igrici „Spejs invejders” vrše, jelte, invaziju na Zemlju! A u drugoj priči, „Zona X” (MM LMS #81/82), koja se opet sastoji od tri nezavisne priče, saznajemo da je naša Zemlja nastala 31. decembra 1899. godine, a da su Zemljani samo pioni poput onih u igrici „Simulacije”. Vanzemaljci koji se pojavljuju u prvom gigantu „Tajna Svetog Nikole” (VČ LMS #3), i seju heksagone po Zemlji, vraćaju se decenijama kasnije i u regularnu seriju u ne tako davnoj priči „Deset plemena” (VČ MM #72). Prema trinaestom specijalu „Poslednji koncert”, džez je ništa drugo do preslikana kopija vanzemaljskog jezika koji su Zemljani „pozajmili” od nesrećnog Glorga kad se srušio na istu 17. aprila 1897, kako kaže Marti. U šesnaestom specijalu pod nazivom „Nenadmašni Rivs”, vanzemaljci su niko drugi do anđeli iz Knjige Enohove! Iako ne pravi, zbog manije za vanzemaljcima, MK-Ultra program je koristio i zemaljske vanzemaljce i domaće vasionske brodove da bi držao populaciju pod kontrolom u priči „Pretnja sa zvezda” (originalni MM #214/215). U epizodi „Čovek koji je pripovedao priče” (VČ ZS #35) imamo Marka Tvena koji nam pripoveda o invaziji žabolikih vanzemaljaca na zapad Sjedinjenih Država i načinu na koji ih se rešio pomoću baze Drugde. I na samom kraju, pomenemo i skorašnju „Šibalabu” (VČ MM #68), gde u senotama Meksika obitava rasa sa Ose (nama znana kao Venera), koja se posle dugo vremena uspešno vratila kući. Da li smo ovim pokrili baš sve vanzemaljce Martijevog univerzuma? Sigurno ne. Bilo je nekih i u kratkim pričama koje smo preskočili jer smo već prekardašili sa obimom uvodnika. Da li to znači da će u budućnosti biti čak i trećeg nastavka na ovu temu? Ko to zna...

Ugledna gospoda u poslovnim odelima s kišobranima i polucilindrima padaju s neba na urbani krajolik, svi su isti-istijati, lica su im bez izraza, a naslov je ta čudna reč čije značenje čak i ne naslućujemo: „Golkonda”. Iza nje se krije jedan od najboljih stripova koje je, neponovljivom elegancijom spojivši nespojivo, napisao Ticijano Sklavi. U ovoj prelepoj, nadrealnoj knjizi naći ćete pod istim koricama čitav ciklus njegovih priča o magritovskoj Golkondi, a u tekstovima koji ih prate takođe ćete naći ekskluzivne razgovore s autorima i zanimljive analize – sve to u brižljivoj opremi, kako kultne priče i zaslužuju.

Legenda se nastavlja!
Za-Gor Te-Nej se predstavio plemenima Darkvuda i osvojio je ostrvo u močvari od zastrašujućeg čudovišta. Sada je na putu da uspostavi svoj autoritet kao izaslanik Manitua pred plemenima. Ali u novom izazovu će morati da se suoči sa bogovima šest plemena Irokeza.

Nekada davno... Erondar nije bio napadnut, nije bilo rata koji preti njegovim granicama i razara njegove gradove. Nekada davno, Erondar nisu napadale Crne Kraljice. Ali ni tada nije bio manje opasan. Pre početka invazije, najodvažniji izviđač u Erondaru našao se u opasnoj misiji u divljem i negostoljubivom području kojim vladaju svirepa, džinovska stvorenja...

Pred vama su dve priče o nečastivom i o njegovom omiljenom mestu obitavanja (pa, posle ljudske duše), iz vrlo različitih perioda, sa vrlo različitim tonom i senzibilitetom. Predstavljamo vam ih prvi put u koloru, sa svim mogućim i nemogućim dodacima koje smo uspeli da prikupimo, kako od nas već i očekujete. Voleli bismo da su i kasniji autori ponudili neko svoje drugačije viđenje pakla... ali uglavnom su se vraćali na viziju iz „Paklova”, i to vrlo često, možda čak i prečesto.

Brojevi 50-51 + Specijal 3, - Druidov srp - Noć vukodlaka - Tajna velike piramide

Negde iza polovine zloglasne 1993. godine, sinonima za ono što danas umeju zaumno da nazovu „vesele devedesete”, tačnije 16. jula, na kioscima ondašnje SRJ skromno se pojavio 997. broj Lunovog magnus stripa pod naslovom „Medeni mesec”. Skromno, zato što je edicija uveliko počela da posrće. Štampana je na sve gorem papiru, s povezom koji jedva da je postojao, uz cenu od čitavih 10.000.000 dinara na naslovnoj strani. Već sutradan su se ti silni milioni množili, pa, posle svega nekoliko dana, hiljadili. Sama pustolovina Mister Noa, započeta u ovom broju, obećavala je. Logor nacista negde u Paragvaju, i, pri kraju sveske, naznaka da je tu i firer. Potom i ono čuveno: „U Zlatnoj seriji #998 nastavak Mister Noove avanture: Projekat ’Novi Tul’”, sa sve greškom u nazivu edicije. I, kao što znamo, do toga nikada nije došlo.

„Aveljov ožiljak” kolažno je prozno štivo. Struktuiran je filmski: smenjuju se u njemu kadrovi i rezovi. Ne ostavlja – to nipošto – čitaoce ravnodušnim. Rešeta ih ožiljcima. Oštra je proza koja ide ivicom žileta i sama pritom žilet postaje. Kao što je prvi, i jedini, Jankovićev roman, roman koji to nije, ovaj prvi, zajednički, roman Jankovića i Jevrića, tobože odbija da bude napisan. Tim odbijanjem, u inat, uz nos, i čitaocima i autorima i sebi samom, on se i piše. On, zapravo, roman u pravom smislu reči i nije, ali ne postoji taj pravi smisao reči koji bi mogao precizno izvagati šta pravi roman jeste a šta to ne može biti. Svaki pravi roman roman je po sebi. Donosi svoja pravila i njegova uspešnost se jedino uspešno može proceniti proverom da li su ta pravila, koliko i kako, ispoštovana.
„Aveljov ožiljak”, u kojem se piše i o tome kako se ovaj roman piše, osobena je kombinacija humora i tragike. Na prvi pogled, Miloš Janković je zadužen za prvo, a Nebojša Jevrić za drugo. No, i jedan i drugi pisac se protežu preko svog gubera ne dozvoljavajući mu da ih porobi.
Dušan Stojković

Ova knjiga plod je vanrednog napora da se prikupe, prouče, analiziraju i opišu događaji, činjenice i podaci koji su po svojoj prirodi vešto, duboko i trajno sakriveni. Dragocen je svaki doprinos rasvetljavanju mesta i uloge brojnih tajnih društava u nastanku i oblikovanju današnjeg sveta i društvenih odnosa koji u njemu vladaju. Ovaj pokušaj to svakako jeste.
Očito je da Miloš Janković zna mnogo više nego što nam je to ovog puta rekao. Stiče se utisak da je i sam upao u magiju reči „tajna” i „tajnovitost”, jer je mnoge njemu znane tajne prećutao, a nama ostavio da o njima samo nagađamo. Ako ništa drugo, tim postupkom nateraće čitaoce da krenu njegovim putem i čitaju i proučavaju literaturu tražeći tajne mnogih organizacija iz senke, bilo da su te tajne zamaskirane ili sakrivene u dubinama znanja samo odabranih i elitnih pripadnika tih istih društava.

Prof. dr Ljubomir Stajić