STRUČNA LITERATURA

OSNOVNI UZROK MENTALNIH BOLESTI NIJE U GENETICI NITI U HEMIJSKOJ NERAVNOTEŽI, VEĆ U TOME ŠTO VAŠ MOZAK NEMA DOVOLJNO ENERGIJE

Stope mentalnih bolesti su u porastu i trenutno smo usred krize globalnih razmera. Ali šta uzrokuje mentalne bolesti? I zašto se problemi sa mentalnim zdravljem tako teško rešavaju?

U knjizi Energija mozga, Kristofer Palmer objedinjuje sve što nam je poznato o mentalnim bolestima u teoriju po kojoj su mentalni poremećaji zapravo metabolički poremećaji mozga.

Autor detaljno obrazlaže ovo novo poimanje mentalnih bolesti – od simptoma preko faktora rizika do toga šta se odvija u moždanim ćelijama. Ujedno ukazuje i na nove pravce u lečenju koji se sa ovom teorijom otvaraju za sve mentalne poremećaje: anksioznost, depresiju, hiperkinetički poremećaj, alkoholizam, poremećaje u hranjenju, bipolarni poremećaj, autizam, čak i šizofreniju.

U ovoj knjizi ćete imati priliku da saznate:
• Zašto smo u zabludi kad mentalne poremećaje posmatramo kao „zasebna“ stanja;
• O jasnim vezama između mentalnih bolesti i rasprostranjenih poremećaja povezanih s metabolizmom: dijabetesa, infarkta, moždanog udara, hroničnog bola, gojaznosti, Alchajmerove bolesti i epilepsije;
• O vezi između metabolizma i faktora koji nesumnjivo utiču na mentalno zdravlje: genetike, inflamacije, hormona, neurotransmitera, sna, stresa i traume;
• O dokazima da postojeći načini lečenja – poput farmakoterapije i različitih oblika psihoterapije – zapravo deluju tako što utiču na metabolizam;
• O novim, već dostupnim tretmanima koji čitaocima mogu doneti trajno poboljšanje stanja.
U knjizi Energija mozga najnovija naučna istraživanja spojena su s praktičnim savetima i strategijama za vraćanje mentalnog zdravlja.

 
Kristofer Palmer je psihijatar i istraživač kojeg prvenstveno intrigira veza između metabolizma i mentalnog zdravlja. Docent je psihijatrije na Medicinskom fakultetu Univerziteta Harvard, a uz to je i šef Odeljenja za postdiplomske studije i kontinuirano obrazovanje na univerzitetskoj bolnici Maklin. Duže od dve decenije ima istaknutu ulogu u oblasti psihijatrijske edukacije, kako u ustanovama u kojima je zaposlen tako i na nacionalnom nivou. Iza sebe ima i preko petnaest godina iskustva u bavljenju naučnim istraživanjima u oblastima bolesti zavisnosti i poremećaja u spavanju. Uporedo sa akademskom karijerom bavi se i kliničkim radom. Pionir je u primeni ketogenske dijete u psihijatriji – radi sa pacijentima, sprovodi istraživanja, objavljuje naučne radove i drži predavanja širom sveta na tu temu. Pre nekoliko godina je postavio prvu sveobuhvatnu teoriju o uzrocima mentalnih bolesti, onu u kojoj su biološka, psihološka i socijalna istraživanja integrisana u jedinstvenu celinu – teoriju o energiji mozga.

U knjizi Aspergerov sindrom: iscrpni priručnik o visokofunkcionalnom autizmu iznosim svoje viđenje dece, tinejdžera i odraslih sa Aspergerovim sindromom zasnovano na mom bogatom kliničkom iskustvu i istraživačkim studijama i publikacijama u čijoj sam izradi učestvovao ili im bio recenzent. Bavim se kliničkim radom i namera mi je da ovaj priručnik bude od praktične koristi roditeljima, stručnjacima i ljudima sa Aspergerovim sindromom.

Trudio sam se da se uzdržim od preterane upotrebe stručnih termina kako bi i oni koji nisu završili postdiplomske studije iz psihologije lako čitali tekst. Za kolege koji traže više informacija navodim reference koje će potkrepiti konkretne tvrdnje i u kojima će pronaći dodatne informacije. U knjigu sam uvrstio i brojne citate iz autobiografija ljudi sa Aspergerovim sindromom. Svako poglavlje počinje citatom Hansa Aspergera, a završava se citatom nekoga ko ima Aspergerov sindrom. Smatram da bi ljudi sa Aspergerovim sindromom trebalo da imaju završnu reč.

Praktičan i oproban program za borbu protiv depresije

Pošast savremenog doba, depresija je nevidljva bolest; ona ne ostavlja upadljive fizičke znakove koji bi svedočili o stepenu patnje kroz koju prolaze oboleli, ali je njeno dejstvo svejedno pogubno i epidemiolozi procenjuju da će do 2020. godine preuzeti drugo mesto na listi uzroka smrti u svetu, odmah iza kardiovaskularnih bolesti. Na sreću, mnogo šta možemo preduzeti kako u borbi protiv bolesti koja je već uzela maha tako i u sprečavanju njenih budućih nastupa, a u knjizi „Lek za depresiju“ čitaoce očekuje mnoštvom korisnih informacija prožeto uputstvo za sprovođenje u delo programa terapeutske promene načina života, koji sve te zasebne, iz našeg kolektivnog nasleđa preuzete antidepresivne elemente udružuje u integrisanu celinu.

Pisana pitkim jezikom, ova knjiga predstavlja zdravorazumsko lekovito sredstvo za savremeni način života koji je opasno zastranio.