STRUČNA LITERATURA

Postojala je jedna zemlja satkana od vozova koji kasne, letovanja bez pasoša, mirisa talasa, dubokih snegova i pesama koje svi znaju napamet. Zemlja pionira, crvenih marama, fabričkih sirena, velikih stadiona i malih televizora oko kojih je cela porodica nalazila vremena da se okupi. Vreme kada je 22 miliona ljudi verovalo u bolje sutra i stizalo do njega.

„ČASNA PIONIRSKA – tragovi jednog vremena“ nije samo leksikon bivše Jugoslavije. To je atlas uspomena jednog prostora i jedne epohe.
Kroz ljude, pojmove, predmete, događaje i fenomene koji su obeležili generacije, ova knjiga oživljava svet koji nikada nije nestao iz naših nostalgičnih sećanja.

Od nezaboravne muzike i filmova koje i danas citiramo, preko sportskih heroja, radnih akcija i kultnih brendova, do političkih parola i svakodnevnih rituala – pred čitaocem se otvara mozaik života koji je istovremeno bio običan i neponovljiv.
Za one koji se sećaju.

Neke uspomene nemaju granice, zastavu ni himnu – imaju samo ljude koji ih pamte.

Knjiga Vlade Stankovića „Dečani – u domu nebeskog cara“ nije samo knjiga – to je hodočašće kroz ideju, veru i vreme.
Stanković ne piše samo o Dečanima kao arhitektonskom i umetničkom biseru, već ih čita kao ikonu istorije, kao živi organizam u kome se ukrštaju vizantijska duhovnost i srpska državotvorna samosvest. Njegovo putovanje „od Carigrada do Dečana“ nije geografska linija, već simbolička osa kulturnog nasleđa – osa kojom se meri dubina jednog naroda u okviru hrišćanskog sveta.

Istražujući izvore, povelje, natpise i freske, autor uspeva da rekonstruiše ne samo istorijsku pozadinu nastanka manastira, nego i intelektualni i duhovni kontekst koji je Dečane učinio više od zadužbine – pretvorio ih je u ikonu vladarske ideologije i liturgijsku metaforu države.
Jezikom koji spaja akademsku preciznost i poetsku jasnoću, Stanković osvetljava „put Hrista Svedržitelja“ od vizantijskih prestonica do srpskih brda, pokazujući kako je carstvo na zemlji u Dečanima dobilo svoj nebeski odraz. U tome je možda najveća vrednost ove monografije: ona ne služi samo istoriji umetnosti, nego i ponovnom oživljavanju svesti o duhovnom jedinstvu Istoka i Zapada u okviru srpske tradicije.

Stanković je napisao delo koje će, bez sumnje, postati orijentir svima koji žele da razumeju ne samo kako su nastali Visoki Dečani, već zašto su postali simbol trajnosti jednog naroda.

Knjiga „Žene Golog otoka“ prenosi glasove preko hiljadu žena, zatočenih, prognanih, osramoćenih, koje su od 1948. do 1956. godine trpele represiju zbog stvarnih ili navodnih simpatija prema Informbirou.

Pored onih koje su izdržavale kazne u zatvorima i logorima, obuhvaćene su i sudbine žena koje su stradale zbog izbora svojih najbližih.

Kroz ispovesti, arhivsku građu i analizu posledica koje su trajale decenijama, knjiga pruža dubok i potresan uvid u ženska iskustva jednog od najmračnijih perioda jugoslovenske istorije.

Ovo je knjiga o tišini, o ženama koje su ćutale godinama, čija je krivica bila ljubav prema sinu, bratu, suprugu. O majkama, sestrama, drugaricama koje su bacane u tamnice, lomljene u logorima i izbrisane iz sećanja samo zato što su volele ili verovale.

Prvi put su na jednom mestu objavljena sva njihova imena, njihove priče, njihova snaga. Ovde nije reč o politici, već o boli, sramu, ćutanju i istini koja je dugo čekala da bude izrečena.

Četvrta sednica CKSKJ, 1. jula 1966. na Brionima, označila je prelomni trenutak u istoriji druge Jugoslavije. Na sednici je politički likvidiran Aleksandar Ranković, uz Edvarda Kardelja najbliži saradnik Josipa Broza Tita. Ranković je uklonjen pod optužbom da je navodno organizovao ozvučenje i prisluškivanje Tita i drugih rukovodilaca, da se, zaverenički i pučistički, borio za vlast i mesto Titovog naslednika na položaju države. Proglašen je krivim za zloupotrebu Službe državne bezbednosti, formiranje frakcijske grupe koja je sprečila razvoj samoupravljanja i demokratizaciju jugoslovenskog društva.

Ovom knjigom vraćamo se Aleksandru Rankoviću i Brionskom plenumu iako je od njega prošlo već gotovo osam decenija.

Zašto?

Zato što je ta smena bila veoma značajna, važna za budućnost Jugoslavije.

Zato što gotovo tek sada istoričari i politički analitičari prepoznaju šta se sve i kako odigralo.

Zato što su ta saznanja ogledalo u kojem se dobro vide i prepoznaju činjenice i akteri, a to daje novu sliku i dimenziju „slučaju Ranković“ i tom spektakularnom i neočekivanom partijskom činu, koji se zbio na izolovanom ostrvu na vrhu Jadrana.

Jednostavno: istina je drugačija.

U ovoj knjizi predstavićemo istoriju izdaje u srpskoj prošlosti. Ispitivaćemo da li je ona bila baš toliko rasprostranjena i koliko je zaista bila kobna. Od osnovnog motiva kosovskog mita, preko teških godina osmanskog jarma, tužne povesti o poslednjoj dinastičkoj borbi oko trona u Evropi, pa do ideoloških zavada koje su po dubini imale malo uporednika u svetu sredine 20. veka. Upravo je izdaja zla kob, zmija iz Edenskog vrta koja prati srpski narod. No, da li je baš tako bilo? Jesu li te „srpske izdaje“ po nečemu posebna pojava?

Da li su brojne ličnosti opisane u ovoj knjizi, među kojima su Marko Kraljević, Vuk Branković, Miloš Obrenović, Nikola Kalabić, zaista simboli srpske izdaje?

Na ova pitanja odgovara jedan od najčitanijih srpskih istoričara, profesor Čedomir Antić.

Dva pucnja Gavrila Principa kao da i danas odzvanjaju Balkanom. Mlada Bosna predstavlja jednu od onih istorijskih tema koje ne prestaju da privlače pažnju čitalaca.

Tako je i danas, sto deset godina nakon Sarajevskog atentata. Ovaj događaj, koji je sudbonosno uticao na tok 20. veka, zaslužuje da mu se iznova vraćamo.

Knjiga Miloša Vojinovića „Političke ideje Mlade Bosne“ pokušava da objasni ko je bio Gavrilo Princip i ko su bili njegovi mladi saborci. Vojinović predstavlja Mladu Bosnu kao „novu generaciju“, kao grupu stasalu u krizno vreme u feudalnoj i autoritarnoj Habzburškoj Bosni i Hercegovini.

Poseban akcenat je stavljen na siromaštvo i uslove života. Tokom suđenja Princip kao da se trudio da kaže što manje reči ali je na jednom mestu sažeo svoju motivaciju: „Narod trpi što je potpuno osirotio, što ga smatraju stokom ja sam seoski sin, znam kako je na selu i zato sam hteo da se osvetim i nije mi žao“.

Na osnovu raznorodnih istorijskih izvora, autor uspešno rekonstruiše emotivni svet ovih mladih revolucionara, identifikuje one stvari koje su želeli da promene i da unište, ali i svet njihovih heroja, kojima su se divili i čija su dela pokušavali da ponove.

Ima li šta zavodljivije od teorija zavera? I od tajnih misija, misterioznih agenata i špijuna?

Ceo svet, od filmske industrije, do književnosti i kompjuterskih igrica, decenijama je fasciniran ličnostima, inspirisanim Džejmsom Bondom, koje spasavaju države jureći neprijatelje. Ali to je samo jedna strana medalje. Ona sjajna.

Ova knjiga nije na tom tragu. Njena tema je mračna strana rada „službi“. Tajne policije ne bave se isključivo teroristima, stranim obaveštajcima i stvarnim neprijateljima. One su stvorile jednu opasnu mešavinu borbe protiv stranih špijuna i agenata sa borbom protiv raznih unutrašnjih neprijatelja, stvarnih ili izmišljenih. Protiv sopstvenih građana.

Za to vreme, promakle su im informacije koje su im zaista došle glave: ratovi, atentati, teroristički akti...

Kako su oni koji su čuvali državu od neprijatelja postali držvni neprijatelji?

"Ubistva u politici nisu srpska posebnost. Ali, na neki način jesu njena zla kob.
Kroz našu viševekovnu istoriju, sve od svetorodne loze Nemanjića do snajperskog ubistva premijera u Nemanjinoj – ta zla kob se provlači.
Ubistva vladara i poznatih ličnosti zbivala su se u borbi za presto (Nemanjići), sukobu ustanika (Karađorđe), izazovu velikih ratova (Vidovdanski atentat), rušenju dinastija (Majski prevrat), prekidu razvoja države (Marsejski atentat i ubistvo Đinđića), ređale se osvete, množila politička ubistva… Samo u Miloševićevoj deceniji bilo ih je oko pedeset.
Ova knjiga profesora dr Čedomira Antića prvi je pokušaj da se na istorijski, činjenični i argumentovan način prosvetle najveća, prelomna, ubistva i atentati kroz deset vekova naše mukotrpne i razuđene istorije. Dramatično svedočanstvo. Sveživotni podsetnik, oporuka, opomena i putokaz kako se kroz vreme istorije nosi breme narodne sudbine."

Ispovesti preživelih u zločinu stravičnih razmera, koji su decenijama putovali do naučnih istraživača i javnosti, konačno su u ovoj knjizi.
Prema dosadašnjim istraživaživanjima, krajem rata oko Zidanog Mosta sabilo se oko 300.000 ratnika raznih uniformi – partizana, četnika, Nemaca, ustaša, domobrana... Ubijeno je oko 100.000 ljudi.

Masovne grobnice nevinih žrtava komunističkog terora nalaze se u Kočevju, Novom Mestu, Zidanom Mostu, Pohorju, Teharju, Šent Vidu, Radovljici, Škofjoj Loki i po mnogim drugim mestima.

Najveći broj tih žrtava ubijen je posle zvaničnog završetka rata.

Nije pravljena razlika između zdravih, bolesnih i ranjenih.
Nije pravljena razlika između vojnika i civila.
Svi su pre ubistva mučeni.
Svi su pre ubistva opljačkani.
Svi su sahranjeni u plitkim masovnim neobeleženim grobnicama ili pobacani po dubokim okolnim jamama.
To je jedna od najtragičnijih istina Drugog svetskog rata na ovim prostorima.
Knjiga koja je pred nama predstavlja pregršt ličnih sećanja i svedočanstava.

Jedinstven istorijski dokument u kojem jedan od učesnika Sarajevskog atentata iz 1914. godine prvi put iznosi sećanja na jedan od najvažnijih i najdramatičnijih dana u srpskoj i jugoslovenskoj istoriji.

„Sećanja“ Vase Čubrilovića, najmlađeg atentatora, koji je preživeo samo zahvaljujući okolnosti što je bio maloletan, dok mu je rođeni brat Veljko obešen, u ovim memoarima iznosi nešto o čemu za života nikad nije progovorio: kako je izgledalo stanje u BiH pred atentat, kako su se zaverenici spremali za ovaj čin, kako je iz sata u sat izgledalo njihovo kretanje na dan ubistva prestonaslednika Franca Ferdinanda, kako je izgledalo suđenje, a kako robija...

Ovaj ugledni profesor, akademik, poslanik i ministar, u kasnijem životu nije želeo da o ovom govori u brojnim intervjuima, ali je sećanja zapisao još davne 1970-te godine. Ona se nalaze u rukopisnoj zaostavštini profesora Čubrilovića koju je zaveštao Arhivu SANU, pre smrti 1990.
Konačno, rukopis je pred čitaocima, a ovaj burni događaj do detalja osvetljen iz prve ruke.

Knjiga „Goli otok - istorija“ Martina Previšića prva je celovita studija logora na Golom otoku koja se temelji na mnogobrojnim dokumentima iz Udbinih arhiva kao i nizu svedočanstava bivših logoraša. Analizirajući kompleksni sistem logora za internaciju ibeovaca, Previšić je uspeo spojiti naučnu preciznost istoričara s talentom pripovedača, osećajem za pojedinca i njegove dileme, izazove vremena i tragediju ideologije. Potresna svedočanstva logoraša vode čitaoca kroz golootočku priču,smeštaju se u kontekst i vreme bacajući novo svetlo na prelomne događaje započete Rezolucijom Informbiroa 1948.
Previšić je prvi autor koji je koristio bogate i tek sada dostupne arhivske zbirke u Zagrebu i Beogradu kako bi, pored mnoštva intervjua koje je obavio s bivšim logorašima, došao do precizne i zaokružene slike o Golom otoku. Detaljno je prikazano na koji način je logor funkcinisao, kao i smisao i kontekst u kojem je otvoren i zatvoren, a opisano je, takođe, kako se njegov efekat produžio i nakon zatvaranja, i to za pojedinca kao i za tadašnje jugoslavensko društvo.
Martin Previšić je čitavu priču o Golom otoku podigao na jednu novu razinu. Ovu knjigu krase vrline koje prevazilaze korišćenje novih izvora,, a to je snažan autorski pečat.

"Kako spoznati, razumeti, objasniti i vrednovati mnogovekovnu istoriju srpskog naroda bez jednog Obilića, Kosančića, Jug Bogdana i braće Jugovića, Milana Toplice, Srđe Zlopogleđe ili, pak, Majke Jugovića, Kosovke devojke, Vile Ravijojle i mnogih drugih arhetipskih likova naše raznorodne i prebogate narodne epike, tradicije, mitologije i legendi?
Bilo bi izuzetno pogrešno i veoma štetno ukoliko bismo i pokušali da sebe, kao pripadnike srpskog naroda, lišimo tog neobično dragocenog bogatstva koje čine brojne nestvarne ličnosti naše dinamične, burne, veličanstvene, tragične, herojske i nadasve poučne i oplemenjujuće nacionalne prošlosti.
Čini se, ponekad, da je veoma teško proniknuti u sve slojeve naše prošlosti, kako one stvarne i istorijske, tako i one nestvarne i u određenoj većoj ili manjoj meri izmaštane. No, jedno bez drugog ne ide i jedno se na drugo na najlepši mogući način nadovezuje.
Delo pod naslovom „Nestvarni“ obuhvata tekstove posvećene upravo nekim od najdragocenijih i najznačajnijih likova naše narodne tradicije, legendi, mitologije i verovanja.
Jer, iako po svojoj prirodi potpuno nestvarni, oni su se tokom svih prethodnih vekova, baš kao i danas i u vremenu koje će tek uslediti, istovremeno pokazali nestvarno dragocenim i potrebnim za bezbrojne generacije Srba.
U tome se, pored ostalog, ogleda njihova primarna vrednost, funkcija i uloga. Sve te, samo naizgled nestvarne ličnosti, tokom čitavog niza vekova imale su sasvim stvarnu i neobično važnu ulogu čuvara našeg nacionalnog identiteta, ali i vanvremenskih uzora moralnosti, pravdoljubivosti, junaštva, rodoljublja, odanosti narodu i otadžbini, kao i spremnosti da se za najviše ideale i principe položi i sopstveni život. "

Centar Crne Gore je Cetinje.
Stožer nebeski oko kojeg se sve vrtelo, zidalo, uzdizalo, rasijavalo, prosvetljavalo – punih pet vekova.
Cetinje je duhovna vasiona.
Cetinje je krst opstanka i života Crne Gore.
Cetinje je kulturno, prosvetno i obrazovno sazvežđe Crne Gore.
Cetinje je najsjajnija medalja hrabrosti, junaštva i otpora.
Cetinje je grad-heroj – najžešći evropski ustanik i jurišnik protiv fašizma i okupatora.
Cetinje je velelepni muzej.
Cetinje je kameni presto jedne države.
Cetinje je spomenik istorije i svega najboljeg, ljudskog i stvaralačkog i tu se valja pomoliti slobodi, istini i lepoti.
Zato novi Crnogorci, kvazicrnogorci, lažni Srbi, prodani Srbi, politički Srbi, ližisahani, preprodavci istorije, narodne pijavice, zagovornici bezbožnosti, europejski sisari, barjaktari tuđih zastava – ostavite Cetinje na miru.
Neka živi u svojoj zlatnoj kolevci istorije.
Ovo je deo poruka iz knjige Manojla Manja Vukotića, rođenog Cetinjanina, posvećene gradu koji se našao na meti raznih strana sukobljenih oko bezbroj tema. A zaboravljeno je šta je sve ovaj grad dao i ko ga je sve proslavio. I šta Cetinje zaista jeste.

RASPAD I RAT
Dnevnik, 1989 – 1995

Dnevničke beleške Milovana Đilasa, pisane od januara 1989. do njegove smrti aprila 1995, odličan su pregled tragedije Jugoslavije i njenih naroda i vredan istorijski dokument. Ali, one su i mnogo više od toga. Đilas beleži svoja razmišljanja i osećanja, strahove i tugu. Piše o opštoj dezorijentaciji, vulkanu očaja i mržnje, beznađu i haosu, groteski i tragediji, krvavom ambisu i bezumnoj, neizmernoj bedi... Beleži da će izgleda umreti s Jugoslavijom, a kasnije zapisuje kako je nažalost preživeo njen raspad samo da bi bio svedok krvavog građanskog rata.

Njegov stil pisanja je jednostavan i jasan, živ i zanimljiv, povremeno i duhovit. Čitalac ima utisak da mu se Đilas obraća kao bliskom prijatelju, rođaku - neusiljeno i bez imalo nadmenosti. Beležeći svoje razgovore sa našim i stranim novinarima, intelektualcima i umetnicima, ličnostima iz političkog života, stranim diplomatama, Đilas dodaje kako je govorio onako kako misli. U stvari, činio je to celog života i zato postao svetski poznat disident i dugogodišnji politički zatvorenik.
Duboko je razočaran političkim vođama, posebno srpskim i hrvatskim, osuđuje „Miloševićevo vlastoljublje” i „Tuđmanove zlokobne koncepcije”. Govori o „zaplivanju Srba i Hrvata u krv – krv svoju, budući su u biti ako ne isti, a ono sličan narod” i „vidi i osjeća Jugoslovene u bezumnom, besciljnom međusobnom istrebljivanju”. Možda ipak najviše tuguje nad srpskom nesrećom. A jedno od njegovih proročanstava je da će Srbi biti najveći gubitnici. Predviđa da će Zapad pomoći antisrpsku koaliciju, rat se proširiti na Bosnu i Hercegovinu, na Kosovu izbiti ustanak. I da će u budućnosti drugi uređivati odnose između Južnih Slovena, da će oni biti nemoćni. A ipak, uverava sebe da će se najgore ipak izbeći, da će se rešenja pronaći. Nikad ne prestaje da se nada i nema sumnje da ni danas ne bi prestao.

Njihovo glavno oružje bila je reč – izgovorena ili napisana.

U kakvim okolnostima su stasavali, kakve su bile njihove pojedinačne i kolektivne akcije i sudbine, kako su nadzirani, praćeni, prisluškivani, zatvarani, koliko su bili spremni na samožrtvovanje, koje ličnosti su same sebe promovisale u disidente?

To su samo neka od pitanja kojima se Slobodan Kljakić, dugogodišnji novinar i publicista, bavi u ovoj knjizi. Autor je dugo istraživao temu disidentstva, a mnogi koji su stekli ovu „titulu” lično su mu se ispovedali u dugim razgovorima i prepiskama, poput Vladimira Dedijera.
Kako su njihova imena i načini delovanja imali različitu težinu, tako su i različitim vrstama represije bili izloženi. Od nesporno najpoznatijih i onih koji su podneli najveće žrtve, poput Milovana Đilasa i Mihajla Mihajlova, zatvaranog profesora Mihaila Đurića, do otpuštanja profesora sa Pravnog i Filozofskog fakulteta, progona vođa studentskih protesta 1968, stalnih prozivanja grupe iz Simine 9, višesatnih polemika sa Dobricom Ćosićem, zabrana knjiga, časopisa, skupova.

Knjiga je nastojanje autora da ukaže da tek treba razlučiti različite izvore disidentstva u Srbiji, postaviti jasnije granice između partijskih pobunjenika i opozicionara, između jeretika i disidenata. Utoliko pre što je i među našim disidentima bilo i onih koji su pristali na ,,poljubac smrti“, na šurovanje s vlastima, uključujući i tajne službe.

Ova knjiga je tu da istinu što više približi svima onima koji za njom tragaju.

Posle više od godinu dana velike borbe celog sveta protiv pandemije izazvane virusom Covid 19, pred čitaocima je prva knjiga posvećena toj temi.
Čuvena profesorka i doktor pulmologije Dragana Jovanović odgovara na pitanja koja interesuju svakog čoveka širom planete: Šta je Virus SARS-CoV-2? Šta je važno kod dijagnostike infekcije? Kakve su klliničke manifestacije i oblici? Koja terapija se primenjuje i koja daje najbolje rezultate?
Doktorka Jovanović daje nam i savete kako da prepoznamo simptome, kako da poboljšamo imunitet i pomognemo sebi i svojim bližnjima.
Obzirom da je knjiga pisana iz dana u dan, prateći nova saznanja i dostignuća medicine u ovoj do sada sasvim nepoznatoj oblasti, u knjizi su i poglavlja o vakcinama, njihovom dejstvu i manama, kao i karakteristikama svih kod nas dostupnih.
Knjiga koja će nam pomoći da saznamo više o trenutno najvećoj zdravstvenoj muci koja nas je sve zadesila, a upravo strah od nepoznatog je ono što nam je najviše otežalo život u prethodnim mesecima.
Čitajući ovu knjigu naučićete da živite oprezno, ali bez straha. Normalno, ali odgovorno. I da budete zdravi.

Sigurno ste se često pitali kako je Homeru pošlo za rukom da potpuno sam stvori i zabeleži dva obimna i složena epa Ilijada i Odiseja?
Koliko puta ste se divili arhetipskom junaštvu Leonide i njegovih ratnika koji su, iako ih je bilo svega tri stotine, pružili hrabar otpor stostruko brojnijoj persijskoj vojsci u bici kod Termopila?
A šta tek da kažemo u vezi s prelaskom Rubikona i znamenitom Cezarovom sentencom: „Kocka je bačena“?
Odakle potiče zbunjenost i nesigurnost kod određivanja tačnog datuma rođenja Isusa Hrista?
Setite se zgroženosti kad ste saznali da su žene u srednjem veku morale da nose pojas nevinosti!
Prizovite u sećanje trenutke kada ste, iznenađeni i ogorčeni zbog nečijeg neprimerenog postupka, opomenuti da je još Makijaveli zaključio da cilj opravdava sredstvo.
Koliko puta ste čuli da je francuska kraljica Marija Antoaneta, saznavši da njeni podanici gladuju, šeretski uzvratila da treba da jedu kolače ako nemaju hleb?
Tvrdnja po kojoj je Adolf Hitler preživeo Drugi svetski rat i nije počinio samoubistvo i dan-danas unosi zebnju.
Mnogima i dalje nije jasna sudbina Torinske plaštanice, pitaju se da li je postojala žena na mestu pape, ko je stvarno spalio Rim, kog je porekla čuveni Marko Polo, da li je Kolumbo prvi video kopno Amerike, kog je porekla bio car Justinijan, ko je bio poslednji Nemanjić, da li je Šekspir prvi udahnuo književni život Romeu i Juliji, šta je uništilo stare civilizacije Maja, Inka i Asteka, ima li preživelih potomaka carske porodice Romanov, da li su Če Gevari odsečene ruke i glava, kako je skončao Napoleon...
Ali, jeste li se ikada upitali u kojoj su meri ove tvrdnje tačne i zasnovane na činjenicama?
Da li biste se iznenadili kad bi vam istorijskim argumentima dokazali da su u pitanju neke od najprisutnijih i najdugovečnijih zabluda svetske istorije?

Da li su zvona Notr Dama odjekivala zbog pobede Srba na Kosovu polju; gde je sahranjen despot Stefan; da li je Stefan Nemanja jeo zlatnim viljuškama; gde su glave kneza Lazara i Karađorđa; da li je Marko Kraljević junak ili turski vazal; da li je Vuk Branković izdajnik; da li je kraljica Draga u trenutku ubistva bila trudna; da li je Gavrilo Princip napisao čuvene stihove o „bečkim sjenama“, da li je major Gavrilović izgovorio čuveni borbeni poklič; zašto na Titovom grobu nema petokrake?

Ovo je samo deo od 20 velikih dilema koje u ovoj knjizi razvejava istoričar Dejan Ristić. On tih dvadeset tradicionalnih mitologiziranih događaja osvetljava reflektorima istorijskih naučnih činjenica.

Tragajući precizno, istorijskim i naučnim činjenicama, autor je dokazao šta je mit, a šta se zaista zbilo. Saznajemo kako su publicisti, narodni pripovedači, guslari, putopisci, pesnici, brojnim prelomnim događajima dodali svoje vizije, domišljali ih, domaštavali, zaodenuli u novo ruho. Kako se to ulilo u „izmišljenu tradiciju“, u jednu široku reku mitova, koja vekovima ili decenijama zapljuskuje srpski narod, budi njegovu radoznalost, vodi ga ka stranputici, ali i u opojne predele verovanja i zadovoljstva.

Knjiga za sve generacije. Knjiga za učtive rasprave i učenje na istinitim temeljima.

Originalna, zanimljiva, poučna knjiga iz pera jednog od najuglednijih istoričara mlađe generacije.

Knjiga „Srpska istorija” kroz preko 70 poglavlja, priča istoriju naroda i teritorije na kojoj se nalazi sadašnja Srbija. Autor nam daje prikaz najznačajnijih dešavanja od neolita do današnjih dana.

Prvi put na jednom mestu predstavljeni su srpski zatvori, tamnice, logori, konc-logori, mučilišta, od vremena cara Dušana do danas. Kroz priče o zatvorima i logorima, kao što su Sremska Mitrovica, Požarevac, Kruševac, Niš, Banjica, Staro sajmište, Glavnjača i drugi, izranjaju sudbine mnogih poznatih i nepoznatih paćenika i zatvorenika. Između ostalih tu su i zatvorski dani Milovana Đilasa, Dragog Jovanovića, Borislava Pekića, Draže Mihajlovića, Slobodana Miloševića, sve do pripadnika “zemunskog klana” i kriminalaca sa vrelog asfalta.