STRUČNA LITERATURA

Monografija „Korenovanja” Predraga Krstića analizira stilske i misaone figure koje koriste „koren” kao svoj osnov – ukorenjivanje, iskorenjivanje i slično – pokazujući kako one funkcionišu i, ne manje važno, s kakvim posledicama, u pisanoj zaostavštini filozofije, književnosti, antropologije, istorije i politike. „Radikalizam”, kao diskurzivni izdanak korena, razmatra se kao zbir konkurentskih „korenitosti” koje, u zavisnosti od orijentacije koja ga zagovara, predlaže povratak korenima, njihovo čupanje ili njihovo zasađivanje iznova. Možda je, međutim, moguće misliti i bez, ovakve ili onakve, usredsređenosti na koren?

O autoru:

Predrag Krstić je viši naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu i redovni profesor na Fakultetu za medije i komunikacije Univerziteta Singidunum u Beogradu. Pored sedamnaest teorijskih knjiga i brojnih članaka, monografskih studija i uredničkih
priloga u akademskim publikacijama, autor je i dve knjige poezije i jednog romana.

Bilo da je reč o navodno samoevidentnoj poželjnosti sticanja znanja i njegovoj emancipatorskoj misiji, o doprinosu obrazovanja ustanovljenju uzorne zajednice, o humanističkim i neohumanističkim vizijama čoveka koje obrazovanje smatraju njegovim ključnim svojstvom, oslonjena na nasleđe koliko i na savremene teoretizacije obrazovanja, Kritika prosvetnog uma dosledno demontira „narative“ koje takvim i sličnim koncepcijama leže u osnovi i, zalažući se za ono što se odnedavno naziva multidisciplinarnost i poliperspektivizam, artikuliše slojeve koji samu ideju obrazovanja, kao i njenu „implementaciju”, čine u sebi antinomičnom. Takvo zalaganje, međutim, niukoliko ne treba shvatiti kao odustajanje od nastojanja da se složena konstrukcija (razumevanja) obrazovanja izloži u svoj njenoj diskurzivnoj, istorijskoj i društvenoj polivalentnosti, već kao obnovljen poziv na njeno promišljanje. Vernost tradiciji obrazovanja opravdava tek kardinalno dovođenje u pitanje samog obrazovanja. Ono zahteva polaganje računa o svim ulozima koji su dosad stavljani na obrazovanje i otvorenost za izazove koje globalne opasnosti i nove tehnologije stavljaju pred njega.
O autoru: postoji, ali stavite novu
Predrag Krstić je viši naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu i redovni profesor na Fakultetu za medije i komunikaciju Univerziteta Singidunum u Beogradu. Pored šesnaest teorijskih knjiga i brojnih članaka, monografskih studija i uredničkih priloga u akademskim publikacijama, autor je i dve knjige poezije i jednog romana.

ri veka moderne evropske istorije, koju obeležavaju kako ekonomski tako i misaoni usponi, počivaju na idejama prosvećenosti. Naporedo, međutim, prebivala je i jedna tradicija koja ih je kardinalno dovodila u pitanje i koja odnedavno glasno detektuje ili otvoreno priziva i upokojenje samog prosvetiteljskog projekta. Da li se istrošila koncepcija koja je pokretala evropski društveni model, da li je dospela do svog samoporicanja ili još nije rekla poslednju reč i obavezuje na dalja nastojanja na svom tragu, istražuju mnogi savremeni mislioci. Polazeći od Kantove definicije prosvetiteljstva, Krstić preispituje i objašnjava njegov vidokrug i delokrug u svojevrsnoj strukturalnoj analizi, sažimajući i povezujući vekove razmišljanja o mogućnosti i poželjnosti promene društvenog sveta, nenametljivo nas provodeći kroz razgranate lavirinte refleksija značajnih filozofa. Stilski prepoznatljiv rukopis zanimljiv je ne samo studentima i stručnoj javnosti nego i radoznalom čitaocu koji na jezgrovit i razumljiv način otkriva pojmovne orijentire i nedoumice zapadne civilizacije.

Retki su oni koji pri pomisli na kameleona imaju predstavu nečeg u sebi određenog, recimo specifične vrste guštera. On nas pre asocira na stvorenje koje je sklono promeni lika, kamufliranju i mimikriji, na nešto što nema vlastitu prirodu, na nešto čemu manjka posebnost – osim možda upravo one da je nema i da je, u tužnoj potrazi za vlastitim opredeljenjem, prinuđeno da se stalno iznova prilagođava i preobražava. Zašto se ta iz hendikepa nastala žudnja kameleona pretvara u ponos kada njegove osobine pripisujemo čoveku?