UMETNOST - PRIMENJENA

Filmovi Žulavskog, Kronenberga, Fasbindera, Noea, Hodorovskog i Balabanova, donose nam takvu vrstu slika i napadaju vizuelne i druge tabue „koji su pod krinkom etičkih i moralnih imperativa tako pažljivo ugrađeni u kolektivno nesvesno da im pridajemo legitimitet prirodnih zakona.“

Iako nam nije prijatno da gledamo takve prizore, ipak smo prisiljeni da se sa njima suočimo, postanemo svesni naših reakcija i upitamo se ZAŠTO tako reagujemo na njih. Zašto jedan deo ljudske egzistencije koji nam pomenuti autori predočavaju doživljavamo kao prljav, nedoličan, nedostojan, opasan i verovatno uvredljiv i neprihvatljiv? - Dragan Dimčić

Svako piše istoriju onim što mu se nađe pri ruci.

Šklovski je izjavio da nije umetnik, jer nema veru u čudo; za razliku od boljševika. Njihovo čudo je bila revolucija. Umesto nogu imali su točkove oklopnih kola, umesto očiju - filmske kamere. Boljševizam je pobedio, jer je njegovo čudo bilo savremeno, samim tim i avangardno - ono je postojalo u utopijskoj superpoziciji.

Šklovski možda nije verovao u čudo, ali je umeo da ga prepozna.

Ova knjiga objedinjuje sledeće manje poznate filmsko-političke tekstove Viktora Šklovskog: Putovanje u zemlju filma (knjiga za decu), Dvoja oklopnih kola (scenario) i dva pisma (Čaplinu i Ejzenštejnu).

Ova knjiga dokumentuje Vendersovih prvih 20 godina kao filmskog stvaraoca. Od najranijih muzičkih filmova, pa sve do filmova kao što su Kraljevi puta, Pariz, Teksas i Nebo nad Berlinom. O pitanjima kao što su: budućnost filma, neophodnost priča i priroda slika, Venders diskutuje s Trifoom, Hercogom, Fasbinderom, Antonionijem i Godarom. Priseća se takođe i autobiografskih detalja, svojih početaka, ekonomskih uslova koji su pratili nastanak njegovih filmova; piše o avanturama koje su pratile proces snimanja, kao i o montiranju svojih filmova. Čitajući ove tekstove, čitalac postaje svedok kreativnog procesa i vidi na koji način se slike (doživljaju, snovi, imaginarno) i priče (mitovi, romani) spajaju i kako nastaje ideja za film. Iscrpni prikaz filmske estetike velikog umetnika, koja je nastala neprestanim bavljenjem slikama i njenom logikom, jeste krajnji utisak koji se otkriva čitanjem ovih tekstova. Odbijam priče u potpunosti, jer, što se mene tiče, one proizvode isključivo laži i ništa drugo osim laži, a najveća laž od svih jeste to da one unose smisao tamo gde ga nema. S druge strane, toliko su nam potrebne te laži da je potpuno besmisleno boriti se protiv toga i nizati slike bez laži – bez laži priče. Priče su nemoguće, ali i život bez njih je nemoguć. Eto, to je naša nesreća. Vim Venders