STRUČNA LITERATURA

Negovanje istorijskog sećanja je među temeljnim uslovima za opstanak nacionalne kulture i izvorište energije generacija. Ova knjiga nije naučni rad ali jeste doprinos sećanju na Iliju Garašanina, jednu od najvažnijih ličnosti Kneževine Srbije i njenih nastojanja da na ruševinama Otomanske imperije i feudalnog istočnjačkog društva izgradi modernu i slobodnu državu. I Garašanin i jeste simbol moderne Srbije.

Ilija Garašanin je u onoj meri u kojoj je bila njegova nadležnost pokrenuo mnoge procese čije rezultate nažalost nije dočekao u životu. Mnogo toga je uradio na unutrašnjem planu, u izgradnji institucija Srbije, iako vazalne, koje su činile njenu osnovu kada je dočekala punu nezavisnost 1878. godine. On je bio i prvi političar Srbije 19. veka koji je uobličio nacionalni program i na tim osnovama koncept spoljne politike.

" Ova knjiga je nastala na osnovu autorovog dugogodišnjeg iskustva u Kraljevini Jugoslaviji a napisana je posle namenskog putovanja, koje je on nazvao balkanskim odmorom, u neke delove zemlje u leto 1935. godine.

Knjiga je ubrzo potom bila objavljena. Dejvid Futman priznaje da voli Srbe, da je srbofil, ali to se u knjizi toliko i ne vidi i sve ono što je napisano je u najvećoj meri objektivno. Autor se pored publicistike bavio i literaturom pa su i u ovom radu pomešani literarna nadahnutost i dokumentarna proza. Obiluje važnim i zanimljivim detaljima i opisima, mada treba imati strpljenja u čitanju jer je pisana starinskim, sad već zaboravljenim, stilom. Pošto je autor po vokaciji i po profesiji i diplomata i obaveštajac, sadržaj knjige je i svedočanstvo kako je radila stara engleska škola. Kako nije bilo nevažnih detalja, sve je važno da bi se stvorila celovita slika."

Porodica i dinastija Karađorđević vladala je Srbijom i predvodila srpski narod u najvažnijim trenucima savremene istorije. Ali, izuzev vožda Karađorđa i kasnijih kraljeva, skoro da niko ne zna ostale članove te velike porodice. Oni su zaboravljeni Karađorđevići. Porodica Karađorđević je, bez obzira na nečije sklonosti, nezaobilazan deo srpske nacionalne istorije a, istovremeno, javnost izvan generalnih priča o kraljevima nije upoznata sa njenim članovima.

Od uzvišenih ideala zajedništva i razvoja evropska integracija je za minulih šezdeset pet godina izrasla u najsloženiju i najkomplikovaniju or­gani­zaciju na svetu koja je, uobličena u Evropsku uniju, svojim destru­kti­vnim i naka­radnim rešenjima potpu­no marginalizovala Evropu u savreme­nim prome­nama. Sa krizom u Ukrajini 2022. godine izgubila je bilo kakav identitet i desilo joj se političko i ekonomsko samoubistvo.

Najnovija knjiga našeg največeg poznavaoca Britanske politike. Odnosi Velike Britanije i Evropske unije bi se najbolje mogli opisati refrenom iz jedne pesme francuskog pesnika Serža Genzbura „Volim te, ni ja tebe“.
Nikada u modernoj istoriji Velika Britanija nije imala uistinu bliske veze sa Evropom, nikada to nije bila jaka veza.
Britanci tačnije Englezi, Škoti i Velšani su stvarno temeljno drugačiji od Evropljana. Kultura je drugačija, suštinski kao i istorijsko iskustvo. Evropska praksa i kultura su teorijske, a britanske iskustvene. Britanci svoja pravila i način života temelje na iskustvu, a Evropa na teorijskim zamislima kako bi nesšto trebalo da bude, a ne na stvarnom životu. Tu je temeljna razlika i tu nema popravke.

Nekako, najneobičniji Karađorđevići su najbrže i zaboravljeni. Ti zaboravljeni Karađorđevići su u mnogo čemu bili istinskiji predstavnici svoje porodice i naroda, nisu bili sputani obavezama vlasti i istorije. U današnje vreme, prema istraživanjima pokojnog princa Tomislava, u svetu je oko šezdeset potomaka Karađorđevića. Žive na tri svetska kontinenta ali većina se međusobno i ne poznaje.

Među gotovo zaboravljenima je i knez Arsenije Arsen Karađorđević. On je Karađorđev unuk, sin kneza Aleksandra, brat kralja Petra Prvog i otac kneza Pavla, namesnika.