Hajde da živimo tako da možemo da se pogledamo, a da se ne stidimo onoga što jesmo.
Kao nešto nemoguće i kao iluzija, kao cilj i takođe kao imperativ, ideja sreće nas u ovim vremenima izaziva više nego ikada. „Kako da budemo srećni?” Ta rečenica koja lebdi nad nama kao nalog modernog sveta nametnuta nam je da nas zaslepi i učini da izgubimo iz vida da pitanje zapravo treba da bude: „Šta je sreća?”
U svojoj knjizi Gabrijel Rolon nas poziva da krenemo tim putem unazad. Da razložimo uobičajena mesta i predrasude kako bismo otkrili šta se krije iza te iluzije koja se prodaje kao panaceja, a zapravo je zamka. Između psihoanalize i umetnosti, između filozofije i književnosti, on razvija svoju mapu puta, mapu spisova koja ide od klasične mitologije do Bjung-Cul Hana preko Frojda, Lakana, Borhesa, Nicea, Šopenhauera, Ajnštajna, Alehandra
Doline, Ane Frank, Bertranda Rasela i Kont-Sponvila, među mnogima drugima.
Još jednom, kao i svojim prethodnim delima i veran stilu koji ga je učinio jednim od najčitanijih autora poslednjih decenija, Rolon nas poziva da razmišljamo suprotno od površnih trendova.
I upravo tu, u toj neprijatnoj zoni života, za kojom se istovremeno žudi, Sreća postaje nezaobilazan esej, pronicljiv, ljudski.
