U selu su živele tri žene.
Prva je bila podla, druga lažljiva, treća sebična.
Selo se zvalo Živerni, toliko poznato da ljudi ne žale da pređu pola sveta samo da bi se prošetali njime, a sve zbog slikara impresionista.
Treća, najmlađa, tražila je oca. Negde drugde. Druga je tražila ljubav. Prva, najstarija, znala je ponešto o druge dve. Shvatili ste, bile su sasvim različite. Ipak, sve tri sanjale su da odu. Za njih je Živerni bio veliki i lepi vrt, ali s rešetkama. Fatamorgana. Slika koju je nemoguće izvući iz rama..
Jedanput, na trinaest dana, samo trinaest dana, rešetke parka su se otvorile. Samo za njih, tako su mislile. Međutim, samo je jedna od njih mogla da pobegne, druge dve morale su umreti. Tako je to bilo. Policajce je zanimala samo druga žena, najlepša; treća, najneiskusnija, morala je sama da sprovede istragu. Prva, najdiskretnija, mogla je mirno da posmatra sve ostale. Ta prva žena bila sam ja.
