STRUČNA LITERATURA

Sačinjena od komentara dva istaknuta generala drevne Kine, ova knjga razvija strategije Sun Cuovog klasika, Umeća ratovanja, i čini kompletan priručnik za organizaciju i vođstvo. Veliki lideri drevne Kine, obučeni Sun Cuovim principima shvatali su kako se uspešno vodi rat, kako materijalno tako i mentalno, i kako pobeda i poraz slede društvene i psihološke zakone

Upanišade, od kojih su najranije sročene na  sanskrtu između 800-te i 400-te godine pre Hrista od strane mudraca i pesnika, čine deo Veda, svetih i drevnih spisax koji čine temelj hinduističke religije. Svaka Upanišada, ili lekcija, zastupa neku temu od postignuća spiritualnog blaženstva, do krame i ponovnog rođenja, a sve skupa su to meditacije o životu, smrti i besmrtnosti. Suština ovih učenja jeste da se istina može dostići radije verom negoli promišljanjem, i da je duh Božiji u svima nama - zbog čega ne treba da se plašimo smrti jer u sebi nosimo obećanje večnog života.

Knjiga Krstaški ratovi pruža jednu od naupečatljivijih slika srednjeg veka. Srednji vek je bio pozornica na kome su poznati likovi velikih srednjovekovih vitezova, cveta ratničke klase, odigrali svoje drame. Srednji vek je bio bojište na kome su se srele dve velike i suprotstavljene religije. Pa ipak, šta su tačno krstaški pohodi? Za šta su se krstaši borili? Kakvi su bili rezultati velikog sukoba hrišćanstva i islama? I kakva je istina koja stoji u osnovi mitova i vitezovima i viteštvu?


Autor otkriva krvavu, nasilnu, a ponekad i farsičnu stvarnost nepoznatu našoj predstavi o krstaškim ratovima, prateći hronologiju tih pohoda od 1095, kada je papa Urban Drugi pokrenuo Prvi krstaški rat, pa do 1291, pada Akre. Ona govori o stvaranju Jerusalimskog carstva i drugih krstaških država i njihovoj borbi za opstanak. Ona posmatra uspehe i neuspehe Trećeg krstaškog rata i legendarne ličnosti Ričarda Lavljeg Srca i Saladina, istražujući istinu i mitove koji stoje u osnovi priče o monasima-vojnicima kao što je viteški red bolničara, a prati i čudne istorijske događaje kao što su Dečiji krstaški rat i krstaško pljačkanje Carigrada, 1204. Ova knjiga daje suštinske informacije o jednoj od velikih ujedinjujućih, ali i razjedinjujućih sila srednjevekovnog hrišćanstva.

Ovaj tekst iz klasične samurajske ere dovodi u blisku vezu mačevalaštvo sa zen budizmom, utičući snažno na smer kojoi će ova veština od tada krenuti. Napisana od strane zen učitelja Takuana Soha (1573-1645), Nesputani um je knjiga koja nudi mnoštvo saveta u vezi mačevalaštva i negovanja ispravnog uma i namere. Inače, ona je napisana kao vodič za samuraja Jagju Munenorija, koji je bio veliki mačevalac i suparnik legendarnog Mijamota Musašija.

Takuan je zabeležen kao divovska figura u istoriji zen budizma; on je takođe bio vrtlar, kaligraf, pesnik, autor i savetnik samurajima i šogunima, i centralna figura zen slikanja. Poznat je bio po svojoj razornoj inteligenciji i velikoj mudrosti. U ovom eseju Takuan se primarno bavi razumevanjem i profinjavanjem uma - generalno, a i onda kada je um suočen sa konfliktnom situacijom. Nesputani um izvršio je ključni uticaj na klasične tekstove o mačevalaštvu koji su došli kasnije, uključujući Knjigu pet prstenova od Mijamota Musašija i Životvorni mač od Jagju Munenorija.

Sun Pinova Veština ratovanja smatra se delom koje nimalo ne zaostaje za mnogo slavnijom vojnom raspravom Sun Cua. Kao i Sun Cuovo Umeće ratovanja i Sun Pinovo delo bavi se vojnom strategijom, razotkrivanjem zakonitosti ratne veštine, te idejama koje su i danas aktuelne i prime­njive u ratu. Takođe, kroz knjigu provejavaju biseri drevene kineske mudrosti.



Sun Pin (umro 316 p.n.e.) je vojni strateg koji je živeo u Razdoblju zaraćenih država u drevnoj Kini. On je potomak Sun Cua, a vojnoj nauci ga je podučavao pustinjak Gueiguci. Znao je Sun Cuovo Umeće ratova­nja napamet, pa ga je Gueiguci često is­ticao pred ostalim učenicima. Dok je služio u državi Vei, bio je uhapšen pod lažnom optužbom za izdaju. Za kaznu je istetoviran po licu (u to vreme su kriminalci tako kažnjavani) i odstranjene su mu ča­šice sa kolena, zbog čega je do kraja života ostao bogalj.

Sun Pinovo delo Veština ratovanja je arheološkim iskopavanjem ponovo otkriveno 1972. godine, nakon što je bilo izgubljeno skoro 2000 godina. Do tada su neki istoričari spekulisali da su Sun Pin i Sun Cu jedna ista osoba, ali je ovim otkrićem dokazano da je Sun Pin zapravo potomak (unuk ili praunuk) Sun Cua.

Knjiga porodičnog predanja o umeću ratovanja!

Ovo je prevod jednog od najvažnijih klasika o zenu i veštini mačevalaštva. Jagju Munenori je bio toliko na glasu sa svog mačevalačkog umeća da je najposle naimenovan kao službeni instruktor mačevalaštva kod dva šoguna Tokugave. (Ovaj položaj je takođe zauzimao Mijamoto Musaši, mada o tome nije ostavio pisanog traga.)

Jagjuov stil poznatiji je kao Šinkage-rju, stolećima je važio za službeni stil Tokugava dinastije. Njegov duhovni mentor bio je zen sveštenik Takuan. U ovoj knjizi, Jagjuova duhovnost zasnovana na zen budizmu jasno se odražava u središnjoj ideji „životvornog mača“ - koja nalaže kontrolisanje protivnika duhovnom spremnošću za borbu, pre negoli upuštanje u samu borbu.

Njegova veština obuzdavanja i diplomatije učinila ga je političkim i vojnim savetnikom od poverenja kod dvojice šoguna. Ova knjiga predstavlja ideje jednog zen učitelja o neprianjanju i nenasilju.

U pokušaju da saopšti neiskazivo i neobjašnjivo – svet ne-stvarnog – filozofija zena zavisi, možda više od drugih, od sugestivnog primera nego od autoritativnog izlaganja. Ova zbirka predstavlja u različitim književnim i iskustvenim vidovima – pesmama, molitvama, besedama, pričama, intervjuima i razgovorima – neodredivu, a ipak očiglednu suštinu zena.


„U ovoj eri znanosti i materijalizma, ljudi širom sveta su izjedani nemirom i otuđenjem; oni se svakodnevno samo­otuđuju i ne žive ni zbog čega drugog sem zarad prolaznih zadovoljstava. Čovek zena je njihova sušta suprotnost: on boravi spokojno u ovom trenutku i na ovom mestu, ne dotiču ga se radost i žalost, život i smrt. To ne znači da je bez briga i nevolja, ali gledajući svojim probuđenim okom, on ne robuje nijednom od njih. On je potpuno slobodan čovek.“

U poslednjih pola veka od svog prvog objavljivanja, Zen um, početnički um je postao jedan od velikih savremenih spiritualnih klasika, veoma čitana i često preporučivana kao najbolja početnička knjiga o zenu. Roši Suzuki predstavlja osnove - od pojedinosti položaja i disanja u zazenu do percepcije nedualnosti - na način koji ne samo da je neverovatno jasan, nego takođe odiše radošću uvida od prve do poslednje strane.

Put mirnog ratnika se zasniva na autentičnoj priči sa elementima fikcije čiji je glavni junak Den Milmen, svestki šampion u gimnastici, koji putuje u područja romanse i magije, svetlosti i tame, tela uma i duha. Vođen moćnim starim ratnikom koga on naziva Sokrates i iskušavan zavodljivom i razigranom ženom po imenu Džoj, Den se približava konačnom sukobu koji će ga osloboditi ili uništiti.

Pridružite se Denu koji će na kraju naučiti šta znači umreti i živeti - životom ratnika. Ovaj međunarodni bestseler sa neprevaziđenim humorom prenosi prodornu mudrost i istinu, govoreći direktno o univerzalnoj potrazi za srećom. Poput Kastanede, on podstiče čitaoca da promisli o najdubljim pitanjima života. Pa ipak, za razliku od Don Huana, on ukazuje na put do srećnog, jednostavnog života bez ikakve upotrebe droga.

Inspirativno učenje u ovoj zbirci pokazuje da je prava staza ratnika zasnovana na milosrđu, mudrosti, neustrašivosti i ljubavi prema prirodi. Ovo učenje je proisteklo iz govora i pisanja Moriheja Uješibe, utemeljitelja popularne japanske borilačke veštine aikido, telesno-umne discipline koju je nazvao "Umeće mira", a koja nudi nenasilan put do pobede u sučeljavanju sa konfliktom.

Uješiba je verovao da principi aikidoa mogu da se primene na sve izazove u životu – u ličnim odnosima, u društvenim interakcijama, u poslu i u biznisu.
Ovo izdanje je daleko obimnija verzija prvobitnog minijaturnog izdanja. Ovo se odlikuje bogatstvom novog materijala, koji uključuje Uješibinu biografiju, zatim jedan esej "Umeće mira nasuprot Umeća ratovanja", novi prevod doke, didaktičke "poeme o Putu" i Uješibine kaligrafske radove.
Morihej Uješiba (1883-1969) je poznat kao jedan od najvećih majstora borilačkih veština svih vremena. Nakon godina usavršavanja borilačkih veština te duhovnog traganja, on je razvio aikido kao put ka negovanju mira i harmonije u svetu.

Hagakure („U senci lišća”) je priručnik za samurajsku klasu sačinjen iz niza kratkih anegdota i razmišljanja koji istovremeno pružaju uvid i uputstva za način ponašanja koji iziskuje bušido - istinski duh i staza ratnika. Ovo nije filozofska knjiga u smislu u kome se ta reč uglavnom razume: to je zbirka misli i izreka prikupljenih u razdoblju od sedam godina, i kao takva pokriva široku lepezu predmeta, često bez posebnog reda.

Jamamoto Cunetomo (1659-1719) je bio samuraj-sluga iz klana Nabešima, koji je gospodario provincijom Hizen. Postao je budistički monah 1700. godine, nakon što je Šogunska vlada zabranila praksu cufiku - samoubistvo sluge nakon smrti svog gospodara. Knjiga je posvećena jednom mlađem samuraju tokom autorove izolacije u periodu od sedam godina.

Kada bi zen imao svoje spise, onda bi ova kolekcija zen tekstova, kao i sanskritskih rukopisa koji su im prethodili, mogla da polaže pravo na to da bude uključena u njih. Ovde su u jednoj knjizi sakupljena sva iskustva zena, njegove zagonetke i prikazi stupnjeva svesnosti, zajedno sa sličnim učenjima koja su vekovima starija od zena. Prva knjiga, 101 zen priča, prati doživljaje zen učitelja i njihovih učenika koji su u poslednjih sedamsto godina tragali za satorijem ili prosvetljenjem.