STRUČNA LITERATURA

Žensko društvo, kasnije i zvanično nazvano Beogradsko žensko društvo i njegove podružine bili su najstarije žensko udruženje u Kneževini Srbiji, osnovano 1875. Trajanje i delatnost ovog Društva, čija je istorija trajala skoro sedamdeset godina, bili su veliki izazov za istraživanje i pisanje sveobuhvatne monografije. Nekoliko pitanja se od početka izdvojilo – kako se zaista zvalo, koliko članica je imalo, što je, pre svega, bilo od ključne važnosti za ocenjivanje ukupnog rada, ali i uticaja koji su Društvo i njegove podružine mogli da ostvare. Kao jedna od važnih tema izdvojila su se i pitanja uloge i uticaja članica na organizovanje ženskog pokreta u Srbiji. Na većinu pitanja pronašla sam odgovore, dok će odgovori na neka pitanja ostati nedokučeni ili delimično osvetljeni.

Veliki ljudi nisu samonikli. Njih su oblikovali, pored ostalog, i njihovi savremenici, razgovori, druženja, žrtvovanja drugih na čijim ramenima su se uzdigli. Podela na „male“ i „velike“ i dalje egzistira ali se granice ranije nedodirljivih svetova gube, jasniji je uticaj jednih na druge, uzajamni odnosi vidljivi, a rezultati postaju zajednički. Tako se pokazalo i tokom ovog istraživanja da je biografija jedne ličnosti, na prvi pogled „male“, tj. ličnosti koja nije bitno uticala na istoriju Srbije 19. i 20. veka, u stvari prava riznica podataka koji osvetljavaju mnoge savremenike, procese, događaje. Čar istraživanja ponekad je poprimala i detektivske dimenzije u potrazi i otkrivanju pojedinih trenutaka životnog puta Pavla Mihajlovića, a biografija je vremenom prerasla u priču o ljudima, vremenu, idejama, problemima i događajima.