Prasence i njegov mlađi brat igrali su se u svojoj sobi i izvadili su mnogo igračaka. Mama im je rekla da pospreme igračke i da dođu na večeru. Svako je trebao da pospremi polovinu sobe, ali starije prasence je ugledalo voz i ponovo se zaigralo. Za to vreme je njegov mlađi brat pospremio svoj deo sobe. Roditelji su mu čestitali i pohvalili ga, dok su starijeg brata upozorili da nije uradio ono što su se dogovorili. Tužno prasence je reklo: ‘ Vi volite samo njega’. Iako se činilo da je ljubomorno na svog mlađegv brata, ono je zapravo bilo tužno jer nije dobilo pohvalu i pažnju. Kada je mama to shvatila, zagrlila ga je i utešila, i uverila da ga voli i da se to nikada neće promeniti.
Osećaj tuge kod dece
Osnovni razlozi za osećaj tuge kod dece su gubitak ili odvojenost od dragog predmeta ili osobe. Međutim i sam osećaj nekog gubitka mpže da izazove emociju tuge. Bez obzira da li se gubitak stvarno dogodio ili dete samo misli da će se dogoditi u budućnosti, emocionalna potreba koja se javlja ‘iza’ osećaja tuge je potreba za podrškom, utehom, nadoknadom izgubljenoga, i to na način na koji je to moguće.
Tuga zbog nedostatka roditeljske pažnje
Tuga se može javiti kada dete shvati da je na neki način propustilo priliku da bude pohvaljeno ili nagrađeno. Kada oseti da neko drugi dobija pažnju koju bi ono htelo da dobije, to može da podstakne osećaj tuge kod deteta. S obzirom na situaciju koja je prethodila, odrasli tada mogu detetovu emociju da tumače drugačije: kao da je dete ljubomorno ili čak ljuto. I kroz detetovo ponašanje to se može slično manifestovati, ipak kada malo bolje razmilslimo o tom trenutku i o detetovoj reakciji, najčešće ćemo doći do odgovora da je dete zapravo tužno.
Knjiga na kraju sadrži savete za roditelje i stručnjake u obrazovnaju dece.
