STRUČNA LITERATURA

Agrum i- zajednička karakteristika većeg broja vrsta voćaka iz botaničke grupe Citrinae.

U ovoj knjizi nam prof. Evica Mratinić na jednostavan način objašnjava proizvodnju, uzgoj, negu Agruma

Sve što je potrebno da znate o uzgajanju ove voćke, od pripreme terena, odabira sorte, do gotovog ploda i njegovog skladištenja.
“Gajenje trešnje u odnosu na druge vrste voćaka je relativno jednostavno. Ona nije probirač u odnosu na zemljište, relativno je otporna na sušu, a može se gajiti i na većim nadmorskim visinama…
Plod trešnje se odavnina koristi kao hrana, osvežavajuće sredstvo i lek. Zajedno sa jagodom, predstavlja najranije stono voće u nas. U plodu trešnje ima i tanina, antocijana (naročito kod obojenih sorti), vitamina (A, B1, B3, B5, B6 i C), enzima, aromatičnih materija i dr. S obzirom na takav sastav plodova, trešnje deluju: osvežavajuće, diuretično, energetski, detoksikujuće, antiinfektivno i laksativno.
To je i razlog da se najveći deo prinosa (oko 85%) trešnje koristi kao stono voće (za potrošnju u svežem stanju). Plod trešnje je važna sirovina za proizvodnju slatka, kompota, džemova i kandiranog voća.” – autorka (odlomak)

Retke su biljke s toliko višestruko korisnih svojstava kao što su to borovnice ibrusnice. Brusnica je prirodni antibiotik koji dokazano ublažava razne upale. Zbog velikog sadržaja vitamina C i raznovrsnih minerala, podižu imunitet, korisne su za probavni sistem, pravilno funkcionisanje bubrega i jetre, sniženje šećera u krvi. holesterola i si. Pomažu protiv stresa, iscrpljenosti, održavaju vitalnost, te se doslovno smatraju životnim eliksirom!

Po proizvodnji od oko 16 miliona tona (FAO, 1998/99) kruška među voćkama zauzima šesto mesto u svetu (posle agruma, banane, jabuke, manga i masline), a drugo mesto među listopadnim (kontinentalnim) voćkama (posle jabuke).
Kruška je voćka severne Zemljine hemisfere. Azija je kao kontinent najveći proizvođač kruške (sa 9.720.295 t u 1999. godini ili 49,23% svetske proizvodnje), a za njom slede Evropa (sa oko 21,35%) i Severna Amerika i Južna Amerika (sa oko 5% svetske proizvodnje). Najveći proizvođači kruške su Kina, Italija, SAD, Španija, bivši SSSR, Japan, Francuska i dr.

Kruška spada u red najrasprostranjenijih vrsta voćaka. Ona je čoveku služila kao hrana još u neolitu, u doba dok je živeo na sojenicama, pre više od 20.000 godina. U to doba gajena je zajedno sa jabukom u suptropskom pojasu, u severozapadnim predeli-ma Himalaja. Kasnije se proširila u neke oblasti Irana, Kavkaza, gornjeg toka Tigra i Eufrata. Preko Male Azije i Grčke preneta je u Evropu i na ostale kontinente.

Zbog toga se s pravom smatra da je Azija domovina kruške, ali da je na njenoj domestikaciji najviše urađeno u Evropi, gde se ona od davnina sretala u šumskim populacijama i livadama.

Prve pisane podatke o gajenju kruške srećemo kod antičkih pisaca (Homer, Plutarh, Teofrast i dr.).

U našoj zemlji kruška se gajila vekovima, još od vremena pre Nemanjića. Danas je ona posle šljive i jabuke najvažnija voćka u Jugoslaviji i značajan izvor prihoda stanovništva. Kruška je zadobila značajno mesto u ukupnoj strukturi voćarske proizvodnje zahvaljujući pre svega svojim izuzetno kvalitetnim, mnogostruko upotrebljivim plodovima i dugoj sezoni sazrevanja i potrošnje.

Sveži plodovi kruške u sebi sadrže i do 20% suve materije, 9–15% ukupnih šećera, 0,30–0,60% organskih kiselina, 0,80–1,50% celuloze, znatne količine tanina, pektina, mineralnih materija, vitamina i drugih biološki značajnih supstanci. Oni su stanovnicima severne Zemljine polulopte na raspolaganju od druge polovine juna do kraja aprila, kao hrana koja okrepljuje, a vrlo često i kao lek (posebno u ishrani dijabetičara).

Od plodova kruške prave se vrlo kvalitetni proizvodi: sokovi, bebi kaše, kompoti, marmelade, džemovi, rakija i dr., te je ona i značajna sirovina u industriji prerade.
Nažalost, proizvodnja ove izvanredne voćke poslednjih decenija suočava se sa nizom problema vezanim uglavnom za osetljivost sorti prema prouzrokovačima bolesti (bakterijskoj plamenjači, čađavoj krastavosti i dr.), koje ugrožavaju rodnost kruške i zahtevaju povećanu upotrebu hemijskih zaštitnih sredstava, čime se poskupljuje gajenje, a istovremeno smanjuje zdravstvena bezbednost plodova, što sve skupa ovu proizvodnju i u svetu i kod nas čini manje pogodnom investicijom u poređenju sa proizvodnjom drugih vrsta voćaka (jabuke ili breskve na primer).

Naredna izlaganja u ovoj knjizi biće posvećena boljem i svestranijem upoznavan-ju kruške, mogućnostima osavremenjavanja njenog sortimenta i podloga za kalemljenje sorti, tehnologiji gajenja i načinu čuvanja. Posebna pažnja biće posvećena perspektivi gajenja sorti kruške otpornih i tolerantnih prema prouzrokovačima bolesti i štetočinama, novim podlogama adaptivnim na različite tipove zemljišta, kako bi upotreba pesticida i mineralnih đubriva mogla da se svede na neophodan minimum, a proizvodnja kruške učinila rentabilnijom.

Proizvodnja jabuke. Morfologija jabuke-koren, stablo, deblo, list, pupoljci, cvet, plod, seme. Ekologija, Fiziologija, Sistematsko mesto i preci sorte jabuke. Podloge, Podizanje zasada, Nega mladog zasada...

Proizvodnja šljive. Morfologija šljive - koren, stablo, deblo, list, pupoljci, cvet, plod, seme. Ekologija, Fiziologija, Sistematsko mesto i preci sorte šljive. Podloge, Podizanje zasada, Tehnologija gajenja...

Iz sadržaja:
• PROIZVODNJA BRESKVE U SVETU I KOD NAS
• MORFOLOGIJA BRESKVE (KOREN, KORENOV VRAT, STABLO, DEBLO
KRUNA, GRANE I GRANČICE, LIST, PUPOLJCI, CVET, PLOD)
• EKOLOGIJA BRESKVE
• BRESKVA I ZEMLJIŠTE
• KLIMA
• OROGRAFIJA
• PERIOD VEGETACIJE BRESKVE
• RODONAČELNICI SORTI I PODLOGA BRESKVE
• CILJEVI OPLEMENJIVANJA BRESKVE
• METODE OPLEMENJIVANJA BRESKVE
• SORTE BRESKVE (POREKLO SORTI, KLASIFIKACIJA SORTI BRESKVE, OCENA VREDNOSTI SORTI BRESKVE, OPIS SORTI PRAVE BRESKVE, OPIS SORTI NEKTARINA, OPIS INDUSTRIJSKIH SORTI PRAVE BRESKVE)
• PODLOGE ZA BRESKVU
• PROIZVODNJA SADNICA BRESKVE
• KALEMLJENJE BRESKVE
• NEGOVANJE SADNICA U RASTILU
• VAĐENJE I TRAPLJENJE SADNICA BRESKVE
• RADOVI POSLE SAĐENJA
• REZIDBA BRESKVE (OSOBENOSTI REZIDBE U OSNOVNIM, PERIODIMA ŽIVOTA BRESKVE, REZIDBA BRESKVE PO NAMENI, ALAT, PRIBOR I MAŠINE ZA IZVOĐENJE REZIDBE BRESKVE, OBLICI KRUNE I REZIDBA BRESKVE, OBLICI KRUNE, REZIDBA BRESKVE ZA ROD)
• PROREĐIVANJE PLODOVA BRESKVE
• ODRŽAVANJE ZEMLJIŠTA U BRESKVICIMA
• MINERALNA ISHRANA BRESKVE (ĐUBRENJE): VRSTE ĐUBRIVA, FAKTORI KOJI UTIČU NA USVAJANJE MINERALNIH ELEMENATA, POTREBE BRESKVE ZA POJEDINIM HRANIVIMA, ODREĐIVANJE NORMI ĐUBRIVA…

Teme obrađene u ovoj knjizi su: Proizvodnja kajsije u Srbiji; Ekologija kajsije; Poreklo sorti kajsije; Podloge za kajsiju; Posrednik – deblotvorac; Podizdanje i nega zasada; Nega kajsije u rodu; Berba, klasiranje, pakovanje i čuvanje plodova kajsije; Hranjiva i upotrebna vrednost…

Dunja je, kao i većina jabučastog voća, stara voćna vrsta. Prema podacima Kandolea, ona se gaji preko 4000 godina, nikad kao glavna, već najčešće kao sporedna kultura. Pretpostavlja se da je poreklom sa Kavkaza, odakle se širila na istok i jug (u Malu Aziju), a odatle u staru Grčku. Iz Grčke je dunja preneta u Rim (pre početka naše ere) a zatim u ostale zemlje Evrope.
Plodovi dunje se malo koriste za potrošnju u svežem stanju, već najčešće prerađeni u slatka, kompote, želea, džem i sok. Razlog tome treba tražiti u ukusu i hemijskom sastavu ploda. Plodovi dunje su trpkog kiselkastog ukusa (zbog sadržaja veće količine tanina) i veće čvrstoće sa dosta kamenih ćelija (što govori i o većem sadržaju celuloze).

Postojbina višnje je Južna Evropa i Zapadna Azija – područje od Balkanskog poluostrva do Kaspijskog jezera. Višnja, koja je redovan pratilac trešnje, spada takođe u najstarije voćke koje je čovek koristio. To potvrđuju i koštice otkrivene u peščarama Amerike, kao i na Skandinavskom poluostrvu.
Prve pisane podatke o gajenju višnje daje nam Plinije Stariji (I vek pre nove ere), koji Lucijusu Lukulusu pripisuje kao zaslugu donošenje višnje sa pribrežja Crnog mora u Rim. Odatle se vremenom širila i u druge zemlje Evrope i sveta.
Danas se višnja gaji na svim kontinentima u umereno prohladnoj klimi.
Plod višnje je visoke biološke vrednosti. On sadrži: 12,-22% suve materije, 10-,13% šećera, 1,02-2,40% organskih kiselina, oko 0,2% taninskih materija, oko 0,3% pektinskih materija, od 0,7do 1,9% belančevina, oko 0,5% mineralnih materija, oko 15 mg vitamina C, velike količine bojenih materija antocijana (činioca vida), kao i drugih korisnih supstanci. Plod višnje je velike tehnološke vrednosti i predstavlja izuzetno pogodnu sirovinu za industriju prerade u sokove, kompote, slatka i rakiju, kao i za zamrzavanje, sušenje i konditorske proizvode. Plod nekih sorti višnje može da se koristi i kao stono voće.