101 SVETSKO ČUDO KOJE MORATE POSETITI

Crkve brvnare Republike Srpske su fotomonografije posvećene crkvama brvanarama u Republici Srpskoj, koje su obogaćene novim sadržajima, našeg poznatog umetničkog fotografa Stanka Kostića.

Vizuelizacija i foto zapisi crkava brvnara u Srbiji (u jednoj) i Republici Srpskoj (u
drugoj knjizi) novi su prilozi u nizu dragocenih dosadašnjih istraživanja Stanka
Kostića. Zabeležio je ovaj autor i vizuelno dokumentovao dragoceni trag u vremenu, koji je iza sebe ostavio narod – narodni neimari sa obe strane Drine, čuvajući sopstvenu tradiciju građenja.

Crkve brvnare govore o skromnosti, graditeljskom umeću, trenutku narodnog
buđenja, odnosu prema drvetu kao materijalu građenja i o sopstvenom trajanju.
Nakon perioda velikog kulturnog uspona i uzleta srpskog srednjovekovnog crkvenog graditeljstva, nastao je period praznine i prekida tokom otomanskog perioda. Kulturni zamah od nekoliko vekova prekinut je turskim osvajanjem Balkanskog poluostrva polovinom 15. veka. Od tada do početka 19. veka, srpski narod će preživljavati težak period borbe za fizički i duhovni opstanak. U tom, za opstanak naroda veoma teškom periodu, Srbi u Srbiji i Bosni i Hercegovini uspeli su da sačuvaju veru, jezik, običaje, kao bazu kulturnog identiteta naroda.

Buđenje i novi graditeljski impulsi pokreću se tokom 18, a naročito početkom 19.
veka. Za taj period je karakteristična izgradnja crkava brvnara, koje postaju
svedočanstvo pravoslavne vere i važan segment narodne kulturne tradicije.
Još u srednjem veku započeta je izgradnja crkava u drvetu, premda ne postoje
materijalni ostaci kao dokaz te tradicije, već se o njihovom postojanju u srednjem
veku zna samo preko pisanih izvora.

Crkve brvnare čuvari tradicije su fotomonografije posvećene crkvama brvanarama u Srbiji, koje su obogaćene novim sadržajima, našeg poznatog umetničkog fotografa Stanka Kostića.
Vizuelizacija i foto zapisi crkava brvnara u Srbiji (u jednoj) i Republici Srpskoj (u
drugoj knjizi) novi su prilozi u nizu dragocenih dosadašnjih istraživanja Stanka
Kostića. Zabeležio je ovaj autor i vizuelno dokumentovao dragoceni trag u vremenu, koji je iza sebe ostavio narod – narodni neimari sa obe strane Drine, čuvajući sopstvenu tradiciju građenja.

Crkve brvnare govore o skromnosti, graditeljskom umeću, trenutku narodnog
buđenja, odnosu prema drvetu kao materijalu građenja i o sopstvenom trajanju.
Nakon perioda velikog kulturnog uspona i uzleta srpskog srednjovekovnog crkvenog graditeljstva, nastao je period praznine i prekida tokom otomanskog perioda. Kulturni zamah od nekoliko vekova prekinut je turskim osvajanjem Balkanskog poluostrva polovinom 15. veka. Od tada do početka 19. veka, srpski narod će preživljavati težak period borbe za fizički i duhovni opstanak.

U tom, za opstanak naroda veoma teškom periodu, Srbi u Srbiji i Bosni i Hercegovini uspeli su da sačuvaju veru, jezik, običaje, kao bazu kulturnog identiteta naroda.

Buđenje i novi graditeljski impulsi pokreću se tokom 18, a naročito početkom 19.
veka. Za taj period je karakteristična izgradnja crkava brvnara, koje postaju
svedočanstvo pravoslavne vere i važan segment narodne kulturne tradicije.
Još u srednjem veku započeta je izgradnja crkava u drvetu, premda ne postoje
materijalni ostaci kao dokaz te tradicije, već se o njihovom postojanju u srednjem
veku zna samo preko pisanih izvora.

Ima jedna zemlja, lepa, čudesna ... Srbija.


Zemlja čvrstih ljudi mekog srca, mesto na kom je majka priroda posejala svoje najbolje gene, a istorija, nemilosrdna učiteljica, svoje đake uvek iznova vraćala u skamije, da obnavljaju najteže lekcije.


U knjizi ČUDESNA SRBIJA obrađeno je sto najupečatljivijih lokaliteta koje je, na svom više od decenije dugom hodočašću, istražio fotograf Dragan Bosnić. To su mesta koja su nam geografski i duhovno bliska i dostupna, a u rangu su belosvetskih lepota, često i fascinantnija.


Enciklopedija ČUDESNA SRBIJA nije samo putopis i oda lepotama Srbije, nego je i prikaz običaja, kulture i priča o zamiljivim predelima Srbije.

Nekritička globalizacija, mediji i nedorečen obrazovni sistem doveli su do toga da ranije i bolje upoznamo karakteristike nekih svetskih odredišta, zapostavljajući ili olako shvatajući činjenicu da u ""svom dvorištu"" imamo svetska čuda, kosmičke zagonetke i netaknute lepote.

Podjite na put sa nama i pogledajte sve zanimljivosti koje se nalaze u našoj zemlji, a nepoznate su mnogima i zaboravljene od mnogih.

Tragači za znanjem su neumorni i željni još većih otkrića kad god naiđu na neku zanimljivost koja im privuče pažnju.
U ovom tehnološki razvijenom svetu knjige su i dalje jedan od najboljih izvora informacija koje čovek ima pri ruci dok istražuje prostornost znanja.Serija 101 sastoji se od tomova sa zadivljujućim svetskim zanimljivostima koje su odvajkada privlačile interesovanja ljudi.

Prvo izdanje atraktivne publikacija Fruška gora i fruškogorski manastiri. Publikacija na jednom mestu prikazuje sve turističke atrakcije Fruške gore.

Bogato ilustrovana monografija Dragana Bosnića, Srbijom, čitaocu otkriva brojna poznata, ali i ona skrovitija turistička odredišta Srbije. Zamišljena kao svojevrsni vodič, ova knjiga inspirisaće vas na istraživanje naše zemlje i u isto vreme ponuditi pregršt zanimljivih informacija. Kako za obilazak Srbije ipak vredi napraviti kalendarski plan, namera ove knjige je da uputi šta, kada i kako treba videti.

Knjiga o reci Drini predstavlja multidisciplinarno delo koje prikazuje život na reci i u reci, na obalama i u Podrinju. Prati je CD sa jednočasovnim filmom o Drini koji je protkan podrinskim muzičkim motivima. Petnaest eminentnih autora i izdavači potrudili su se da čitaocima predstave danas nesumnjivo najznačajniju srpsku reku. Uvereni smo da ova knjiga može zadovoljiti saznajne potrebe i ribolovca i naučnika, seljaka i političara, vojnika ali i eksperata mnogih međunarodnih organizacija, svih onih koji žive i rade u njenom slivu, koji je svakodnevno ili povremeno prelaze, brode čamcima ili skelama ili se kupaju na njenim plažama, love ribu ili kao turisti uživaju u bistrini i lepoti njene vode. Knjiga je snabdevena opsežnim rezimeom na engleskom jeziku, registrom geografskih pojmova, registrom ličnih imena, spiskom literature, geografskom kartom Podrinja, brojnim originalnim fotografijama, ilustracijama i istorijskim kartama.

Banjski turizam u svetu i kod nas ima dugu tradiciju. Odlazak ljudi u krajeve bogate termalnim, mineralnim i termomineralnim izvorima ubraja se u najstarije vrste turističkih kretanja. Banje u Srbiji su njena značajna turistička vrednost, tim pre što je faktor zdravlja za mnoge i dalje osnovni motiv posete.uloga i značaj banja se značajno promenio u odnosu na prošla vremena. Umesto tipičnih zdravstvenih središta, banje postaju mesta za masovan odmor i oporavakširokog kruga ljudi, koji traže ekološki zdravu sredinu i do detaljauređen banjski ambijent.

Monografija “Novi Sad Nekad i Sad” je dvojezična monografija (srpsko-englesko izdanje). Monografija sastavljena od starih razglednica i novih fotografija objašnjava razvoj grada od male varoši do evropske prestonice kulture. Fotografije prate interesantni tekstovi koji se bave istorijom, arhitekturom, privredom i kulturnim zivotom Grada Novog Sada. 

Novosađani, svi odreda jednom odnekud pristigli, poznati su i po tome što svoj grad vole više nego žitelji drugih gradova svoje. Teško je to objasniti.
Lako je reći: Novi Sad je glavni grad srpske pokrajine Vojvodine, s obeležjima srednjoevropskog grada. Njegove stare fasade i moderne bulevare natkriljuje Petrovaradinska tvrđava.
Ovde su skladno pomešani jezici i kulture, ovde se vredno radi i trguje, uči, studira, zabavlja i bogu moli. Gibraltar na Dunavu, kako kažu.
Ali kako objasniti posebnu atmosferu ovog grada? I „ono“ što došljake veže i zarobi i zauvek ih načini Novosađanima? I dok jedni misle da puls i život gradu daju privreda i državne institucije, trgovi i pijace gde se čuje šest-sedam jezika, Sajam ili trgovina, drugi ih nalaze uz Dunav, na Štrandu, u Spensu i kafeima, smehu omladine i šarmu Novosađanki. Neki će, opet, njegov duh potražiti među umetnicima, u pozorištima, muzejima i galerijama, školama i fakultetima. A neko će se radosno pohvaliti da su ovde rođeni ili živeli znameniti srpski naučnici, umetnici, političari, da je ovde osnovano prvo stalno pozorište u Srba, da ovde stanuje Matica srpska i da je zato Novi Sad već odavno nazvan Srpskom Atinom.
Novi Sad – možda poslednji naš razredni i porodični grad.
Umesto traganja za neuhvatljivim unutrašnjim bićem Novog Sada, odabrali smo vizuelne impulse grada koji jesu i ostaju impulsi ljubavi. I odanosti.
Urednik

Belgrad, Kreuzungspunkt zwischen Ost und West, Stadt der faszinierenden Kontraste mit aufregender Geschichte in steter Wandlung, gesehen und festgehalten in 155 Fotografien durch das Objektiv des österreichischen Fotografen Klaus-Dieter Weber, der in der Stadt nicht nur Inspiration, sondern eine zweite Heimat gefunden hat. „Ein Tag in Belgrad“ ist das perfekte Geschenk für jeden, der diese einzigartige Stadt entdecken möchte.

Beograd, raskršće istoka i zapada, grad očaravajućih kontrasta i fascinantne istorije, zabeležen kroz objektiv austrijskog fotografa Klausa-Ditera Vebera, koji je u njemu pronašao ne samo muzu već i drugi dom. Knjiga “Dan u Beogradu” sadrži 155 fotografija Beograda i savršen je poklon za svakoga ko je inspirisan ovim jedinstvenim gradom.

Monografija Beograd: raskršće vekova i puteva sadrži ogroman broj fotografija u boji snimljenih sa zemlje i iz vazduha. Istaknuti fotograf Branislav Strugar, nosilac zvanja Majstora fotografije FSJ i nosilac zvanja Istaknutog umetnika fotografije ULUPUDS-a, snimio je specijalno za potrebe ove monografije ne samo poznate turističke motive Beograda nego i raznovrsne segmente gradskog ambijenta.

„Pažljivo napravljen izbor od 233 fotografije predstavlja izvanrednu vizuelnu bazu za širenje kulture drevnog i modernog grada kakav je Beograd. Autorski pristup otkriva nove mogućnosti fokusiranja kako poznatih turističkih motiva tako i sasvim atipičnih urbanih celina u kontekstu umetničke fotografije. Raznovrsnost i kompleksnost odabranih vizuelnih motiva na fotografijama Branislava Strugara pruža uzbudljivu i do sada nepoznatu sliku Beograda.“ - Prof. dr Milanka Todić