OPERACIJA FROJD

Prvo izdanje pisama kubanskog revolucionara Če Gevare
Če nije bio samo intelektualac, on je bio najkompletnije ljudsko biće našeg vremena
Žan-Pol Sartr

Ernesto Če Gevara je mnogo putovao, a o svim tim putovanjima pisao je i u pismima. Pisma su sakupljena u jednoj knjizi i širokog su raspona: od pisama roditeljima tokom putovanja motociklom do opsežnog pisma Fidelu Kastru nakon uspeha Kubanske revolucije početkom 1959. godine. Tematski raspon ide i dalje: od duboko ličnih do intenzivno političkih.
Sva ta pisma nam otkrivaju nekoga ko je ne samo razmišljao o svemu što je susreo, već i nekoga kome je proces društvene transformacije bio stalni pratilac od mladosti, pa do pred samu smrt. Ovakav vid literarnog svedočanstva nam oslikava Čea kao sina, prijatelja, ljubavnika, gerilskog borca, političkog vođu, filozofa i pesnika. Mnogi intelektualci i ugledne ličnosti iz sveta politike i kulture markiraju Če Gevaru kao važnu figuru, naročito danas. Danas, kada su moralne i etičke vrednosti olako shvatane, borba kubanskog revolucionara ima još veću dimenziju (Rigoberta Menču).

Luksuzna biografija o najpoznatijoj ženi svih vremena

Ko je bila prava Merilin Monro – iza glamura, reflektora i večnog osmeha?

Merilin Monro nije bila samo filmska zvezda – bila je ikona, mit i simbol jedne epohe. Njena harizma, lepota i neodoljivi šarm osvojili su Holivud i zauvek promenili svet popularne kulture.

Od devojke iz teškog detinjstva do najpoželjnije žene na svetu, Merilin je živela život pun kontrasta. Bila je zavodnica i ranjiva duša, diva i „devojka iz komšiluka“, žena koja je osvajala srca miliona, ali je istovremeno tragala za ljubavlju i prihvatanjem.

Povezivana sa najmoćnijim muškarcima svog vremena – od Džoa Dimađija do Džona F. Kenedija – ostala je enigma koja i danas intrigira svet.

Bogato ilustrovana foto-monografija

Ova raskošna knjiga donosi:

retke i pažljivo odabrane fotografije Merilin Monro
detaljan i emotivan prikaz njenog života
spoj biografije i umetničke foto-monografije
Zašto pročitati ovu knjigu?
Otkrijte istinu iza legende o Merilin Monro
Idealna za ljubitelje biografija, filma i pop kulture
Savršen poklon za sve koji vole glamur i istoriju Holivuda
Vizuelno impresivno izdanje koje krasi svaku biblioteku
Utisci čitalaca

„Divna knjiga sa mnoštvom retkih fotografija Merilin koje do sada nisam videla – prava foto-monografija.“ – Amazon

O autorki
Kjara Paskvaleti Džonson je renomirana italijanska novinarka i autorka, specijalizovana za umetnost, kulturu i istoriju. Magazin Forbes Italija uvrstio ju je među 100 najuticajnijih žena, a njene knjige o ikonama poput Koko Šanel prevedene su na brojne jezike.

Ako vas fasciniraju holivudske dive, istinite priče i bezvremenska elegancija – „Merilin: Diva. Žena. Boginja“ je knjiga koju morate imati.

Vensan D Endi je bio francuski kompozitor i profesor. Kao profesor je bio naročito uticajan.Saosnivač privatnog konzervatorijuma Schola Cantorum u Parizu, a takođe je predavao na zvaničnom pariskom Konzervatorijumu. Među njegovim studentima su Alberik Manjar, Alber Rusel, Artur Honegar, Darijus Miljo, Ivon Rokset, Erik Sati, kao i Koul Porter. D Endi je učio kod kompozitora Sezana Franka, a bio je pod jakim uticajem Frankovog poštovanja za nemačku muziku.

Ko je zaista bila Gabrijel „Koko“ Šanel? Iza imena koje je postalo sinonim za eleganciju i modernu ženu krije se priča o siromaštvu, napuštanju i neumoljivoj ambiciji. U knjizi Koko Šanel - tajanstveni parfem Izabel Fimejer osvetljava detinjstvo obeleženo gubitkom majke, odsustvom oca i godinama provedenim u sirotištu u Obazenu, gde su nastali temelji budućeg „šanelovskog“ stila – crno-bela svedenost, disciplina forme i kult jednostavnosti.

Pre nego što je postala simbol elegancije, Gabrijel Šanel bila je devojčica iz sirotišta, dete gubitka i tišine. Pre nego što je stvorila stil, naučila je da preživi. Pre nego što je postala mit, morala je da sakrije istinu o sebi. U knjizi ""Koko Šanel - tajanstveni parfem"" otkrivamo ženu iza dvostrukog C — onu koja je od bola napravila estetiku, od siromaštva disciplinu, a od jednostavnosti revoluciju.

Iz tog sveta tišine i strogoće izrasla je žena koja je redefinisala modu XX veka. Njena biografija je priča o hrabrosti da se prekroji sopstvena sudbina, ali i o potrebi da se prošlost prikrije i iznova ispiše. Autorka prati Koko od detinjstva u Overnji, preko prvih ljubavi i zaštitnika, do stvaranja modnog carstva i mita koji traje do danas.

Ovo nije samo knjiga o modi, već duboko intiman portret žene koja je od bola stvorila estetiku, od jednostavnosti luksuz, a od svog imena – simbol. Tajanstveni parfem Koko Šanel nije samo njen čuveni miris, već aura tajne koja je okruživala čitav njen život.

Ko je zaista bila Gabrijel „Koko“ Šanel? Iza imena koje je postalo sinonim za eleganciju i modernu ženu krije se priča o siromaštvu, napuštanju i neumoljivoj ambiciji. U knjizi Koko Šanel - tajanstveni parfem Izabel Fimejer osvetljava detinjstvo obeleženo gubitkom majke, odsustvom oca i godinama provedenim u sirotištu u Obazenu, gde su nastali temelji budućeg „šanelovskog“ stila – crno-bela svedenost, disciplina forme i kult jednostavnosti.

Pre nego što je postala simbol elegancije, Gabrijel Šanel bila je devojčica iz sirotišta, dete gubitka i tišine. Pre nego što je stvorila stil, naučila je da preživi. Pre nego što je postala mit, morala je da sakrije istinu o sebi. U knjizi ""Koko Šanel - tajanstveni parfem"" otkrivamo ženu iza dvostrukog C — onu koja je od bola napravila estetiku, od siromaštva disciplinu, a od jednostavnosti revoluciju.

Iz tog sveta tišine i strogoće izrasla je žena koja je redefinisala modu XX veka. Njena biografija je priča o hrabrosti da se prekroji sopstvena sudbina, ali i o potrebi da se prošlost prikrije i iznova ispiše. Autorka prati Koko od detinjstva u Overnji, preko prvih ljubavi i zaštitnika, do stvaranja modnog carstva i mita koji traje do danas.

Ovo nije samo knjiga o modi, već duboko intiman portret žene koja je od bola stvorila estetiku, od jednostavnosti luksuz, a od svog imena – simbol. Tajanstveni parfem Koko Šanel nije samo njen čuveni miris, već aura tajne koja je okruživala čitav njen život.

Ketrin - princeza od Velsa, bestseler Njujork tajmsa, najkompletnija je biografije buduće britanske kraljice, čija životna priča deluje kao moderna bajka.

Atraktivna, pametna i ambiciozna devojka iz naroda, u studentskim danima, upoznaje i zaljubljuje se u kraljevskog princa predodređenog da postane kralj. Sada, kada je monarhija u tranziciji, Ketrin je princeza od Velsa i sprema se da postane kraljica.

Ketrin je od venčanja 2011. godine svojim sjajnim osmehom, stilom i skromnom prirodom osvojila ljude širom sveta. Njena spremnost da se smeje samoj sebi, radna etika i dobročinstva učinili su je najpopularnijim članom kraljevske porodice, pored princa Vilijama, ali nisu je zaobišli ni skandali i komentari.

Kako interesovanje za kraljevsku porodicu nastavlja da raste, tako raste i interesovanje za istorije njenih članova i pozadinske priče glavnim aktera u ovoj priči. Ova knjiga ima za cilj da otkrije, kroz razgovore sa bliskim izvorima unutar kraljevskog domaćinstva, šta je učinilo Ketrin ženom kakva je danas i da prikaže njen razvojni put od samog detinjstva.

„Život Bendžamina Frenklina” jedno je od najznačajnijih autobiografskih dela američke istorije, i dan-danas predstavlja nezaobilazno štivo, zahvaljujući svojoj inspirativnosti, duhovitosti i poučnim anegdotama.

Biografski roman o nekim ključnim momentima iz Puškinovog života, uključujući dvoboj sa Dantesom koji je pesnika koštao života, tj. o onim skrivenim razlozima zbog kojih je do njega došlo, u čemu je ruski dvor igrao značajnu ulogu

De Kvinsijeva filozofska proza, jasno i sažeto, duhovito i s neočekivanim i izazovnim argumentima, kroz ironijski dijalog sa Imanuelom Kantom, poziva na razmišljanje o procvatu čovekovog razumevanja i napretku u saznavanju.

Same u tišini – priče o hrabrosti i otporu žena u iranskim zatvorima

Produženi boravak u samici osuđen je kao ozbiljno kršenje ljudskih prava, ali se i dalje široko primenjuje u iranskim zatvorima. U knjizi Same u tišini, trinaest hrabrih žena, među kojima je i Nazanin Zagari-Ratklif, deli svoja iskustva zatočeništva: premlaćivanja i uznemiravanja od strane čuvara, stalnog nošenja poveza preko očiju i uskraćivanja medicinske pomoći. Besni islednici prete njihovim porodicama i lažu o njihovoj sudbini – jednoj zatvorenici čak su rekli da je mrtva.

Nijedna od ovih žena nije počinila zločin – one su zatvorenice savesti ili taoci u političkim pregovorima. Kroz psihološko mučenje, iranska država pokušava da preoblikuje njihove duše. Intervjui koji čine ovu knjigu, vođeni dok su žene bile u zatvoru ili suočene sa optužbama, predstavljaju snažna svedočanstva ličnog integriteta, otpora i hrabrosti. Same u tišini razotkriva trulež u samom središtu iranskog pravnog sistema i poziva čitaoce da se angažuju i zalažu za promene.

Zašto čitati ovu knjigu:

Snažna i potresna dokumentacija života u samici u Iranu

Svedočanstva žena koje pokazuju izdržljivost i moralni integritet

Ključan izvor za razumevanje borbe za ljudska prava i rodnu ravnopravnost

Priznati komentari:
„Istraživanje koje je gospođa Mohamadi sprovela iz zatvora, zasnovano na razgovorima sa zatvorenicama, rezultiralo je knjigom o emocionalnim posledicama samice i zatvorskih uslova u Iranu.“ – New York Times
„Svedočenja ovih hrabrih žena otkrivaju zadivljujuću sposobnost izdržljivosti i otpora... Njihova hrabrost prevazilazi granice zamislivog.“ – Irish Times

Važne napomene:
Autorka, Narges Mohamadi, dobila je Nobelovu nagradu za mir. Knjigu je napisala na osnovu podataka prikupljenih iz zatvora, gde je i veći deo dela nastao.

Neizostavno štivo za sve koji žele da razumeju ljudsku cenu borbe za slobodu u Iranu. Pogodna je i za one koji se zalažu za ljudska prava, rodnu ravnopravnost i društvene reforme.

O autoru:
Narges Mohamadi je potpredsednica Centra za zaštitu ljudskih prava i bivša inženjerka. Nakon što je 2009. ostala bez posla zbog zatvorske kazne, aktivno se zalagala za društvene reforme, prava žena i ukidanje smrtne kazne. Provela je više od osam godina u iranskim zatvorima, a od novembra 2021. bila je u pritvoru – iste godine kada je nominovana za Nobelovu nagradu za mir. Godine 2023. dobila je Nobelovu nagradu za borbu protiv ugnjetavanja žena u Iranu i za ljudska prava. Njena borba i delo pohvalile su organizacije Amnesti internešenal, Reporteri bez granica i PEN. Dokumentarni projekat Same u tišini nagrađen je na Međunarodnom filmskom festivalu i Forumu za ljudska prava. Njen porodica danas živi u Francuskoj.

„Mein Kampf“ je istorijsko-politički tekst iz prve polovine 20. veka, značajan kao dokument vremena i izvor za razumevanje ideoloških tokova koji su oblikovali evropsku istoriju tog perioda. Knjiga se danas čita i proučava isključivo u istorijskom i kritičkom kontekstu.