Vile i zmajevi nisu naprosto nestali. Oni su iščezli. U jednom rečniku „iščeznuti“ je „nestajati tjelesno zbog duševne boli, nestajati od želje“.
Kakva je to bol, kakva želja, nagnala vile i zmajeve da iščeznu? I šta je to što nas tera da mislimo o njima, da čeznemo za njihovim prisustvom?
Vile i zmajevi nisu nestali! Oni su iščezli usled stravične boli, sagoreli su u čežnji. Gotovo iznebuha obreli su se u svetu kome više nisu bili potrebni, kome su bili samo na smetnji, kao loša savest, svetu sitnom i šićardžijskom, bučnom i blebetavom, rastorokanom, obasjanom bestidnim svetlom, svetu nespremnom za tajne i velika dela, protegnutom u večnom sada. Podvizi, tajanstva, senke i zanosi ostavljeni su, u tom svetu, mahnitima, onima s uma sišavšim. Kao i mračne strane.
Još samo ludaci osete zamah zaboravljenog krila i obraze i čelo im dotakne noćni vetar. Oni vide kako iz tame izranjaju rogovi jelena i bledo vilinsko lice, pod oglavljem, poluotvorenih usana. Te usne im nešto šapuću, ali oni ne znaju šta.
Mi slutimo da je svet nešto drugo, mnogo toplije, prisnije i slobodnije od ovog jada koji nam se nudi, u kojem skapavamo. Čežnja za vilama i zmajevima želja je za tajnom i slobodom.
Postoje čudna bića.
Nekada su boravila tu, oko nas, u vazduhu, u vodama, na granama drveća, u travi, na krovovima kuća i u odžacima. Lutala su, obično noću, raskršćima i drvljanicima, skupljala se na bunjištima i gumnima. Dolazila su i sa kraja sveta, iz predela u kojima petlovi ne pevaju, gde se ne zna za glas roga.
Ta bića su bila i dobra i zla. Kako koje! Neka od njih su volela da pomažu ljudima i da im se nađu u nevolji, neka su pravila sitne zlobe, pakosti i neslane šale, a bilo je i onih koja su činila zlo i zbog nečeg se svetila. Svako od njih je imalo neki svoj razlog za dobro, za šalu, pakost, ili zlo, a ljudi su mislili da poznaju te razloge, ma kako čudnovati oni bili.
Treće izdanje sada već kultne knjige koja je, čim se prvi put pojavila 2010. godine, izazvala nepodeljenu pažnju: dobila je Nagradu Politikinog zabavnika za najbolju knjigu za mlade i Nagradu beogradskog Sajma knjiga za najlepšu knjigu Sajma. Žiri Politikinog zabavnika rekao je za Prognana bića: „Uzbudljiva, maštovita, pametna, neočekivana, strašna, smešna, prelepa, bogata, prebogata knjiga...“ A žiri Sajma knjiga: „Ova knjiga vas vodi u svet čudesnih bića kojih su se plašile bake i čini sve da ih deca zavole.“ Najčudnije od svega je što se Prognana bića mogu čitati u više ravni i nisu namenjena samo deci, već, kako to stoji u podnaslovu Kišovih Ranih jada “deci i osetljivima”.
