UMETNOST

Radoslav Lazić je intervjuisao mnoge glumačke veličine u vremenskom rasponu od trideset godina. Zato je ova studija od izvanrednog značaja.
Trakat o glumi predstavlja krunu Lazićevog rada i ostavlja neizbisiv trag u naučnom radu.

Muzika nije samo tekst, skup notnih znakova, zapisanih tonskih visina određenog trajanja, zvukova raspoređenih u vremenu na određen način, ovo ili ono muzičko delo, pesma, sonata, simfonija, fuga ili neki drugi muzički oblik; muzika nije samo poetika, poïesis, nego i praksa, praxis, nešto što upražnjavamo u svakodnevnom životu i kulturi, radi ličnog zadovoljstva i bogatijeg, ispunjenijeg života, ali i da bismo drugim ljudima saopštavali značenja, slali poruke i postizali željena dejstva, kao što upražnjavamo modu, politiku i sve druge kulturne prakse. Utoliko je muzika i politička praksa, jer lako poprima politička značenja i uloge, i to najrazličitije, u zavisnosti od političkog konteksta i želja svojih stvaralaca i korisnika, a često i mimo njih. To potencijalno važi za svaku muziku, jer se svaka muzika stvara i sluša u okviru nekog političkog konteksta, neke političke zajednice, nekog polisa, najšire shvaćenog kao bilo koja uređena zajednica ljudi, od porodice do države i dalje, koja se bori za svoje interese, održanje i jačanje, čiji članovi imaju svoje dodeljene uloge, prava i obaveze, koji pak uvek podležu političkoj borbi, to jest borbi za moć. Ta borba, koja je politička po definiciji, borba polisâ ili političkih zajednica, kao i pojedinaca unutar njih za sopstvene interese, manje ili više legitimne ili opravdane, neretko se vodi i artikuliše kroz muziku.”

Prošle su decenije otkako je Frojd pao u nemilost, ne samo u mejnstrim psihijatriji nego i u radikalnoj misli, gde su i on i Lakan bili optuženi za seksističke i klasne predrasude. Društvena istorija psihoanalize odbija da prihvati ovu rastuću depolitizaciju nekadašnjeg revolucionarnog područja, i upućuje nas na to da psihoanaliza mora biti kolektivni politički zadatak a ne individualna psihološka stvar.

Autor razbija udoban narativ psihoanalitičara kao teoretičara iz fotelje koji smireno tumači porodične komplekse u bezbednom okruženju ordinacije. Prisećajući se Frojdovih radikalnih trenutaka (pružanje podrške revoluciji 1917. i otvaranje besplatnih klinika), zatim višegodišnje borbe Vilhelma Rajha da ospori političku neutralnost psihoanalize u Austriji i Nemačkoj, ili delovanja manje poznatih ličnosti kao što su marksistički psihoanalitičari Mari Langer i Fransoa Toskel, autor istražuje kako je revolucionarno vrenje oplodilo istraživanje nesvesnog, i oživljava to dragoceno nasleđe kako bi konačno vratio psihoanalizu u središte borbi za emancipaciju.

Ovo je rokenrol sa pokrićem i jedinstvena ljubavna priča.

Slikar Dado Đurić rođen je na Cetinju 1933. godine, a nakon Drugog svetskog rata odlazi u Ljubljanu kod ujaka, umetnika Mirka Kujačića. Po povratku u Crnu Goru pohađa Umetničku školu u Herceg Novom, a potom upisuje Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Marka Čelebonovića. Đurić u Beogradu ubrzo postaje deo grupe „Mediala“, a potom i društva prijatelja „Baltazar“. Od odlaska u Pariz 1956. godine aktivno učestvuje na francuskoj umetničkoj sceni, a prvu samostalnu izložbu u umetničkoj metropoli imao je dve godine kasnije. Bio je dopisni član Crnogorske akademije nauka i umjetnosti, a 2009. predstavljao je Crnu Goru na 53. Bijenalu u Veneciji. Preminuo je krajem novembra 2010. u Parizu u 78. godini, posle duge i teške bolesti, a sahranjen na Cetinju.

GODINE NA 6 je knjiga autobiografske proze Vlade Jankovića Džeta, jedne od najznačajnijih ličnosti u razvoju, negovanju i propagiranju plemenitog duha rokenrola na ovim prostorima, relevantno i neobično zabavno putovanje kroz deceniju koju mnogi doživljavaju kao najbolju u istoriji.

Rok muzika sa Elvisom postaje globalni stil, način života i razmišljanja, konstruktivna sila sa hipnotičkom snagom nove, moćne religije. Rokeri poput Rolingstonsa, Bitlsa, Dorsa oko sebe tvore mitove i veličanstvene sopstvene kultove, muzičari su dionizijske pojave koje se neprekidno bore sa Apolonovim snagama reda i harmonije, poput šamana na ritualnim ceremonijama. Mladi, slobodni i divlji, na kapiji božanskog sveta, u idolopokloničkom zanosu izgaraju od želje za spojem sa udaljenim nebeskim bićem, za zagrljajem sa velikom kolektivnom svešću, što im rok muzika kao posrednik omogućava, do trenutka kada prevazilazi sve dozvoljene granice, zalazi u panteon mračnih bogova i carstvo nužnosti.

Vodič za crtanje okoline u najširem smislu, tj. prirodnih karakteristika drveća, biljaka, reka, mora, planina, ruralnog i urbanog okruženja.

"Kako se krem istopio" je knjiga niškog publiciste
Vladana Vanje Stanojevića.
Knjiga počinje pričom o reunionu slavne
britanske rock grupe the Cream, 2005. godine,
o Eriku Kleptonu i mnogo čemu drugom.

Putovanje kao metafora slobode nepresušni je izvor stvaralačkog nadahnuća. Skenlanova knjiga bavi se putom i putovanjem kao okvirima nastanka bluza Delte Misisipija, čiji je duh ugrađen u same temelje rokenrola kao muzičkog izraza i životnog stava. O tome u ovoj knjizi svedoče životi i dela njenih protagonista: od Čarlija Patona i Sana Hausa, preko Boba Dilana i Džima Morisona, do Rolling Stonesa i Led Zeppelina.

ČOVEK PATKA je skup sećanja ljudi koji su svedočili nastanku jedne pojave, realizaciji jedne ideje ili su doprineli, svako na svoj način, da se priča o panku u Socijalističkoj federativnoj republici Jugoslaviji pojavi i u Novom Sadu (pored Rijeke i Ljubljane).

Pred čitaocima je niz intervjua (kazivanja) necenzurisanih, nekorigovanih, niti na bilo koji način ulepšavanih - to su priče ljudi koji su imali šta da kažu i želeli da podele jedan deo svog života sa generacijama koje se svega ili malo čega sećaju, i sa onima koji dolaze, a sve ih interesuje.

Knjiga je pažljivo skupljena kolekcija istinitih priča,
relevatnih podataka i legendi iz istorije
popularne muzike, a sadrži sve ono što ste želeli da znate
a niste znali koga da pitate u vezi
svetske i ex-Yu muzičke scene.
Pored svih fascinatnih priča,
knjiga sadrži oko 30 originalnih karikatura u boji
svetskih i domaćih zvezda,
radove renomiranih jugoslovenskih umetnika.

Pesma u prozi koja uz setni ritam u duši sažima miziku i reči

Ličnosti skrivene iza remek-dela istorije umetnosti

Razotkrivanje mita o romantičnoj muzi

Otkrijte istinite priče o izuzetnim muzama koje su nadahnule neka od najznačajnijih umetničkih dela ikada stvorenih. U ovoj fascinantnoj knjizi, istoričarka umetnosti Rut Milington istražuje ne samo ulogu muza u istoriji umetnosti, već i njihov aktivni uticaj na umetnike koji su ih obožavali.

Od čuvenog ateljea Leonarda da Vinčija do stranica najprestižnijih modnih magazina, muze su bile ključni protagonisti u nastajanju remek-dela koja i danas oduševljavaju publiku. Njihova strastvena veza sa umetnicima je inspirisala neka od najuzbudljivijih i najprovokativnijih dela u istoriji umetnosti.

„Puna priča o očaravajućim životima, ova knjiga dovodi u središte pažnje mnoge zaboravljene i često anonimne ličnosti, poznate po liku ali ne i imenu, koje su iz senke oblikovale našu kulturu.“ – Kejti Hesel

„Izuzetna knjiga koju svako treba da ima na svojoj polici. Autorka okreće slikarski štafelaj i pred nas dovodi modele i nadahnuća za čuvena dela, uklanjajući stare slojeve klišea i neznanja da bi otkrila istinite priče o tim zanemarenim ličnostima i njihovom uticaju na umetnost.“ – Edvard Bruk-Hičing

Svako piše istoriju onim što mu se nađe pri ruci.

Šklovski je izjavio da nije umetnik, jer nema veru u čudo; za razliku od boljševika. Njihovo čudo je bila revolucija. Umesto nogu imali su točkove oklopnih kola, umesto očiju - filmske kamere. Boljševizam je pobedio, jer je njegovo čudo bilo savremeno, samim tim i avangardno - ono je postojalo u utopijskoj superpoziciji.

Šklovski možda nije verovao u čudo, ali je umeo da ga prepozna.

Ova knjiga objedinjuje sledeće manje poznate filmsko-političke tekstove Viktora Šklovskog: Putovanje u zemlju filma (knjiga za decu), Dvoja oklopnih kola (scenario) i dva pisma (Čaplinu i Ejzenštejnu).

Srpski javni glasovni zvuk je danas bitno drugačiji nego pre pedesetak godina. Intonativno je snižen i izbačen iz svoje akustičke osovine. Zbog toga trpi i naš oćeja za muzički zvuj uopšte.

Predložiti, zasnovati, uvesti, objasniti, odbraniti jedan novi pojam u raspravama o prirodi savremene umetnosti vrlo je zahtevni zadatak u koji se ova knjiga smelo upušta, da bi se na kraju njenog čitanja čitalac osetio u potpunosti ubeđenim u razložnost i opravdanost celog ovog spisateljskog poduhvata. - Dr Jerko Denegri

Amra Latifić u knjizi "Ideja o glumi: performativni artekosmizam" razrađuje na provokativan i interdisciplinaran način umetnost glume. Knjiga jeste istovremeno književni spis pisan bogatim jezikom, autopoetika mlade glumice i teorijska konstrukcija znanja o glumi kao savremenoj umetnosti. - Dr Miodrag Šuvaković

Dobar poznavalac istorije pozorišta i glume, Amra Latifić u obimnom eseju "Ideja o glumi" povezuje obrednu i posvećeničku ulogu glumca u dugom civilizacijskom lancu od balinezijskih plesova i šamanskih transova do laboratorijskih istraživanja Grotovskog. Osvežavajuće i podsticajno. - Milan Vlajčić

Ova knjiga dokumentuje Vendersovih prvih 20 godina kao filmskog stvaraoca. Od najranijih muzičkih filmova, pa sve do filmova kao što su Kraljevi puta, Pariz, Teksas i Nebo nad Berlinom. O pitanjima kao što su: budućnost filma, neophodnost priča i priroda slika, Venders diskutuje s Trifoom, Hercogom, Fasbinderom, Antonionijem i Godarom. Priseća se takođe i autobiografskih detalja, svojih početaka, ekonomskih uslova koji su pratili nastanak njegovih filmova; piše o avanturama koje su pratile proces snimanja, kao i o montiranju svojih filmova. Čitajući ove tekstove, čitalac postaje svedok kreativnog procesa i vidi na koji način se slike (doživljaju, snovi, imaginarno) i priče (mitovi, romani) spajaju i kako nastaje ideja za film. Iscrpni prikaz filmske estetike velikog umetnika, koja je nastala neprestanim bavljenjem slikama i njenom logikom, jeste krajnji utisak koji se otkriva čitanjem ovih tekstova. Odbijam priče u potpunosti, jer, što se mene tiče, one proizvode isključivo laži i ništa drugo osim laži, a najveća laž od svih jeste to da one unose smisao tamo gde ga nema. S druge strane, toliko su nam potrebne te laži da je potpuno besmisleno boriti se protiv toga i nizati slike bez laži – bez laži priče. Priče su nemoguće, ali i život bez njih je nemoguć. Eto, to je naša nesreća. Vim Venders

Rajko Radović, filmski i TV reditelj, razvio je paralelnu karijeru u oblasti pisane reči objavljujući tekstove u nekim od najprestižnijih regionalnih i svetskih glasila. Njegove kritike, eseji, intervjui i blogovi prepoznatljivo polemičkog stava i britkog humora pojavljivali su se u Film International iz Londona, u Politici i Republici iz Beograda, u Pobjedi i Matici Crnogorskoj iz Podgorice, koa i Ay Caramba blogu na portalu Film Int.

U ovoj, njegovoj prvoj sveobuhvatnoj zbirci koja na pregledan način zaokružava jedan deo njegove karijere upoznajemo se sa zapitanim duhom koji fenomen Globalizacije posmatra kriz prizmu umiruće umetnosti pokretnih slika, ali ne sa margina akaedmija ili iz čisto teorijskog ugla, već iz perspektive žive misli neposredno proživljenog iskustva, iz dnevnosti borbe sa značenjskim kontraidikacijama koje nam pojava virtuelne realnosti i digitalizovanog svtea nameće na lokalnom nivou.



„Uvek je bilo i uvek će biti predvodnika koji nam grade putokaze za bolje razumevanje filma. Danas to Rajko Radović čini sjajno. Njegova knjiga eseja o filmu, povezujući filmsku umetnost sa društvenim pojavama, istaknutim ličnostima našeg vremena, baca posebnu, produbljenu svetlost na celu našu epohu.“ – Žika Bogdanović

Živimo u svetu koji se guši u predmetima. Ali šta oni govore o nama? U knjizi Jezik stvari Dejan Suđić dekodira stvari koje nas okružuju: njihova skrivena značenja, naš odnos s njima, načine na koje oblikuju naše živote i zašto ih želimo.
U doba kada je reč „dizajner“ postala sinonim za cinično i manipulativno, autor ispituje šta stoji iza uspešnog dizajna i istražuje sukobljene tenzije između prave umetnosti i masovne proizvodnje. Danas se pojavljuju i nova pitanja koja zamenjuju ona iz estetike i tehnologije: kako se život može promeniti nabolje? Kako svet učiniti prijateljskim, a ljude srećnijim? O tim novim zadacima i novim horizontima dizajna govori Dejan Suđić.
Sjajan i hrabar, Jezik stvari definiše vizuelni rečnik našeg doba i pruža potpuno novi način gledanja na svet.

Pozorišne anegdote su mikrokomedije, mikrotragedije, mikrofarse, mikrovodvilji, mikrodramoleti,mikromelodrame, i najzadmikrodrame. Zahvaljujući pozorišnim anegdotama, kratko i jasno, mi za tren saznajemo šta je bilo ili šta je moglo biti na teatarskoj ili životnoj sceni. Pozorišne anegdote nam govore ili bolje reći predstavljaju mikropredstave teatarskog života dvočasovnog u minut ili dva, sve kratko i sve jasno da ne može kraće i jasnije. To što se pri tom smejemo, osmehujemo, smejuljimo, ismehujemo, podsmehujemo - to su darovi poetike sažetosti humora i komike.

Zbornik o o japanskom klasičnom lutkarskom teatru poznatijem kao bunraku ili ninđo đoruri.

Brevijar dramskog vaspitanja i obrazovanja: Sergej Ejzenštejn, Andžej Vajda, Elija Kazan, Sergej Gerasimov, Žos Rože, Andrej Tarkovski, Aleksandar Petrović, Ingmar Bergman.

Brevijar dramskog vaspitanja i obrazovanja: Sergej Ejzenštejn, Andžej Vajda, Elija Kazan, Sergej Gerasimov, Žos Rože, Andrej Tarkovski, Aleksandar Petrović, Ingmar Bergman.

Adolf Apija (1862 - 1928), veliki reformator modernog teatra, prvi je koncipirao pozorišnu predstavu kao objedinjenu celinu, projekciju u realnom prostoru i vremenu.

Antologija svetskih pozorišnih priča.

Lazićev kritičko–teorijski i esejistički rad karakterišu fundamentalna istraživanje u oblastima teatrologije, filmologije i nauke o medijima i njihove evaluacije na prostorima Srbije, Jugoslavije, Evrope i sveta.

Scenografske i kostimografske ars poetike

Ovaj inspirativni vodič može biti od velike praktične pomoći prilikom učenja osnovnih tehnika crtanja portreta. Kako od osnovnih detalja lica, anatomije, kompozicije i osvetljenja postići sličnost sa modelom? Brojni primeri portreta, od dece do odraslih osoba slikovito pokazuju umetničku lepotu različitih tehnika crtanja portreta.