TEHNIČKE NAUKE I MATEMATIKA

Istorija tehnologije je zbirka naučnih radova, koju potpisuju najprestižniji istoričari, arheolozi, antropolozi, geolozi, biolozi, lingvisti, etnolozi i matematičari svoga doba, na čelu sa Čarlsom Singerom. Dočarava razvitak ljudske vrste od samih početaka čoveka preko njegovog tehnološkog razvoja; opisuje određena razdoblja u prošlosti ljudske vrste, takođe hronološki sagledana, ali iz različitih naučnih uglova.

Izbor najvažnijih odredbi Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Saznajte sve o: pravilima u saobraćaju signalizaciji tehničkom regulisanju saobraćaja dužnostima učesnika u saobraćaju u slučaju nezgode vozačima i vozilima osposobljavanju kandidata za vozače tehničkom pregledu Ovo je najdetaljniji i najprecizniji vodič kroz pravila, propise i kazne u saobraćaju. Dragocen priručnik svim učesnicima u saobraćaju, koji razrešava sve nedoumice o našim pravima, obavezama i sankcijama, kojima podležemo tokom svakodnevnog učešća u saobraćaju.

Istorija vazdušnog saobraćaja u Jugoslaviji od kraja Drugog svetskog rata do raspada zemlje i novog ciklusa balkanskih ratova.
Prikazujući razvojni put jugoslovenskog vazdušnog saobraćaja, ova istoriografska studija pokazuje istoriju jedne zemlje, njenih ekonomskih, društvenih i političkih mogućnosti i ograničenja, uzleta i padova.

Knjiga govori o uzbudljivoj epohi od obnove vazdušnog sabraćaja posle Drugog svetskog rata, preko postepene modernizacije flote i osvajanja novih tržišta i destinacija, do vrhunca jugoslovenskog vazdušnog saobraćaja koji će se okončati u vrtlogu raspada države.

Šta jedu, kuda plove i da li im je hladno? Kakva bića nastanjuju druge planete Sunčevog sistema? Pre tri stotine godina, holandski fizičar, matematičar, astronom, inženjer i izumitelj, Kristijan Hajgens (1629–1695), jedan od pionira moderne nauke, primenio je naučni metod u pokušaju da odgonetne ima li života izvan Zemlje. Tako je nastao Kosmoteoros.

Pisan jasnim, oštroumnim jezikom, sa razmatranjima koja pružaju daleko više od osnovne teme, Kosmoteoros je poslednje delo velikana koji predstavlja vezu između srednjovekovnog znanja i novog doba.

Epoha u kojoj Hajgens stvara, između Galileja i Njutna, obeležena je novim pogledom na istraživanje prirode koje je u duhu Bejkonovog programa zasnovano na eksperimentu i suprotstavljeno vladajućim religioznim dogmama. Zagovornici nove nauke progonjeni su, zatočeni ili ekskomunicirani, brojne knjige su zabranjene, ali uprkos tome, sve veći broj mislilaca prihvata novi pristup izučavanju prirode. Hajgens je jedan od najplodotvornijih među njima.

Kosmoteoros je Hajgensov prodor u oblast koju danas znamo kao astrobiologija. Moderni čitalac će se osećati više kao u delu naučne fantastike, a manje nauke, ali će u knjizi naći pregršt uzbudljivih logičkih igara kojima Hajgens pokušava da dokuči nepoznato. Kosmoteoros je i autentično svedočanstvo o jednoj dramatičnoj epohi u razvoju ljudske misli i zagonetnim putevima kroz koje je prošla.

Prvo izdanje Kosmoteorosa na srpskom jeziku, u prevodu dr Aleksandra Bogojevića, opremljeno je detaljnim komentarima i dopunjeno nizom eseja više autora o Hajgensu, njegovom dobu i uticaju nauke na društvo.

Kosmoteoros je prva knjiga u seriji izdanja od značaja za kulturu nauke, koju u javno-privatnom partnerstvu objavljuju Heliks i Institut za fiziku u Beogradu, prvi institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.

Dinamična oblast digitalnih tehnologija dobila je s „Rečni kom interneta i digitalne komunikacije“ dobar putokaz za lakše snalaženje u stručnoj terminologiji na srpskom jeziku. Autor Lazar Bošković je na sebe preuzeo obiman posao da u 310 strana sažme pojmove s kojima se stalno susretao kroz decenije iskustva u oblasti medija, marketinga, odnosa s javnošću i posebno interneta, koji ih je sve povezao u našem vremenu. – Prof. dr Božidar Radenković

Branislav, Brana Petronijević (1875-1954) kao najistaknutiji filozof u Srba, je najznačajnije uticao na profilisanje filozofskih orijentacija i struja, rasprava i sporova, i lično veoma doprineo znatnom porastu filozofskog života u našoj sredini. Kao izuzetno svestrana i obdarena ličnost, Petronijević razvio veliku delatnost na popularizaciji nauke i filozofije, pišući brojne eseje i feljtone u stručnim ali i popularnim časopisima i novinama. Najpoznatiji među njima, su svakako oni o velikim filozofima (VII tom ovog izdanja) koji su doprineli popularizaciji filozofije u nas, ali doneli i veliki ugled i širu popularnost i samom Petronijeviću. I samim svojim životom, svojom predanošću filozofiji i nauci i uzdizanjem iznad egzistencijalnih problema svakodnevnice, Petronijević je takođe doživeo svojevrstnu popularnost. Tu mu, kako je primetio Bertrand Rasel ni antički stoici nisu bili ravni. Zbog toga se oko našeg najvećeg filozofa lako isplela anegdotsko-mitska slika, koja je najmanje bila lišena istine. A ta istina, da je taj naš velikan i usamljenik. Strogi analitičar i u isti mah pesnički nežna duša, kao nacionalna veličina, ipak skončao u bedi i siromaštvu. Branislav Petronijević je bio redovni profesor Velike škole i Univerziteta uj Beogradu i redovni član Srpske kraljevske akademije. Rođen je u selu Sovljak kod Uba, gde mu se i danas nalazi bista. U Valjevu, gde je završio gimnaziju, proglašen je za najznačajniju ličnost tog kraja svih vremena.

Mihailo Petrović(1868-1943) je osnivač naše matematičke nauke, ali i učitelj i vaspitač čitavih naraštaja naših matematičara. Učio je i završio poznatu Prvu beogradsku gimnaziju u periodu 1878-1885., zajedno sa znamenitim imenima srpske poezije, književnosti. Miloradom Mitrovićem, Jovanom Cvijićem, Pavlom Popovićem, o čemu na izuzetan način svedoči jedna od najpopularnijih drama u istoriji naše televizije, „Šešir profesora Vujića“ Milovana Vitezovića. Studije prirodno-matematičkog odseka beogradskog Filozofskog fakulteta završio je 1889. godine, da bi iste godine nastavio u Parizu, gde je 1991. diplomirao matematičke, a dve godine kasnije i fizičke nauke Kao najbolji studente generacije, 1893., i sledeće, 1894. godine, doživeo je posebnu čast, na prijemu kod predsednika Francuske republike. Naredne, 1894. , odbranio eje na Sorboni i doktorsku disertaciju iz oblasti diferencijalnih jednačina. Kao jedan od najvećih tadašnjih svetskih stručnjaka za tu oblast matematike, iste godine, ukazom kralja Aleksandra Obrenovića, Mihailo Petrović Alas je postao profesor matematike na Velikoj školi u Beogradu. Dopisni član Srpske kraljevske akademije postao je 1897., a dve godine kasnije, kada je imao samo 31. godinu, postao je i njen redovni član. Bio je član akademija u Pragu, Varšavi i Pragu, kao i više međunarodnih naučno-matematičkih društava u svetu Konstruisao je hidrointegrator, za koji je na Velikoj svetskoj izložbi u Parizu, 1900. godine, dobio zlatnu medalju. Kada je 1905. godine Velika škola prerasla u Beogradski univerzitet, bio je među prvih osam izabranih profesora, koji su kasnije birali nove profesore. Mihailo Petrović Alas je osnivač matematičke nauke, ali i vaspitač čitavih naraštaja naših matematičara. Sa izvora velike nauke, francuske matematike s kraja XIX veka, on je primio neke od njenih najlepših osobina, ako što je jedna od njih: da samo nove ideje vode ka stvarnom napretku nauke. On je jedini srpski matematičar koji ušao krug sto najznamenitijih Srba. Mihailo Petrović je značajna ličnost ne samo naše naučne već i kulturne istorije s kraja XIX i prve polovine XX veka. To na poseban način potvrđuju i ova njegova Sabrana dela, u čak 15 knjiga, u izdanju Zavoda za udžbenika.

Mihailo Petrović(1868-1943) je osnivač naše matematičke nauke, ali i učitelj i vaspitač čitavih naraštaja naših matematičara. Učio je i završio poznatu Prvu beogradsku gimnaziju u periodu 1878-1885., zajedno sa znamenitim imenima srpske poezije, književnosti. Miloradom Mitrovićem, Jovanom Cvijićem, Pavlom Popovićem, o čemu na izuzetan način svedoči jedna od najpopularnijih drama u istoriji naše televizije, „Šešir profesora Vujića“ Milovana Vitezovića. Studije prirodno-matematičkog odseka beogradskog Filozofskog fakulteta završio je 1889. godine, da bi iste godine nastavio u Parizu, gde je 1991. diplomirao matematičke, a dve godine kasnije i fizičke nauke Kao najbolji studente generacije, 1893., i sledeće, 1894. godine, doživeo je posebnu čast, na prijemu kod predsednika Francuske republike. Naredne, 1894. , odbranio eje na Sorboni i doktorsku disertaciju iz oblasti diferencijalnih jednačina. Kao jedan od najvećih tadašnjih svetskih stručnjaka za tu oblast matematike, iste godine, ukazom kralja Aleksandra Obrenovića, Mihailo Petrović Alas je postao profesor matematike na Velikoj školi u Beogradu. Dopisni član Srpske kraljevske akademije postao je 1897., a dve godine kasnije, kada je imao samo 31. godinu, postao je i njen redovni član. Bio je član akademija u Pragu, Varšavi i Pragu, kao i više međunarodnih naučno-matematičkih društava u svetu Konstruisao je hidrointegrator, za koji je na Velikoj svetskoj izložbi u Parizu, 1900. godine, dobio zlatnu medalju. Kada je 1905. godine Velika škola prerasla u Beogradski univerzitet, bio je među prvih osam izabranih profesora, koji su kasnije birali nove profesore. Mihailo Petrović Alas je osnivač matematičke nauke, ali i vaspitač čitavih naraštaja naših matematičara. Sa izvora velike nauke, francuske matematike s kraja XIX veka, on je primio neke od njenih najlepših osobina, ako što je jedna od njih: da samo nove ideje vode ka stvarnom napretku nauke. On je jedini srpski matematičar koji ušao krug sto najznamenitijih Srba. Mihailo Petrović je značajna ličnost ne samo naše naučne već i kulturne istorije s kraja XIX i prve polovine XX veka. To na poseban način potvrđuju i ova njegova Sabrana dela, u čak 15 knjiga, u izdanju Zavoda za udžbenika.

Mihailo Petrović Alas bio je osnivač naše matematičke nauke, ali i vaspitač i učitelj čitavih naraštaja naših matematičara. Sa izvora velike nauke, francuske matematike s kraja XIX veka, on je usvojio mnoge nove ideje koje vode ka stvarnom napretku nauke. On je jedini srpski matematičar koji je ušao u krug sto najznamenitijih Srba.

Mihailo Petrović(1868-1943) je osnivač naše matematičke nauke, ali i učitelj i vaspitač čitavih naraštaja naših matematičara. Učio je i završio poznatu Prvu beogradsku gimnaziju u periodu 1878-1885., zajedno sa znamenitim imenima srpske poezije, književnosti. Miloradom Mitrovićem, Jovanom Cvijićem, Pavlom Popovićem, o čemu na izuzetan način svedoči jedna od najpopularnijih drama u istoriji naše televizije, „Šešir profesora Vujića“ Milovana Vitezovića. Studije prirodno-matematičkog odseka beogradskog Filozofskog fakulteta završio je 1889. godine, da bi iste godine nastavio u Parizu, gde je 1991. diplomirao matematičke, a dve godine kasnije i fizičke nauke Kao najbolji studente generacije, 1893., i sledeće, 1894. godine, doživeo je posebnu čast, na prijemu kod predsednika Francuske republike. Naredne, 1894. , odbranio eje na Sorboni i doktorsku disertaciju iz oblasti diferencijalnih jednačina. Kao jedan od najvećih tadašnjih svetskih stručnjaka za tu oblast matematike, iste godine, ukazom kralja Aleksandra Obrenovića, Mihailo Petrović Alas je postao profesor matematike na Velikoj školi u Beogradu. Dopisni član Srpske kraljevske akademije postao je 1897., a dve godine kasnije, kada je imao samo 31. godinu, postao je i njen redovni član. Bio je član akademija u Pragu, Varšavi i Pragu, kao i više međunarodnih naučno-matematičkih društava u svetu Konstruisao je hidrointegrator, za koji je na Velikoj svetskoj izložbi u Parizu, 1900. godine, dobio zlatnu medalju. Kada je 1905. godine Velika škola prerasla u Beogradski univerzitet, bio je među prvih osam izabranih profesora, koji su kasnije birali nove profesore. Mihailo Petrović Alas je osnivač matematičke nauke, ali i vaspitač čitavih naraštaja naših matematičara. Sa izvora velike nauke, francuske matematike s kraja XIX veka, on je primio neke od njenih najlepših osobina, ako što je jedna od njih: da samo nove ideje vode ka stvarnom napretku nauke. On je jedini srpski matematičar koji ušao krug sto najznamenitijih Srba. Mihailo Petrović je značajna ličnost ne samo naše naučne već i kulturne istorije s kraja XIX i prve polovine XX veka. To na poseban način potvrđuju i ova njegova Sabrana dela, u čak 15 knjiga, u izdanju Zavoda za udžbenika.

Ostvarujući svoju nemerljivu prosvetno - kulturnu misiju, Zavod za udžbenike je u okviru svoje biblioteke koju predstavljaju sabrana ili izabrana dela naših velikana, objavio osam tomova Izabranih dela Mihajla Pupina Idvorskog. Pored poznate autobiografije Od pašnjaka do naučenjaka, za koju je dobio i Pulicerovu nagradu, ova izabrana dela sadrže i Pupinove monografije, patente koje su mu doneli slavu, kao i predavanja i članke, kao i one koji svedoče o njegovom političkom i nacionalnom radu. Mihajlo Pupin je još za života bio nosilac velikog broja priznanja i titula počasnog doktora nauka, a od 1958. godine, u Sjedinjenim američkim državama, za posebne zasluge dodeljuje se medalja sa njegovim imenom. Isto tako, o čemu svedoče ova Izabrana dela, presudna je bila upravo Pupinova uloga, da njegov rodni Banat ostane u granicama tadašnje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

Mihailo Petrović(1868-1943) je osnivač naše matematičke nauke, ali i učitelj i vaspitač čitavih naraštaja naših matematičara. Učio je i završio poznatu Prvu beogradsku gimnaziju u periodu 1878-1885., zajedno sa znamenitim imenima srpske poezije, književnosti. Miloradom Mitrovićem, Jovanom Cvijićem, Pavlom Popovićem, o čemu na izuzetan način svedoči jedna od najpopularnijih drama u istoriji naše televizije, „Šešir profesora Vujića“ Milovana Vitezovića. Studije prirodno-matematičkog odseka beogradskog Filozofskog fakulteta završio je 1889. godine, da bi iste godine nastavio u Parizu, gde je 1991. diplomirao matematičke, a dve godine kasnije i fizičke nauke Kao najbolji studente generacije, 1893., i sledeće, 1894. godine, doživeo je posebnu čast, na prijemu kod predsednika Francuske republike. Naredne, 1894. , odbranio eje na Sorboni i doktorsku disertaciju iz oblasti diferencijalnih jednačina. Kao jedan od najvećih tadašnjih svetskih stručnjaka za tu oblast matematike, iste godine, ukazom kralja Aleksandra Obrenovića, Mihailo Petrović Alas je postao profesor matematike na Velikoj školi u Beogradu. Dopisni član Srpske kraljevske akademije postao je 1897., a dve godine kasnije, kada je imao samo 31. godinu, postao je i njen redovni član. Bio je član akademija u Pragu, Varšavi i Pragu, kao i više međunarodnih naučno-matematičkih društava u svetu Konstruisao je hidrointegrator, za koji je na Velikoj svetskoj izložbi u Parizu, 1900. godine, dobio zlatnu medalju. Kada je 1905. godine Velika škola prerasla u Beogradski univerzitet, bio je među prvih osam izabranih profesora, koji su kasnije birali nove profesore. Mihailo Petrović Alas je osnivač matematičke nauke, ali i vaspitač čitavih naraštaja naših matematičara. Sa izvora velike nauke, francuske matematike s kraja XIX veka, on je primio neke od njenih najlepših osobina, ako što je jedna od njih: da samo nove ideje vode ka stvarnom napretku nauke. On je jedini srpski matematičar koji ušao krug sto najznamenitijih Srba. Mihailo Petrović je značajna ličnost ne samo naše naučne već i kulturne istorije s kraja XIX i prve polovine XX veka. To na poseban način potvrđuju i ova njegova Sabrana dela, u čak 15 knjiga, u izdanju Zavoda za udžbenika.

Milutin Milanković( Dalj 1879-1958., Beograd), uz Nikolu Teslu, svakako najznačajniji srpski naučnik, dao je dva fundamentalna doprinosa svetskoj nauci. Prvi je „Kanon osunčavanja zemlje“, koji karakteriše sve planete Sunčevog sistema. To je ujedno i jedan od šest tomova ovog dragocenog izdanja Milankovićevih Izabranih dela. Drugi doprinos svetskoj nauci ovog našeg naučnika je njegovo teorijsko objašnjenje zemljinih dugotrajnih klimatskih promena koje je posledica astronomskih promena položaja Zemlje u odnosu na Sunce. Danas se oni i kod nas i u svetu nazivaju Milankovićevi ciklusi Time su objašnjene pojave ledenih doba u prošlosti, ali i klimatske promene koje se mogu očekivati u budućnosti. On je takođe osnovao planetarnu klimatologiju, a svojim delom „Pomeranjem zemljinih polova rotacije“, u oblasti geofizike, smatra se ko-autorom teorije tektonskih ploča. Milutin Milanković je bio matematičar, astronom, klimatolog, geofizičar, građevinski inženjer, doktor tehničkih nauka, redovni profesor nebeske mehanike na Univerzitetu u Beogradu, pionir raketnog inženjerstva, potpredsednik SANU u tri mandata, direktor beogradske Astronomske opservatorije, izuzetan popularizator nauke. U njegovu čast, po jedan krater na Mesecu, kao i na Marsu nose ime Milutina Milankovića. Njegovo ime nosi i i jedan asteroid. Evropsko geofizičko društvo od 1993. godine kao posebno svoje priznanje dodeljuje medalju koja takođe nosi ime Milutina Milankovića. Ovo Zavodovo izdanje Izabranih dela predstavlja izuzetnu priliku da se naša javnost upozna sa velikim delom jednog od najznačajnijih Srba svih vremena

U udžbeniku je obrađena problematika preventivnog i investicionog održavanja distributivnih TS do naponskog nivoa 110 kV, izvođenja manipulacija, prijemnog funkcionalnog ispitivanja TS 110/x, termovizijskog snimanja TS, izvođenja i održavanja uzemljenja TS i stubova nadzemnih vodova niskog i srednjeg napona, kao i trasiranja i određivanja lokacije kvara i otklanjanja kvara na kablovskim vodovima. Posebno su obrađeni uslovi za bezbedan rad elektromontera na održavanju distributivne mreže, kao i osnovni principi pri izradi i vođenju tehničke dokumentacije elektroenergetske opreme.

Knjiga Ekološka energetika - širenje primene, prirodan je nastavak autorove prethodne knjige Obnovljvii izvori energije - ekonomska ocena.Sadržaj obe knjige izatkan je običnim prepletom ekonosmke, ekološke i tehnološke oblasti primene obnovljivih izvora energije. Sponu obeju knjiga čine središnji delovi, koji se tiču troškova primene različitih oblika ekološke energetike.

Ova knjiga je detaljan uvod u pojam biometrije i biometrijske sisteme, nakon uvoda i pregleda svih postojećih, predstavlja se tehnički efikasno i društveno prihvatljivo rešavanje problema garancije identiteta novorođenih beba. Aktuelnost problema je značajno povećana naraslim sumnjama da je u porodilištima R. Srbije bilo u prošlosti bilo krađe i zamene novorođenih beba. Neophodno je bi bilo i pomenuti i brojne presude, posebno one u Međunarodnom Sudu pravde u Strazburu.

Predloženo rešenje se sastoji se od svojevrsnog distribuiranog informacionog sistema i posebnog uređaja za biometrijsku identifikaciju roditeljstva, zasnovanog na otiscima prstiju. Informacioni sistem i uređaj daju sinergiju i efikasnost celokupnog predloženog rešenja i sa 100% stopostotnom tačnošću u praktičnim uslovima garantuju identitet novorođenih beba i daju pružaju nedvosmislenu potvrdu roditeljstva nad njima.

Posebna pažnja je posvećena bezbednosnim aspektima Sistema ovog sistema imajući u vidu da se radi o osetljivim podacima. Posebno su razvijeni algoritmi akvizicije i verifikacije identiteta majke i bebe na u momentu porođaja u porodilištu i pri njihovom napuštanju te ustanove ustanove, kao i procedure i vremenska dimenzija kada vremenski period u kome se to radi. Cancelable biometrijom je obezbeđena potpuna sigurnost i zaštita od kompromitacije ili narušavanja bezbednosti podataka u bilo kom smislu.

U knjizi će biti demonstriran predstavljen sistem koji onemogućava bilo kakvu manipulaciju, krađu ili zamenu identiteta novorođenčadi i daće obezbediće dodatnu sigurnost roditeljima-odnosno-majkama da su deca u stvarnosti zaista 100% njihova.

Na početku knjige dati su kratak osvrt na istorijat razvoja AutoCAD-a i sistemski zahtevi za njegovo korišćenje. Knjiga se prvenstveno bavi osnovnim tehnikama i alatima za 2D crtanje. Objašnjene su najčešće korišćene komande neophodne početniku koji želi da uči i nauči AutoCAD. Upotreba komandi objašnjena je korak po korak što će olakšati učenje onima koji tek počinju da upoznaju ovaj zahtevan program. U knjizi su obrađene sledeće teme – po poglavljima:

- Uvod u AutoCAD
- Komande za crtanje
- Operacije nad objektima
- Rad sa tekstom i tabelama
- Kotiranje
- Štampanje crteža
- Dodatak (crteži za vežbanje)


Knjiga je namenjena novim korisnicima AutoCAD-a i prilagođena je verziji 2014, ali se može koristiti i za učenje novijih verzija jer je način primene komandi isti ili sličan.

Nakon prolaska kroz sva poglavlja, moći ćete da:

- crtate relativno složene crteže
- primenjujete razne alate za doradu crteža
- dodajete i menjate tekst i tabele na crtežu
- kotirate i menjate kote
- štampate završene crteže

Sadržaj
1 Uvod u AutoCAD
2 Komande za crtanje
3 Operacije nad objektima
4 Rad sa tekstom i tabelama
5 Kotiranje
6 Štampanje crteža

O autoru
Saša Ilić je mašinski inženjer sa diplomom Mašinskog fakulteta u Nišu. Nakon završenog fakulteta radio je kao saradnik na projektima iz oblasti termotehnike, termoenergetike, procesne i gasne tehnike. Licencirani je član Inženjerske komore Srbije za poslove projektovanja i izvođenja radova u oblasti termotehnike, termoenergetike, procesne i gasne tehnike. Poseduje licence odgovornog projektanta i izvođača radova 330 i 430. Od 2002. godine radi u tehničkoj školi „Rade Metalac“ u Leskovcu, kao profesor mašinske grupe predmeta – pre svega Kompjuterske grafike i Modeliranja mašinskih elemenata i konstrukcija. Angažovan je i kao asistent na pojedinim predmetima u Visokoj tehničkoj mašinskoj školi strukovnih studija u Trsteniku.

Klimatska teorija Milutina Milankovića je, zbog svog velikog slaganja sa eksperimentalno utvrđenim podacima, naišla na veliko uvažavanje u svetu osamdesetih godina proteklog veka. Osim preciznog utvrđivanja klimatskih promena tokom poslednjih milion godina, ova teorija je utvrdila cikluse širenja i smanjivanja ledenih kapa tokom proteklih ledenih doba. Time je ona omogućila utvrđivanje promene klimatskih uslova posle maksimuma poslednjeg ledenog doba i realne okvire za nastanak „gnezda civilizacije“.

Te zone ne odgovaraju nekim uvreženim mišljenjima kod današnjih istoričara, već stvaraju okvir za realnije zasnovanu sliku drevne istorije čovečanstva, u kojoj dominantnu ulogu imaju Podunavlje i Balkan.

Lako je naučiti delove JavaScripta, ali je znatno teže savladati ga potpuno – ili čak samo dovoljno – bez obzira na to da li ste početnik ili ga koristite već godinama. Knjiga Naučite JavaScript pomoći će vam da bolje razumete JavaScript – čak i one zapetljane delove jezika koje i mnogi iskusni JavaScript programeri izbegavaju.

Prvi deo knjige obezbeđuje potrebnu osnovu čitaocima s ograničenim iskustvom u programiranju. Savladavanje osnovnih gradivnih blokova programa i osnovnih mehanizama JavaScripta, pripremiće vas za proučavanje drugih, detaljnijih delova knjige i postaviti na put ka stvarnom upoznavanju JavaScripta.

Drugi deo vas vodi kroz opsege vidljivosti i ograde – dva ključna koncepta koja treba da savladate kako biste postali bolji i efikasniji JavaScript programer. Upoznaćete sve vrste opsega vidljivosti i otkriti kako se koriste ograde za sinhrone i asinhrone poslove, uključujući i izradu JavaScript biblioteka.

U trećem delu objašnjeni su identifikator this i prototipovi objekata. Saznaćete kako oni rade i zbog čega su sastavni deo delegiranja ponašanja – što je model projektovanja softvera gde se objekti međusobno povezuju a ne kloniraju.

Četvrti deo detaljnije objašnjava tipove i gramatiku JavaScripta tako što razmatra osnovne tipove (null, undefined, boolean, number, string, object i symbol) i probleme konverzije tipova, opisuje kako oni deluju i kako da iskoristite te mogućnosti.

U petom delu obrađeni su novi elementi jezika i tehnike za asinhroni rad i poboljšavanje performansi – među kojima su obećanja, generatori i interfejs Web Workers – što vam omogućava da pravite sofisticirane veb aplikacije od samo jedne stranice i da pritom izbegnete pakao upotrebe povratnih funkcija.

U šestom delu razmotrene su nove mogućnosti jezika dostupne u verziji ECMA Script 6 (ES6) – poslednjoj verziji standarda na kome se zasniva JavaScript.

Tehnologija obrade / Stevan Simić, Zvonko Simić

zadaci i problem

elementi teorije skupova

Mihailo Petrović(1868-1943) je osnivač naše matematičke nauke, ali i učitelj i vaspitač čitavih naraštaja naših matematičara. Učio je i završio poznatu Prvu beogradsku gimnaziju u periodu 1878-1885., zajedno sa znamenitim imenima srpske poezije, književnosti. Miloradom Mitrovićem, Jovanom Cvijićem, Pavlom Popovićem, o čemu na izuzetan način svedoči jedna od najpopularnijih drama u istoriji naše televizije, „Šešir profesora Vujića“ Milovana Vitezovića. Studije prirodno-matematičkog odseka beogradskog Filozofskog fakulteta završio je 1889. godine, da bi iste godine nastavio u Parizu, gde je 1991. diplomirao matematičke, a dve godine kasnije i fizičke nauke Kao najbolji studente generacije, 1893., i sledeće, 1894. godine, doživeo je posebnu čast, na prijemu kod predsednika Francuske republike. Naredne, 1894. , odbranio eje na Sorboni i doktorsku disertaciju iz oblasti diferencijalnih jednačina. Kao jedan od najvećih tadašnjih svetskih stručnjaka za tu oblast matematike, iste godine, ukazom kralja Aleksandra Obrenovića, Mihailo Petrović Alas je postao profesor matematike na Velikoj školi u Beogradu. Dopisni član Srpske kraljevske akademije postao je 1897., a dve godine kasnije, kada je imao samo 31. godinu, postao je i njen redovni član. Bio je član akademija u Pragu, Varšavi i Pragu, kao i više međunarodnih naučno-matematičkih društava u svetu Konstruisao je hidrointegrator, za koji je na Velikoj svetskoj izložbi u Parizu, 1900. godine, dobio zlatnu medalju. Kada je 1905. godine Velika škola prerasla u Beogradski univerzitet, bio je među prvih osam izabranih profesora, koji su kasnije birali nove profesore. Mihailo Petrović Alas je osnivač matematičke nauke, ali i vaspitač čitavih naraštaja naših matematičara. Sa izvora velike nauke, francuske matematike s kraja XIX veka, on je primio neke od njenih najlepših osobina, ako što je jedna od njih: da samo nove ideje vode ka stvarnom napretku nauke. On je jedini srpski matematičar koji ušao krug sto najznamenitijih Srba. Mihailo Petrović je značajna ličnost ne samo naše naučne već i kulturne istorije s kraja XIX i prve polovine XX veka.