Knjiga o Mariji Tereziji, delo istoričara Žan-Pol Bleda, osvetljava život i vladavinu jedne od najznačajnijih evropskih monarhinja. Prikazuje njenu snagu, političku mudrost i ličnu posvećenost državi, porodici i podanicima. Kroz portret žene koja je bila i vladarka i majka, Bled dočarava kako je Marija Terezija, uprkos ratovima i izazovima, postavila temelje moderne Austrije i učvrstila autoritet Habzburške monarhije.
Dva eseja o Lavu N.Tolstoju. Prvi esej sina o životu svog oca, odnosima u porodici, druženju i bliskosti sa Turgenjevim, njihovim razmiricma i raspravama, itd. Drugi esej je od strane Lavovog ličnog lekara Makovickog, koji je izneo mnogo interesantnih detalja, naročito iz poslednjih dana Tolstojevog života.
Petar Zec svojom monografijom dokazuje da pola veka stvaralaštva jednog umetnika može predstavljati svojevrstan roman-hroniku umetničkih kretanja jednog vremena.
Autor je sa velikom pažnjom, znanjem i oprezom pročitao sve Andrićeve romane, pripovetke, "Znakove pored puta", sveske, zabeleške, otvarao školjku po školjku, u svakoj našao po biser-zrno dramskog prepoznajući "monodrame", "koreodrame", "drame užasa", "ljubavne tragedije", "drame duhovne patnje", "metafizičke drame", "sinteze bajke, baleta, drame i operete" i sve to vapi da nastavi svoj medijski život na filmu, televiziji i svim oblicima nove virtualne umetnosti.
Petru Zecu je uspelo da knjigom "Medijski život Ive Andrića" napravi uzbudljivo i živo pozorište, možda je lepše reći: pozorje, za jednog gledaoca, čitaoca.
Roman “Bez daha” u jednom dahu predstavlja, i tematski i stilski, nastavak njene prethodne knjige. Ono što je u knjizi “13-JEDNO SECANJE NA SEDAMDESETE” samo naznaka moguce ljubavi preranog, nevoljnog odrastanja, sada se pretvara u istinsku ljubavnu pricu, u kojoj sve pršti od nabijenih emocija i strasti i gde, u isto vreme, glavna junakinja, goreci i sagorevajuci u toj strasti, sazreva, emotivno, psihicki i duhovno.
Hiljadu i dvesta knjiga je nemački diktator čuvao u svojoj kući u Bavarskoj. Nakon rata one su prebačene u Vašington i godinama nikoga nisu zanimale. No, u međuvremenu privlače sve veću pažnju istoričara. Knjige koje je diktator rado listao, ili one koje je kao mlad vojnik nosio u svom rancu, prašnjave su, požutele, nabubrile od vlage i iscepane. Šef odseka za retke knjige, objašnjava da su Amerikanci ove knjige sačuvali od uništenja: "Kada je zbirka ovamo dospela, imala je 3000 knjiga. Otkivene su u kutijama u rudniku soli Berhtesgaden". Knjige se tiču filozofije, religije, arhitekture, rasizma, antisemitizma... Tamo su očigledno sklonjene da ne nastradaju prilikom bombardovanja, a 1946. su poslate u Vašington. Tu su pregledane i "Zbirka Trećeg Rajha" sada obuhvata tih 1200 primeraka. Tu se mogu naći leksikoni, filozofski spisi, knjige o religiji, arhitekturi, okultizmu. Tu su i knjige o rasizmu, antisemitizmu i, naravno, Hitlerov "Mein Kampf".
Postoje reči prema kojima smo ravnodušni, reči koje volimo, reči kojih se plašimo a postoje i reči koje ćutimo.
Ono što je za ljudsko telo kancer, za ljudsku zajednicu predstavlja narkomanija. I jedno i drugo može da se izleči ako se otkrije na vreme. Na žalost, najčešće ga postajemo svesni u terminalnoj fazi. Onoj, iz koje nema povratka.
..O njegovom životu piše žena koja njegov jezik govori podjednako dobro kao i francuski, na kojem je ovu knjigu napisala, uspešno naslikavši portret čoveka sa brojnim radostima ali i patnjama, nadom i kajanjem, i nesvakidašnjom ljudskom toplinom...
Zapisi iz života Srbije, nekad većoj, nekad manjoj, koja se, stišnjena između Zapada i Istoka, na večitom limesu, uzdiže u poziciju vidikovca. Postaje otačnik. O Beogradu kao personifikaciji grada koji večno opstaje, dok mi boravimo samo kratko vreme u njemu i koji nam to eksplicitno stavlja do znanja...
Sudeći prema dnevnicima (kao što je dnevnik Apolinarije Suslove) i prepiskama javnih ličnosti koje su do nas doprle, muškarci su zaista svakodnevno bili suočeni sa delikatnošću ženskih osećanja i krhkošću svojih muza. Uz neurasteniju, ‘iza ćoška’ je vrebala tuberkuloza i, naravno, komplikacije oko porođaja, koji je neretko imao fatalan ishod. Treba ipak imati na umu, da je melodramatično izražavanje ljubavnih jada bila privilegija povlašćene klase. Služinčad i seljanke nisu poznavale luksuz, suzama nakvašenih svilenih maramica, značajnog uzdisanja i prigodnog padanja u nesvest. Dnevnik Apolinarije Suslove je jedno takvo svedočanstvo. - Slavka Jovanović
Istorijat porodice Dostojevski, iz ugla njegove ćerke Ljubov. Knjiga je pisana na francuskom jeziku, 1921. godine, povodom obeleževanja 100 godina od njegovog rođenja.
Životna priča intelektualke sa naših prostora koja i pored stečenog visokog obrazovanja, u nemogućnosti da se zaposli, kreće stranputicom da bi sebi obezbedila egzistenciju i koliko toliko pristojan život, dostojan čoveka.
Rusi su, još od Petra Velikog, dozvolili vrlo snažan nemački uticaj u Rusiji. Nemci su im krojili sve društvene nauke i potpuno ih stavili pod svoj uticaj. U osamnaestom veku zvanični jezik Moskovskog univerziteta bio je nemački. Kajzerov plan nije bio nimalo naivan, jer je imao jaka uporišta u Rusiji. Trebalo je Rusiju pripremiti za budući nemački napad, pri čemu ona ne bi mogla pružiti jači otpor... Kajzer je sve dobro izračunao osim veličine kako ruskog, tako i srpskog vojnika i ta omaška mu je došla glave.....
Knjiga sadrži još i zapise, pisma i pesme Milenka Maričića; pod setnim naslovom sakupio ih je njegov sin, Gordan Maričić, vanredni profesor na Odeljenju klasičnih nauka Filozofskog fakulteta u Beogradu, inače i sam ugledni dramaturg, prevodilac antičkih dela i pisac. Priređivač u kratkoj zabelešci kaže da nije imao nameru da pravi monografiju o svome ocu, već da predstavi njegov literarni dar. Likovni će, dodaje, možda biti u novoj knjizi ali već i u ovoj, na osnovu uključenih crteža, taj dar možemo videti. A sve je počelo tako što je sin predložio ocu da zabeleži svoja sećanja; na audio traci, doduše, ali je profesor izabrao da ih zapiše; nastale su dve sveske a potom su sakupljeni i zapisi i pesme koje je poznati reditelj beležio najčešće noću, po papirima, knjigama ili časopisima; "boreći se sa nesanicom pretvorio je u stih i u prozu neke od svojih briljantnih misli i ideja"...
Ako Bog tako bude hteo, ova skica za duhografiju Njegoša biće osnov za njegovu hagiografiju, kada ruski vladika Crne Gore, Petar Petrović Njegoš, postane i prvi srpski svetac Svete Ruske pravoslavne crkve.
Porastao sam u mržnji. U mržnji prema Zapadu, hrišćanima, Jevrejima, Sjedinjenim Američkim Državama. Odrastao sam verujući da se računa samo nametanje, afirmisanje a po potrebi uništavanje sopstvenih neprijatelja. Niko mi nikada nije rekao da postoji i druga mogućnost: okrenuti drugi obraz, odgovoriti na želju za vlašću, na destrukciju, na mržnju njihovom suprotnošću, ljubavlju.
