ROMANI

Knjiga „Ni život nije sve“ Vladimira Arsića donosi izbor četiri dramska teksta nastala u periodu od više decenija, koji na osoben i prepoznatljiv način povezuju lirsko, dramsko i metafizičko iskustvo čoveka.

Arsićev dramski svet gradi se na granici sna i jave, života i smrti, stvarnosti i simbola. Njegovi junaci, često izgubljeni u vremenu i sopstvenim izborima, suočavaju se sa pitanjima smisla, identiteta, krivice i prolaznosti. Kroz složenu, ali nenametljivu simboliku i snažno individualizovan jezik likova, drame otkrivaju duboku etičku i egzistencijalnu ravan savremenog čoveka.

Posebno se izdvaja drama Bajka o sanjaru i psu, u kojoj se kroz poetiku sna i fantastičkog prožimaju uticaji velikih književnih tradicija, dok drama Naši otvara pitanja identiteta, sukoba i kolektivne svesti u vremenima krize. U drami Beleg prikazan je čovek koji pokušava da prevaziđe sopstvenu sudbinu, ali u tome tragično ne uspeva, dok najnoviji tekst Uređanje vetra donosi snažan, gotovo filmski niz scena o suočavanju sa prošlošću i sopstvenim životom.

Arsićev dramski izraz odlikuju stilska razuđenost, metafizička dubina i jezička autentičnost, što ovu knjigu svrstava među značajna dela savremene srpske dramske književnosti.

Knjiga o Mariji Tereziji, delo istoričara Žan-Pol Bleda, osvetljava život i vladavinu jedne od najznačajnijih evropskih monarhinja. Prikazuje njenu snagu, političku mudrost i ličnu posvećenost državi, porodici i podanicima. Kroz portret žene koja je bila i vladarka i majka, Bled dočarava kako je Marija Terezija, uprkos ratovima i izazovima, postavila temelje moderne Austrije i učvrstila autoritet Habzburške monarhije.

Autor knjige Portret po sećanju, Branislav Bane Bastać, želeo je da snimi film o Golom otoku – tom tragičnom i mračnom mestu surovog tretiranja zatvorenika. Kroz njegovo pero oživljavaju potresna zbivanja, sećanja i lična iskustva. Njegove zapise i viziju, koje nije stigao da pretoči u film, posthumno je preradio i objavio kao roman njegov sin.

Inspirativna i duboko emotivna, „Diši srcem” je knjiga koja se ne čita samo očima, već i dušom. Lirska ispovest o ljubavi, zahvalnosti i ličnom pronalaženju, koja će Vas podstaći da i sami dišete – srcem.

Promišljajući, autor prati kosmičku borbu dobra i zla svetske egzistencijalne krize, birajući za za glavnog junaka dominantno ljudsko osećanje - Nespokoj.

Intrigantan roman o ljubavi, strasti, silovanju, trpljenju, porodičnom ćutanju i skrivanju istine. Roman o posledicama svega toga, koje su se ukorenile u genetiku srpskih porodica s kraja 19. veka. Žene - kroz porodični i d i društveni sistem, generacijski unazad. Autorka vodi priču kroz žive, veoma sadržajne i mudre dijaloge tokom čitavog romana.

Dva eseja o Lavu N.Tolstoju. Prvi esej sina o životu svog oca, odnosima u porodici, druženju i bliskosti sa Turgenjevim, njihovim razmiricma i raspravama, itd. Drugi esej je od strane Lavovog ličnog lekara Makovickog, koji je izneo mnogo interesantnih detalja, naročito iz poslednjih dana Tolstojevog života.

Biorafija Porodice Dostojevkog

Autorovo viđenje života na zapadu (SAD) i uticaj savremene tehnologije tj.vještačke intelegencije u krejiranju pisanja i stvaranja umjetničkog dela

Petar Zec svojom monografijom dokazuje da pola veka stvaralaštva jednog umetnika može predstavljati svojevrstan roman-hroniku umetničkih kretanja jednog vremena.

Pitam se još uvek zašto je moralo sve da bude baš tako? Da li sam mogao drugačije ili sam u strahu od života odustao od traženja onoga što je najbolje u svakom čoveku? Da, pogrešio sam što sam pristao da vidim ono najgore i kod sebe i kod drugih. Zato sam postao ravnodušan prema svemu. Zato još uvek ne tražim rešenje već samo krivca u sebi ili drugima, još gore je to što tražim samoopravdanje rizikujući da postanem mnogo godi od onih koje osuđujem...

"Sadržajan i neobičan život ove divne žene, koji su odlikovali usponi i padovi, novi počeci za koje su bile potrebne i hrabrost i snaga u turbulentnim godinama što su obeležile ne samo njen život već i srpsku epohu, na suptilan način je smestila među korice ove knjige.
Ne zaboravljajući nikoga na svom životnom putu, a prikazujući ženski rodoslov kroz generacije, Mirjana biranim i nostalgičnim rečima govori o prošlosti."

Autor je sa velikom pažnjom, znanjem i oprezom pročitao sve Andrićeve romane, pripovetke, "Znakove pored puta", sveske, zabeleške, otvarao školjku po školjku, u svakoj našao po biser-zrno dramskog prepoznajući "monodrame", "koreodrame", "drame užasa", "ljubavne tragedije", "drame duhovne patnje", "metafizičke drame", "sinteze bajke, baleta, drame i operete" i sve to vapi da nastavi svoj medijski život na filmu, televiziji i svim oblicima nove virtualne umetnosti.

Petru Zecu je uspelo da knjigom "Medijski život Ive Andrića" napravi uzbudljivo i živo pozorište, možda je lepše reći: pozorje, za jednog gledaoca, čitaoca.

Život nije uživanje već neprestana borba. Od naše vere zavisi kako ćemo se nositi sa surovostima života. Ko uživa u životu i ne muči se i pri tom se gordi i nipodaštava ljude oko sebe, neka ne očekuje radost u večnosti. Koga Bog voli njemu priprema i drugačiji put spasenja...

Najstarija Sofoklova sačuvana tragedija je Ajant, izvedena početkom četrdesetih godina V veka. U njoj veliki grčki junak (posle Ahila, najveći pod Trojom) odlučuje da, pošto se osramotio, dično umre, jer tako je i živeo. Atena je, naime, opčinila heroja mahnitošću u kojoj je Ajant, misleći da ubija najljuće dušmane, Odiseja, Agamemnona i Menelaja, poklao stoku. Njegov strogi etički kodeks ne dozvoljava mu da nastavi život sa ljagom na imenu.

Milka Knežević-Ivašković pripada kategoriji pisaca koji ne seciraju iste motive, odnosno trude se da ne pišu jednu te istu knjigu. Tako njen najnoviji roman, IZGUBLJENO LICE, na različit način od prethodnih proznih knjiga, i u novom – ekvilibrijumskom ambijentu , istražuje složene veze između ljudskih bića, kao i tanku liniju koja ljubav razdvaja od mržnje. Ova hrabra priča o internet zavisnicima- o njihovim maratonskim razgovorima preko monitora i tastature , lutanjima i traženju sebe – ispričana je na suptilan i inteligentan način.

Može li se vaspostaviti satirska drama, jedna od najspecifičnijih grčkih žanrova, sa nepromenljivim hororom satira i grotesknom mešavino apsurdnog i herojskog?

Odgovor uz prevode Sofoklovih Pasa tragača (po prvi put na srpskom jeziku), Euripidovog Kiklopa, pronađite u ovoj knjizi.

Deve žene,potpuno različite, imaju jednu zajedničku crtu: obe vole istog čoveka.Pratimo psihološke puteve sazrevanje glavnih junakinja,emocionalne bure i traganje za spostvenim identitetom. Strast briše sve granice i određuje njihove sudbine.Roman govori o licu i naličiju srećnih brakova i večitoj ljudskoj potrazi za eliksirom mladosti.Urbana melodrama koja lagano prerasta u erotsko psihološki triler.

Alisa Ponikarovskaja je autorski pseudonim za Alu Borisovnu Sergejevu, rusku spisateljicu. Osim pisanja, bavljenaj novinarstvom i uredničkim poslovima, Alisa Ponikarovskaja takođe radi za film i TV.

Dramski tekst ” Razgovori s Anđelom” koji je sastavljen na repertoar Pozorišta za decu i omladinu u Omsku, objavljen je u časopisu ” Bratina”

“Volim svijet koji je savršeno lijep i beskrajan u kojem sam ima osreću da živim. U ovom svijetu sam nešto doznao,smislio kazao i napisao. Znam da sve ne mogu kazati,ali u svakoj sličnosti je nešto kazano i ne namerno pretvoreno u zbillju”

Roman ” Špijun koji je umeo da voli” uvodi nas, u maniru Le Kara, Ladlama i Fleminga , u svet špijunaže, intriga i strasti. Ali ovaj roman ima još nešto: dodatnu dozu adrenalina crpi iz nama tako bliske, i još uvek bolne priče o ratu na prostorima bivše Jugoslavije. Stradanje srpskog naroda koji se u ovom uzbudljivom trileru polako svodi na egzodus, enklave i protektorate, otkriva se i raspliće kao neminovni rezultat velike svetske zavese, pa se čitalac, stoga, povremeno zapita šta je umetnička fikcija, a šta dokument.

Roman “Bez daha” u jednom dahu predstavlja, i tematski i stilski, nastavak njene prethodne knjige. Ono što je u knjizi “13-JEDNO SECANJE NA SEDAMDESETE” samo naznaka moguce ljubavi preranog, nevoljnog odrastanja, sada se pretvara u istinsku ljubavnu pricu, u kojoj sve pršti od nabijenih emocija i strasti i gde, u isto vreme, glavna junakinja, goreci i sagorevajuci u toj strasti, sazreva, emotivno, psihicki i duhovno.

Hiljadu i dvesta knjiga je nemački diktator čuvao u svojoj kući u Bavarskoj. Nakon rata one su prebačene u Vašington i godinama nikoga nisu zanimale. No, u međuvremenu privlače sve veću pažnju istoričara. Knjige koje je diktator rado listao, ili one koje je kao mlad vojnik nosio u svom rancu, prašnjave su, požutele, nabubrile od vlage i iscepane. Šef odseka za retke knjige, objašnjava da su Amerikanci ove knjige sačuvali od uništenja: "Kada je zbirka ovamo dospela, imala je 3000 knjiga. Otkivene su u kutijama u rudniku soli Berhtesgaden". Knjige se tiču filozofije, religije, arhitekture, rasizma, antisemitizma... Tamo su očigledno sklonjene da ne nastradaju prilikom bombardovanja, a 1946. su poslate u Vašington. Tu su pregledane i "Zbirka Trećeg Rajha" sada obuhvata tih 1200 primeraka. Tu se mogu naći leksikoni, filozofski spisi, knjige o religiji, arhitekturi, okultizmu. Tu su i knjige o rasizmu, antisemitizmu i, naravno, Hitlerov "Mein Kampf".

Prva četiri Pisma iz zatvora Vajld je pisao svom kanadskom prijatelju i, po njegovoj želji, izvršitelju literarnog testamenta; bez njih, teško bi se mogao do kraja razumeti stvarni Vajdov položaj i stanje u Redingu.

De profundis je Oskarov najelokventniji spis iz zatvora, svojoj ljubavi, lordu Alfredu Daglasu, zvanom Bouzi, u kome on bez imalo zadrške iznosi unutrašnja previranja, osećanja i razmišljanja sa pozicije čoveka koga su odbacili svi: porodica, prijatelji, društvo...

Dramu Salome Oskar Vajld je napisao na francuskom jeziku, u znak poštovanja prema francuskim kolegama – Floberu, Malarmeu, Morou i Huismanu, koji su se mnogo bavili ovom temom. Ulogu Salome planirao je za čuvenu Saru Bernar. U Engleskoj, zbog Vajdove reputacije, zvanično je postavljena na scenu punih 30 godina nakon smrti pisca.

Roman nas upozorava da živimo u vremenu brzom i nemirnom. Da trčimo u potrazi za smislom. Da se saplićemo i padamo jer žudimo za ljubavlju, a ne umemo da volimo....

Leon M. dobio je zadatak da likvidira Valerijana Aleksandroviča Kurilova, ministra za obrazovanje u carskoj vladi Nikolaja II. Nalogodavci čekaju podesan trenutak. Atentat treba da zada fatalan udarac carskom režimu...

Jedna trećina stanovništva Zapadne Evrope umrla je između 1348 i 1350 kao žrtve kuge. Kantor je detaljno opisao način na koji je Crna smrt promenila istoriju, kako na ličnom nivou (porodične linije izumiru) i političkom.

Dok je teško bolestan Vladimir Nabokov (Sankt Peterburg, 1899–1977, Montre) u bolnici pisao na listićimabloka novi roman „Laurin original” istovremeno je svojoj supruzi Veri stavio u amanet da, ako ga smrtpretekne, rukopis spali. Ni Vera ni sin Dmitri Nabokov nisu ga poslušali: posle trideset dve godine poodlasku slavnog pisca, nedovršeni „Laurin original” je pred čitaocima...

Petar Zec u najnovijem romanu, čiji je glavni junak, pored ljubavi i rata Rusije i Ukarajine, hrabro analizira svet oko sebe, i sebe u sebi, kroz sva iskušenja odgovara na mnoge ljudske zapitanosti...