Autor je sa velikom pažnjom, znanjem i oprezom pročitao sve Andrićeve romane, pripovetke, "Znakove pored puta", sveske, zabeleške, otvarao školjku po školjku, u svakoj našao po biser-zrno dramskog prepoznajući "monodrame", "koreodrame", "drame užasa", "ljubavne tragedije", "drame duhovne patnje", "metafizičke drame", "sinteze bajke, baleta, drame i operete" i sve to vapi da nastavi svoj medijski život na filmu, televiziji i svim oblicima nove virtualne umetnosti.
Petru Zecu je uspelo da knjigom "Medijski život Ive Andrića" napravi uzbudljivo i živo pozorište, možda je lepše reći: pozorje, za jednog gledaoca, čitaoca.
Postoje reči prema kojima smo ravnodušni, reči koje volimo, reči kojih se plašimo a postoje i reči koje ćutimo.
Ono što je za ljudsko telo kancer, za ljudsku zajednicu predstavlja narkomanija. I jedno i drugo može da se izleči ako se otkrije na vreme. Na žalost, najčešće ga postajemo svesni u terminalnoj fazi. Onoj, iz koje nema povratka.
Životna priča intelektualke sa naših prostora koja i pored stečenog visokog obrazovanja, u nemogućnosti da se zaposli, kreće stranputicom da bi sebi obezbedila egzistenciju i koliko toliko pristojan život, dostojan čoveka.
Ako Bog tako bude hteo, ova skica za duhografiju Njegoša biće osnov za njegovu hagiografiju, kada ruski vladika Crne Gore, Petar Petrović Njegoš, postane i prvi srpski svetac Svete Ruske pravoslavne crkve.
