Zamislite da držite šolju čaja i hodate. Odjednom, neko slučajno
naleti na vas. Čaj se proliva svuda, i prvo što pomislite jeste:
„Prosuo sam čaj jer me je neko udario.“ Ali... to nije istina. Istina
je da ste prosuli čaj jer je u šolji bio čaj. Da je u šolji bila kafa,
prolila bi se kafa. Da je bila voda, prolila bi se voda. Šta god da
je u šolji, to će se proliti. Naletanje nekoga nije odredilo šta je
izašlo iz šolje – već ono što je već bilo unutra.1
Ovaj jednostavan primer služi kao moćna metafora za život.
Kao i šolja, i mi smo ispunjeni nečim iznutra, onim što je često
skriveno od spoljašnjeg sveta. Kada život „naleti“ na nas –
kada se suočimo sa izazovima, frustracijama ili neočekivanim
poteškoćama – ono što je u nama izliva se napolje
U ovom burnom životu, punom neizvesnosti, gde je počela neka nova čudna normalnost koja razdvaja ljude, nadam se da će vam ova knjiga pomoći da budete drvo sa svim kvalitetima koje ima, a ne dimnjak koji zagađuje, truje, kvari i menja klimu.
