STRUČNA LITERATURA

Krajem XX veka odvijao se snažan proces kretanja nauka, kako u celini, tako i posebno, u jasno označenom pravcu – ka koncepciji Vernadskog. Navešćemo samo očigledne činjenice, dobijene tokom poslednjih godina. One se dele u četiri pravca:

Proučavanje geološke prošlosti Zemlje;
Proučavanje biosfere Zemlje;
Proučavanje tela Sunčevog sistema i otkrivanje egzoplaneta;
Traženje i nalaženje tragova života u kosmosu.
Neko, ko nije upoznat s koncepcijom Vernadskog, neće primetiti da sva ta, naizgled međusobno nepovezana dostignuća, bespogovorno potvrđuju kosmički smisao života i biosfere, i da ih ona objedinjuje.

Naprimer, poslednjih godina je u toj oblasti postalo senzacija otkriće minerala cirkona, čija se starost praktično podudara s takozvanom starošću Zemlje, koja je sada procenjena na 4,5 milijarde godina. Svi cirkoni nastaju u uslovima vlažne i hladne Zemlje, što potvrđuje međusobni odnos izotopa u njihovom sastavu. Upravo zato je istraživač australijskih cirkona starosti 4,38 milijardi godina, mineralog Džon Veli prinuđen da sve vreme pominje opšteprihvaćenu tačku gledišta o beživotnoj, vreloj, suvoj itd. zemlji, jer se postojeći nalazi nimalo ne uklapaju u te hipoteze.

Tako iskreno čuđenje govori o dubini zablude savremene nauke u vezi s ranom Zemljom. Opštevažeće mišljenje da se biosfera na njoj pojavila približno pre 3,5 milijardi godina mora se, bez ikakve sumnje, revidirati, tačnije, prevazići pomoću koncepcije biosfere Vernadskog. Nije postojalo vreme za nastanak planete nekim spontanim putem. Već tada su na njoj bili okeani, zato što neki cirkoni imaju formu morskog šljunka, to jest dugo vremena su oblikovani na plažama drevnih vodenih površina.

„Već u jednostavnom i svakodnevnom činu uzajamnog pozdravljanja pripadnici različitih naroda izražavaju svoje „simbole vere“, ističu šta im je u životu dragoceno. Za Ruse je to zdravlje, celovitost, za Engleze i Amerikance rad, za Jevreje mir, za Italijane stabilnost, statika, vertikalna dimenzija Bića, za Francuze i Nemce – pokret, dinamika... Prema tome, već u svakodnevnom govoru mi razgovaramo jezikom vrhovnih ideja, koristimo filosofske ideje i principe, ali to i ne shvatamo, jer ih upotrebljavamo nesvesno. Zato vas pozivam da obratite pažnju na navike koje ispoljavamo u uobičajenoj upotrebi reči. Tu počivaju mnoge fundamentalne kategorije i pojmovi koji se naprosto podrazumevaju. Ako ih spoznamo, to će nam dati značajnu sposobnost prodiranja u arsenal arhetipova i principa, u skalu vrednosti koje formiraju nacionalni mentalitet datog naroda, njegovu kulturu. Koren reči poseduje glavni ključ za temeljne ideje, i njega bi trebalo pomno osluškivati, istraživati i proučavati.“

Gačev Georgi Dimitrievič

Ruski geolog Vernadski je obogatio geološku nauku u mnogim oblastima. Posebnu pažnju je posvećivao proučavanju hemijskog sastava litosfere, atmosfere i hidrosfere. Još pri proučavanju litosfere obratio je pažnju na važnu ulogu živih organizama u njenom razvoju. Tako je poslednje dve decenije života posvetio problemu hemijskog sastava biosfere koju shvata kao „oblast postojanja žive materije”. Polazeći od toga da je čovek svojom delatnošću izmenio prirodu, Vernadski je uveo i novi pojam „noosfera” - sfera razuma.