Dr An-Liz Dikanda, lekar specijalista Službe za zdravstvenu zaštitu majke i deteta (PMI), zabrinula se kada je, u periodu od 2003. do 2017. godine, primila sedam puta veći broj dece sa smetnjama u razvoju nego uobičajeno – decu netolerantnu na stres, sa kašnjenjem i smetnjama nalik na poremećaje iz spektra autizma. Jedno zapažanje je jasno: 95% dece sa smetnjama koja dolaze na konsultacije kod dr Dikande prekomerno je izloženo ekranima. Upozoravajući na ovaj problem, najpre preko interneta a zatim ovom knjigom, dr Dikanda želi da dopre do što većeg broja ljudi radi buđenja kolektivne svesti o opasnosti ekrana po zdravlje čitave generacije, a najpre onih najmlađih. Zaokupljujući snažno dečju pažnju, ekrani ih u stvari lišavaju ljudskih interakcija i čulnog otkrivanja sveta, neophodnih za razvoj njihovog mozga. Srećom, smetnje nastale usled prekomerne izloženosti ekranima umnogome mogu da se otklone ako se otkriju i obuhvate tretmanima na vreme.
• Veliki broj svedočanstava
• Poziv porodicama i stručnjacima u zdravstvu i školstvu
• Instrumenti procene za uočavanje i smernice za tretmane
Dr An-Liz Dikanda već nekoliko godina upozorava na opasnosti ekrana po decu i član je i osnivač Udruženja za prekomernu izloženost ekranima (CoSe).
