ROMANI

Knjiga „Ni život nije sve“ Vladimira Arsića donosi izbor četiri dramska teksta nastala u periodu od više decenija, koji na osoben i prepoznatljiv način povezuju lirsko, dramsko i metafizičko iskustvo čoveka.

Arsićev dramski svet gradi se na granici sna i jave, života i smrti, stvarnosti i simbola. Njegovi junaci, često izgubljeni u vremenu i sopstvenim izborima, suočavaju se sa pitanjima smisla, identiteta, krivice i prolaznosti. Kroz složenu, ali nenametljivu simboliku i snažno individualizovan jezik likova, drame otkrivaju duboku etičku i egzistencijalnu ravan savremenog čoveka.

Posebno se izdvaja drama Bajka o sanjaru i psu, u kojoj se kroz poetiku sna i fantastičkog prožimaju uticaji velikih književnih tradicija, dok drama Naši otvara pitanja identiteta, sukoba i kolektivne svesti u vremenima krize. U drami Beleg prikazan je čovek koji pokušava da prevaziđe sopstvenu sudbinu, ali u tome tragično ne uspeva, dok najnoviji tekst Uređanje vetra donosi snažan, gotovo filmski niz scena o suočavanju sa prošlošću i sopstvenim životom.

Arsićev dramski izraz odlikuju stilska razuđenost, metafizička dubina i jezička autentičnost, što ovu knjigu svrstava među značajna dela savremene srpske dramske književnosti.

Knjiga o Mariji Tereziji, delo istoričara Žan-Pol Bleda, osvetljava život i vladavinu jedne od najznačajnijih evropskih monarhinja. Prikazuje njenu snagu, političku mudrost i ličnu posvećenost državi, porodici i podanicima. Kroz portret žene koja je bila i vladarka i majka, Bled dočarava kako je Marija Terezija, uprkos ratovima i izazovima, postavila temelje moderne Austrije i učvrstila autoritet Habzburške monarhije.

Dva eseja o Lavu N.Tolstoju. Prvi esej sina o životu svog oca, odnosima u porodici, druženju i bliskosti sa Turgenjevim, njihovim razmiricma i raspravama, itd. Drugi esej je od strane Lavovog ličnog lekara Makovickog, koji je izneo mnogo interesantnih detalja, naročito iz poslednjih dana Tolstojevog života.

Biorafija Porodice Dostojevkog

Autor je sa velikom pažnjom, znanjem i oprezom pročitao sve Andrićeve romane, pripovetke, "Znakove pored puta", sveske, zabeleške, otvarao školjku po školjku, u svakoj našao po biser-zrno dramskog prepoznajući "monodrame", "koreodrame", "drame užasa", "ljubavne tragedije", "drame duhovne patnje", "metafizičke drame", "sinteze bajke, baleta, drame i operete" i sve to vapi da nastavi svoj medijski život na filmu, televiziji i svim oblicima nove virtualne umetnosti.

Petru Zecu je uspelo da knjigom "Medijski život Ive Andrića" napravi uzbudljivo i živo pozorište, možda je lepše reći: pozorje, za jednog gledaoca, čitaoca.

Život nije uživanje već neprestana borba. Od naše vere zavisi kako ćemo se nositi sa surovostima života. Ko uživa u životu i ne muči se i pri tom se gordi i nipodaštava ljude oko sebe, neka ne očekuje radost u večnosti. Koga Bog voli njemu priprema i drugačiji put spasenja...

Može li se vaspostaviti satirska drama, jedna od najspecifičnijih grčkih žanrova, sa nepromenljivim hororom satira i grotesknom mešavino apsurdnog i herojskog?

Odgovor uz prevode Sofoklovih Pasa tragača (po prvi put na srpskom jeziku), Euripidovog Kiklopa, pronađite u ovoj knjizi.

Alisa Ponikarovskaja je autorski pseudonim za Alu Borisovnu Sergejevu, rusku spisateljicu. Osim pisanja, bavljenaj novinarstvom i uredničkim poslovima, Alisa Ponikarovskaja takođe radi za film i TV.

Dramski tekst ” Razgovori s Anđelom” koji je sastavljen na repertoar Pozorišta za decu i omladinu u Omsku, objavljen je u časopisu ” Bratina”

Roman “Bez daha” u jednom dahu predstavlja, i tematski i stilski, nastavak njene prethodne knjige. Ono što je u knjizi “13-JEDNO SECANJE NA SEDAMDESETE” samo naznaka moguce ljubavi preranog, nevoljnog odrastanja, sada se pretvara u istinsku ljubavnu pricu, u kojoj sve pršti od nabijenih emocija i strasti i gde, u isto vreme, glavna junakinja, goreci i sagorevajuci u toj strasti, sazreva, emotivno, psihicki i duhovno.

Hiljadu i dvesta knjiga je nemački diktator čuvao u svojoj kući u Bavarskoj. Nakon rata one su prebačene u Vašington i godinama nikoga nisu zanimale. No, u međuvremenu privlače sve veću pažnju istoričara. Knjige koje je diktator rado listao, ili one koje je kao mlad vojnik nosio u svom rancu, prašnjave su, požutele, nabubrile od vlage i iscepane. Šef odseka za retke knjige, objašnjava da su Amerikanci ove knjige sačuvali od uništenja: "Kada je zbirka ovamo dospela, imala je 3000 knjiga. Otkivene su u kutijama u rudniku soli Berhtesgaden". Knjige se tiču filozofije, religije, arhitekture, rasizma, antisemitizma... Tamo su očigledno sklonjene da ne nastradaju prilikom bombardovanja, a 1946. su poslate u Vašington. Tu su pregledane i "Zbirka Trećeg Rajha" sada obuhvata tih 1200 primeraka. Tu se mogu naći leksikoni, filozofski spisi, knjige o religiji, arhitekturi, okultizmu. Tu su i knjige o rasizmu, antisemitizmu i, naravno, Hitlerov "Mein Kampf".

Prva četiri Pisma iz zatvora Vajld je pisao svom kanadskom prijatelju i, po njegovoj želji, izvršitelju literarnog testamenta; bez njih, teško bi se mogao do kraja razumeti stvarni Vajdov položaj i stanje u Redingu.

De profundis je Oskarov najelokventniji spis iz zatvora, svojoj ljubavi, lordu Alfredu Daglasu, zvanom Bouzi, u kome on bez imalo zadrške iznosi unutrašnja previranja, osećanja i razmišljanja sa pozicije čoveka koga su odbacili svi: porodica, prijatelji, društvo...

Dramu Salome Oskar Vajld je napisao na francuskom jeziku, u znak poštovanja prema francuskim kolegama – Floberu, Malarmeu, Morou i Huismanu, koji su se mnogo bavili ovom temom. Ulogu Salome planirao je za čuvenu Saru Bernar. U Engleskoj, zbog Vajdove reputacije, zvanično je postavljena na scenu punih 30 godina nakon smrti pisca.

Jedna trećina stanovništva Zapadne Evrope umrla je između 1348 i 1350 kao žrtve kuge. Kantor je detaljno opisao način na koji je Crna smrt promenila istoriju, kako na ličnom nivou (porodične linije izumiru) i političkom.

Roman zasnovan na događajima koji su prethodili ubistvu nadvojvode Franca Ferdinanda i njegove supruge Sofije, u Sarajevu, 28. juna 1914.godine. Ubistvo je poslužilo kao povod za Prvi svetski rat. Roman sledi dve žrtve atentata i trojicu počinilaca. Pisac nam prikazuje bračni par na vrhuncu moći, mladiće pune snova i ideala, ali već bolesne od tuberkuloze i pod senkom budućeg poraza...Pisac nam daje živu sliku kulturne, religiozne i političke klime u Evropi, prikazuje nam život te 1914, kao i raspoloženje i život običnih ljudi u Sarajevu tog kobnog dana...

Postoje reči prema kojima smo ravnodušni, reči koje volimo, reči kojih se plašimo a postoje i reči koje ćutimo.
Ono što je za ljudsko telo kancer, za ljudsku zajednicu predstavlja narkomanija. I jedno i drugo može da se izleči ako se otkrije na vreme. Na žalost, najčešće ga postajemo svesni u terminalnoj fazi. Onoj, iz koje nema povratka.

Iznijansirani portret izuzetnog političara koji je izgradio modernu Nemačku i dominirao evropskom scenom.

..O njegovom životu piše žena koja njegov jezik govori podjednako dobro kao i francuski, na kojem je ovu knjigu napisala, uspešno naslikavši portret čoveka sa brojnim radostima ali i patnjama, nadom i kajanjem, i nesvakidašnjom ljudskom toplinom...

Sudeći prema dnevnicima (kao što je dnevnik Apolinarije Suslove) i prepiskama javnih ličnosti koje su do nas doprle, muškarci su zaista svakodnevno bili suočeni sa delikatnošću ženskih osećanja i krhkošću svojih muza. Uz neurasteniju, ‘iza ćoška’ je vrebala tuberkuloza i, naravno, komplikacije oko porođaja, koji je neretko imao fatalan ishod. Treba ipak imati na umu, da je melodramatično izražavanje ljubavnih jada bila privilegija povlašćene klase. Služinčad i seljanke nisu poznavale luksuz, suzama nakvašenih svilenih maramica, značajnog uzdisanja i prigodnog padanja u nesvest. Dnevnik Apolinarije Suslove je jedno takvo svedočanstvo. - Slavka Jovanović

Istorijat porodice Dostojevski, iz ugla njegove ćerke Ljubov. Knjiga je pisana na francuskom jeziku, 1921. godine, povodom obeleževanja 100 godina od njegovog rođenja.

Životna priča intelektualke sa naših prostora koja i pored stečenog visokog obrazovanja, u nemogućnosti da se zaposli, kreće stranputicom da bi sebi obezbedila egzistenciju i koliko toliko pristojan život, dostojan čoveka.

Rusi su, još od Petra Velikog, dozvolili vrlo snažan nemački uticaj u Rusiji. Nemci su im krojili sve društvene nauke i potpuno ih stavili pod svoj uticaj. U osamnaestom veku zvanični jezik Moskovskog univerziteta bio je nemački. Kajzerov plan nije bio nimalo naivan, jer je imao jaka uporišta u Rusiji. Trebalo je Rusiju pripremiti za budući nemački napad, pri čemu ona ne bi mogla pružiti jači otpor... Kajzer je sve dobro izračunao osim veličine kako ruskog, tako i srpskog vojnika i ta omaška mu je došla glave.....

Ako Bog tako bude hteo, ova skica za duhografiju Njegoša biće osnov za njegovu hagiografiju, kada ruski vladika Crne Gore, Petar Petrović Njegoš, postane i prvi srpski svetac Svete Ruske pravo­slavne crkve.

Dobitnik Pulicerove nagrade A.B. Gatri (1901-1991) Ostvario je vrhunski psiholoski roman u otvorenom prostoru americkog severozapada. Likovi Buna Kodila I Jima Dikinza usli su u legendu. Roman , (u prevodu Svetozara Koljevica) o ukrstanju dvaju kultura , straosedelacke I prvih belih lovaca, pionira I doseljenika, postalo je klasicno delo americke knjzevnosti .

Roman o devojci Nani, radnja smeštena u Kopenhagenu, a trajanje jedna sedmica. Ovaj roman bi mogao da dobije i atribut pornografskog zbog detaljnih opisa njenih seksualnih avantura. Nani je u početku devjka puna života, ali je egzistencijalne teškoće pretvaraju u prostitutku koja živi od danas do sutra.....

Još jedna od drama Tenesi Vilijamsa. Radnja njegovih drama najčešće se zbiva na američkom jugu i glavni akteri su ličnosti neurotične prirode i prigušenih osećanja, skloni porocima, kadkada seksualno uznemireni, ali nemoćni da prevaziđu predrasude morala u čijem su duhu vaspitani.