DOMAĆE KNJIGE

Alesandro Pičineli se pokazao dostojnim naslednikom legendarnog Galijena Ferija kao autor ilustracija za korice serijala. Deset godina njegovog kreativnog procesa sažeto je u ovom izdanju, sa stotinu ilustracija nastalih u toku stvaranja konačnih verzija korica za brojne naslove Zagora.

Nešto mračno se nadvija nad oblastima oko jezera Iri. Čudni Indijanci koji sebe nazivaju Ljudi-Pume napadaju doseljenike i prete da celu oblast gurnu u sveopšti rat. A sve to je pokrenuo povratak drevnog junaka i proroka Vahumija. Zagor mora da pronađe Pećinu vetra i zaustavi Vahumija pre nego što bude prekasno.

Dok kiša nemilice pada, Zagor sa Veribadom i odredom odvažnih ratnika pokušava da uništi mašine za kontrolu padavina. Da li će junak Darkvuda uspeti da pobedi u ovoj trci s vremenom?

brojevi originala: 178-182 / Zenith Gigante 229-233

Natali je tradicionalna Amerikanka, influenserka koja živi na farmi kako se nekad živelo: šarmantna seoska kuća, muž zgodni kauboj, šestoro dražesne dece; jutra im počinju tako što ona veselo skuplja jaja dok muž pomuze kravu. Pa šta ako iza tih savršenih kulisa postoji armija dadilja i asistenata? Ono što osam miliona Natalinih pratilaca ne zna, ne može im ni naškoditi, zar ne? Sve do jutra kada se probudi u devetnaestom veku u životu koji nije njen. Njenu kuhinju greje pucketava vatra umesto struje, njena deca su prljava i čudna, a od nje se očekuje da cepa drva i pere odeću na ruke dok joj prsti ne prokrvare. Je li ovo nekakav surovi rijaliti šou? Putovanje kroz vreme? Ili je Bog testira? Vrlo brzo Natali shvata dve stvari: ovo nije njen lep život i mora da pobegne svim sredstvima.

U ovoj knjizi ćete naći oba dela vukodlačke priče, kod nas prvi put u boji, sa svim dodacima koje smo uspeli da prikupimo. „Noći punog meseca” i „Poslednji pun mesec” odličan su diptih koji savršeno obuhvata prvih sto brojeva Dilana Doga: prvo posvete, strah, splater i zabavu, a zatim nešto dublje – setu, i dirljivost, možda. Drugim rečima, sasvim lepo pokazuju kako je Dilan s godinama – menjao dlaku.

U priči koja je pred vama naš neustrašivi detektiv nemogućeg ponovo se vraća na Himalaje, i to na jedan od njihovih najviših vrhova (posle Mont Everesta i K2, treći po redu), Kančendžungu. Po smetovima i opasnim prevojima, zajedno sa svojim vernim pratiocem Javom, Marti će otkriti...

broj orginala: 359. Naslvo orginala: Il custode delle cinque vette

„Gospodine Dog, to sam ja… Trevor Mils, iz Glastonberi Grouva. Iako ne možete da me čujete, znajte da upravo sada vičem… Dogodilo mi se nešto… što ne umem najbolje da shvatim... Ne mogu da pronađem put do kuće… I strah me je. Znate, ja sam vaš veliki obožavalac. Za mene ste vi junak i iskreno se nadam da ćete uspeti da me pronađete… pre nego što bude prekasno. Voleo bih da vam dam makar neki trag… ali ne znam gde sam dospeo… Znam samo da je ovde mrak... hladno je, a moje ruke i glava stalno idu nagore, dok sve ostalo ide nadole... I znam da nisam sam.” „Nešto je tamo napolju. Mogu da ga osetim. Nešto ogromno… i užasno.” Očajnički vapaj za pomoć. Industrijsko naselje u engleskoj nedođiji. Neobjašnjiva sila koja pretvara sve čega se dotakne u stravu. I Dilan Dog, koji u ovoj priči Darija Sikija i Rikarda Tortija mora da otkrije šta je to zadesilo Glastonberi Grouv i načinilo ga „Kobnom zemljom”…

U ovoj knjizi ćete naći oba dela vukodlačke priče, kod nas prvi put u boji, sa svim dodacima koje smo uspeli da prikupimo. „Noći punog meseca” i „Poslednji pun mesec” odličan su diptih koji savršeno obuhvata prvih sto brojeva Dilana Doga: prvo posvete, strah, splater i zabavu, a zatim nešto dublje – setu, i dirljivost, možda. Drugim rečima, sasvim lepo pokazuju kako je Dilan s godinama – menjao dlaku.

Bozeli i Font su zasnovali zaplet na pozamašnom broju poznatih mesta i likova. Tu je Bafalo Bil. Naravno, Divlji Bil Hikok se samo spominje, ali njegov lik – a posebno tragičan kraj – predstavlja pogonski element priče. A tu su i još neke ličnosti koje zasad nećemo pominjati. Pritom, ne smemo zaboraviti sam Dedvud, koji je u mitologiji vesterna važan koliko i Tumstoun i njegov legendarni OK koral. Ali sada je vreme da se vratimo Divljem Bilu i misteriji njegovog stradanja!

Pet priča o Teksu iz pera osam majstora stripa: „Veštica Kesi” - Ljudi koji su imali posla s njom bi tragično umirali... Iako ih je Kasandra Logan upozoravala. Potom je došao Kit Viler; „U salunu” - Pre ili kasnije, svi prođu kroz Emetov salun...; „Pola srebrnog dolara” - Na Divljem Zapadu često čekaš nekoga ko se ne vraća...; „Sero Verde” - Desperados Lamero je pobegao i zakleo se na osvetu!; „Hipokratova zakletva” - Doktor uvek želi da svakom spase život...

„Dina” Frenka Herberta već decenijama predstavlja ključno delo naučne fantastike i inspiracija je čitavim generacijama autora koji su stasali uz ovu knjigu. Nakon više ekranizacija i stripskih reinterpretacija, Brajan Herbert i Kevin Dž. Anderson su uz ilustratore Raula Alena i Patrišu Martin stvorili fascinantnu zvaničnu adaptaciju prve knjige „Dine” u tri toma.

Otkad je Zagor kročio u živote brojnih čitalaca, jedan od najupečatljivijih motiva ovog serijala bili su traperi i njihova supkultura. Zaista fascinantna skupina! Već u prvom broju Zagora, u „Šumi zamki”, u Fort Henriju srećemo trapersku koloniju sa izvesnim Patom na čelu. Kasnije je Zagor postao donekle anahron i mešao je u sebi više epoha Divljeg zapada. „Šuma zamki” je pak u najvećoj meri oslikavala stvarnu atmosferu američke granice iz prve polovine 19. veka. Međutim, upravo su traperi jedan od segmenata Zagora koji su opstali u serijalu kao obeležje ove epohe.

Detektiv Dejv Robišo vodio je previše bitaka: u Vijetnamu, s ubicama i varalicama, s policijskim vrhom i s vlastitom zavisnošću od alkohola. To je čovek koji je odrastao u disfunkcionalnoj porodici s bratom i grubim ocem; majka ga je napustila a supruga ostavila. Izgubljen bez njene ljubavi, u Robišoovoj izmučenoj duši savršeno se ogleda intenzitet i sumorna tajanstvenost Francuske četvrti u Nju Orleansu, mesta koje zove domom i koje ga gotovo uništi kada se uplete u slučaj mlade prostitutke čije je telo pronađeno u močvari. Gurnut u svet narko-bosova i krijumčara oružja, Robišo mora da se suoči s podzemnim kriminalnim miljeom i sa sopstvenim ranjenim srcem kako bi preživeo.

Dilan Dog se obreo na mestu koje mu je oduvek stvaralo najveći užas: u kancelariji. Umesto da se bori (i saoseća) sa vampirima, vukodlacima i zombijima, sada mora da se zlopati sa gomilom papirologije, robovlasničkom korporativnom kulturom, poltronskim kolegama i besmislom života koje nudi radno vreme od devet do pet. Alesandro Bilota i Fabricio de Tomazo, kao u svim velikim pričama Dilana Doga, pripovedaju nam o stravi koja nije ni natprirodna ni nepojmljiva, već ona koju i sami doživljavano. „Ljudska mašina” nam opisuje našu surovu stvarnost.

Postoji serijski ubica koji živi da bi otimao, mučio i ubijao. Postoji čovek bez sećanja koji tvrdi da je već mrtav. Postoji žena koja je već nedeljama u komi. Postoji i Dilan Dog, koji se obreo usred ove čudne priče. A postoji li dečak koji ih možda povezuje? I, u ovoj napetoj epizodi iz pera Barbare Baraldi i Nikole Marija, postoji li šansa da će Dilan uspeti da razreši slučaj pre nego što još ljudi mučno nastrada… ili sve aktere čeka konačni „Šok”?

Rajan i Lilijan Brajt su zaljubljeni, tek venčani i ponosni roditelji devojčice Džordžet. Ali njihov brak počiva na prećutanim istinama: Lilijan krije sina o kome Rajan ne zna ništa, dok Rajan krije svoju borbu sa alkoholizmom. Odrastajući između ljubavi i razočaranja svojih roditelja, Džordžet postaje svedok njihovih uspona i padova. Kada jedan bolan događaj zauvek promeni živote članova porodice, Džordžet pokušava da pobegne od svega što je podseća na prošlost. Suočena sa porodičnim tajnama i nasleđem koje je oblikovalo generacije pre nje, Džordžet mora da odluči da li je spremna da oprosti, prihvati ljubav i pronađe put ka sebi. Ispričana iz tri blisko isprepletene perspektive, ovo je dirljiva i emotivna porodična saga o gubitku, pripadanju, iskupljenju i trajnoj snazi ljubavi koja pokazuje da nas, uprkos svim lomovima, porodične veze uvek iznova pronalaze.

Majls Krželevski je posvećen suprug, brižan otac i ponosni vlasnik psa za lov na tartufe – u zemlji u kojoj tartufa nema. Ipak, ispod te šarmantne svakodnevice krije se čovek koji dvanaest godina kasni sa pisanjem doktorata iz ruskih narodnih bajki i sve jače oseća da je razočarao porodicu. Kada njegova supruga Kejt prihvati profesuru na prestižnom koledžu u zabačenim šumama Vermonta, Majls u tome vidi priliku da konačno promeni tok svog života. Ali Majls je čovek mnogih interesovanja i strasti te se ubrzo zatiče u društvu neobičnih i živopisnih likova – od tajanstvenog „hirurga za drveće” i biohemičara opsednutog kosama, sve do čoveka koji fotografiše pahulje i u hiljadama kartica pedantno vodi „Inventar pogrešnih ideja”. Ono što počinje kao bezazleno utočište od stvarnosti polako prerasta u nešto neizvesnije, kada Majls naiđe na čudnu lokalnu legendu koja bi mogla biti mnogo više od puke priče. Duhovit, apsurdan i pun životne vedrine, „Ljudi sa sela” je roman o braku i roditeljstvu, veri i sumnji, i o tome kako nas priče – i ljudi koji ih pričaju – povezuju u svetu sve veće otuđenosti.

Paskvale Frizenda rođen je 8. januara 1970. godine u Milanu. Vatreno krštenje imao je u časopisu Sajborg gde je objavio nekoliko ilustracija i prvu priču u stripu. Svoju profesionalnu poziciju učvrstio je kada je postao deo tima u listu Ken Parker Magazin. Nakon toga radio je na projektu Magični vetar (Magico Vento), vestern/horor serijalu Serđa Bonelija, gde je neko vreme radio i ilustracije za naslovnu stranu. Posle toga mu je poverena izrada Velikog Teksa pod naslovom „Patagonija”, što je objavljeno 2009; bio je jedan od saradnika na redovnoj seriji Teksa, nacrtao je jednu priču Dilana Doga kao i albume za Le Storie i Dedvud Dika.

London je zavejan, iako je tek jesen. U crtežu Nikole Marija, kišna seta koju je Kazertano svojevremeno tako vešto oslikao u „Uspomenama nevidljivog” zamenjena je snežnim ništavilom; na svakoj stranici oseća se teskoba: rečima jednog italijanskog recenzenta, belina je ovde zavesa koja pada na nadu. U gradu (još) nema zombija, ali to ne znači da su ljudi živi. Opšti bezosećaj i učaurenost u reprizu svakodnevice, materijalizam, moralna otupelost, zaglavljeni životi… nije li svet i bez Hiksa postao Invereri?

Mračno nebo se nadvilo nad Darkvudom, kiša nemilice pada danima a poplave odnose živote. Zagor je ubeđen da je posredi nekakva prljava igra, a očajnički poziv profesora Veribada će to i potvrditi. Njegovi izumi se koriste za podle planove... opet!

Mladi slikar Bret Makdonald u potrazi za srećom iz Evrope stiže u Ameriku. Godina je 1804. i sudbina ga spaja sa Merivederom Luisom, koji se sprema na istorijsko putovanje u srce američkog kontinenta, odnosno istraživačku ekspediciju od Sent Luisa do Tihog okeana. Bret im se pridružuje kako bi crtao mape i znamenitosti tih divljih krajeva. Tako otpočinje saga o istoriji američkog Divljeg zapada, remek-delo Đina Dantonia.

Aliks Votson je u životu naučila makar jednu važnu lekciju: za razliku od ljudi, knjige vas nikada neće izneveriti. Sa tri posla od kojih jedva sastavlja kraj sa krajem i sve više shvatajući da je fakultet samo nedostižan san, Aliks noću traži utočište u čitaonici Bostonske biblioteke, izmeštajući se u svoje omiljene naučnofantastične romane i maštajući o dalekim svetovima. A onda jednog dana nailazi na skrivena vrata i upoznaje Bibliotekarku, zaštitnicu tajne biblioteke u kojoj očajni i izgubljeni beže i započinju nove živote… unutar svojih omiljenih knjiga. Postoje tri osnovna pravila: autorstvo nad knjigom mora biti u javnom domenu, ne može se postati imenovani lik u priči, i ne sme se promeniti tok radnje. Ali kada tajanstveni neprijatelj zapreti da uništi biblioteku, Aliks započinje svoje bekstvo od raskošnih devetnaestovekovnih salona Džejn Ostin, preko neosvetljenih uličica Londona Šerloka Holmsa, sve do raskošnih zabava Velikog Getsbija kojima teku reke šampanjca, dok opasnost neminovno postaje sve bliža…

U veseloj posleratnoj atmosferi savezničke pobede u Evropi, Kal Dženkins, čovek čija najveća rana ne potiče iz rata već iz činjenice da nije bio sposoban da u njemu uopšte i učestvuje, doživljava jedan trenutak koji menja ceo njegov život. Taj trenutak deli sa Margaret Solt, ženom rešenom da pobegne od svoje prošlosti. Kal je u braku sa Beki, čije duhovne sposobnosti pomažu živima da komuniciraju sa mrtvima, dok je Margaretin muž, Feliks, u mornarici, navodno živ i zdrav – sve dok telegram ne donese drugačije vesti. Ono što je započelo kao trenutna slabost prerasta u složenu tajnu koja na neočekivane načine zauvek povezuje sva četiri života. Dok njihov mali grad u Ohaju menja svoje lice tokom posleratnog ekonomskog buma, porodice Solt i Dženkins ostaju neraskidivo povezane, a posledice davnih odluka počinju da izlaze na površinu, oblikujući njihove živote na načine koji će nepovratno uticati na narednu generaciju. Raskošan ali intiman, prožet dubokim emocijama i nezaboravnim likovima, roman Kesten je priča koja će vas povesti na emotivno putovanje kroz svet ljubavi, odanosti, žrtve i oproštaja.

Neko se napokon usudio da napiše nastavak kultne Sklavijeve trilogije o Golkondi, ali ne samo njen. O famoznim rudnicima soli – nebrojeno puta spominjanim u serijalu kao pretnja kojom maše živopisni upravnik paklova – stoput smo čuli, ali ih nikada nismo videli. Sve do sada. Pripremite se za blokbaster: čekaju vas onostrano pljačkanje trezora u upravi paklova i ekskurzija u bespuća nadrealnog!

Poručnik Džejson Raš je odbrojavao dane kada će skinuti uniformu i vratiti se svojoj verenici u Baltimor. Ali jednog kobnog dana mu se gubi svaki trag. Viktorija Abot se uputila u divlje predele Darkvuda kako bi otkrila šta se desilo sa njenim verenikom, u čemu će joj pomoći Duh sa Sekirom.

Epizoda omiljenog nam rendžera koju upravo držite u rukama hronološki je 65. u serijalu, a u Italiji je objavljena daleke 1965. godine. Na ovim prostorima prvi put je izašla kao osmi broj Lunovog magnus stripa, tada čeda u povoju novosadskog Dnevnika, i to pod naslovom „Krv Navajosa”. Kako se to uobičajilo od samog početka u izdanjima Dnevnika, krvnički je skraćena, i to za gotovo šezdeset strana. Po još jednom običaju, naslovna strana nije imala nikakve veze sa originalnom. Nešto kasnije, objavljen je još jedan deo epizode, i to u Zlatnoj seriji #16 („Pustinjom u smrt”). Ako su namerili da pročitaju (gotovo) celu priču, čitaoci su morali da se naoružaju onim poslovičnim strpljenjem. Tačnije, ogromnim strpljenjem. Naime, čitavih 429, odnosno 430 svezaka kasnije, objavljena je u dva dela, „Samoubilački eskadron” i „Karsonova odluka” (ZS #445–446). Obično se uzima da je ova priča najbolja iz ranog Teksovog perioda, do originalnog broja 99. To i nije daleko od istine, pogotovo što je tvorac rendžera, Đanluiđi Boneli, u ovoj priči koristio motive koji su se uveliko razlikovali od onih uobičajenih „jaši–udri–pucaj”.

Il tiranno del lago, Pattuglia eroica, Affondate il "Destroyer"!, Colpo di scena, La resa dei conti

Mali Donald je nestao. „Mali” ne samo uzrastom, već i rastom, pošto je dečak iznenađujuće patuljast, skoro kao da je izašao iz „Guliverovih putovanja”. Dilan igrom slučaja biva upleten u istragu, ali naizgled prost slučaj je daleko od toga, i Istraživač noćnih mora će u ovoj priči, čiji je (po poslednji put) kompletan autor Karlo Ambrozini, morati da krene stopama Gulivera, ka letećem ostrvu, kako bi otkrio za koga je pravljena „Razmera sveta”.