UVOD
Srbija je lepa zemlja koja ima na hiljade i hiljade hektara neobrađenog poljoprivrednog zemljišta. Iz nebrojenih i nerazumljivih razloga te plodne površine su zaparložene. Srbija je takođe zemlja koja ima preko milion nezaposlenih a i veliki broj zaposlenih koji su ispod minimalca ili platu nisu dobili više meseci. U Srbiji ima na hiljade seoskih domaćinstava u kojima niko ne živi sa okućnicama na kojima umesto povrća raste korov.
Da li sve to, može da se promeni?
Naravno da može!
Ovde nije u pitanju državna agrarna politika ovde je u pitanju inicijativa pojedinca, građanina. U zemlji u kojoj je pijaca mnogo skuplja, ne samo u odnosu na zemlje regiona, već i evropske zemlje postavlja se pitanje zašto građani nemaju želju da svoj život promene, obogate, doprinesu sebi i svojoj zemlji. Zar nije Kenedi svojevremeno poručio Amerikancima (parafraziram): Ne pitajte šta vaša zemlja može da učini za vas, nego se zapitajte šta vi možete da uradite za nju. Rešenje u Srbiji nam je takoreći ispred nosa. Da li je perspektiva beskonačno čekanje na birou rada ili obijanje šaltera socijalnih službi za kakvu takvu pomoć bolja od preuzimanja inicijative i sopstvenim radom doprinositi svom boljem životu. Ili, da li nam je mala plata izgovor da svakodnevno bogoradimo i kukamo kako nemamo od čega da deci kupimo najosnovnije namirnice!?
U okolini velikih gradova ima mnogo obradivih površina koje vlasnici iz raznih razloga ne mogu da obrađuju. Renta na korišćenje ove zemlje bila bi skoro simbolična ako bi se neko odlučio da se pozabavi njom, kultiviše je, posadi voćnjak ili počne sitan baštovanski, takoreći kućni, posao. Kućni – za potrebe domaćinstva ne za iznošenje viškova na zelenu pijacu, no, a zašto da ne i to. Upućeni tvrde da se dinar uložen u baštovanstvo može desetostruko vratiti. Na par ari može da se zaseje desetak kultura i da se tokom sezone zaboravi na odlazak na pijacu po: crni i beli luk, krompir, paradajz, blitvu, crvenu rotkvicu, tikvice, šargarepu, peršun, grašak, boraniju... Višak proizvedenog može da se podeli sa prijateljima ili ostavi u zamrzivač ili pak preradi u zimnicu. Ako se doista dinar uložen u baštovanstvo desetostruko isplati, onda što ne bi izveli malu računicu šta je sve i koliko novca potrebno da bi se bavili ovim nadasve zanimljivim, zdravim i korisnim hobijem.
