DOMAĆE BIOGRAFIJE, MEMOARI, DNEVNICI, PISMA

Ogledi, zapisi, članci, rasprave, dnevnički zapisi, podsećanja na preminule prijatelje... Onoliko koliko sam ih pronašao. Ostale će pronaći drugi, ako ih bude zanimalo. Ima i tekstova kojih se sećam, ali nisam imao želju da se uselim u Gradsku čitaonicu ili u Narodnu biblioteku Srbije i prelistam novine i časopise s kojima sam sarađivao. Sem toga, hteo sam knjigu koja će, ne samo po obimu, biti „srodna” mojim prethodnim knjigama Razno (2017) i Uoči glavnog pretresa (2018). Da njome, na vreme, obeležim moguću „celinu”.
Šta sam čitao i o čemu sam pisao? Od prvog ogleda „Od bekstva do akcije”, koji je zabranjen u književnom časopisu „Delo” (dvobroj za avgust i septembar 1968), do rasprave „Posle trideset i sedam godina”, koju sam napisao februara 2019. S kim sam sve polemisao, ma-lo više od pola veka, o kome (čemu) sam i zašto pisao pohvale i pokude? Ne postoji tekst koji sam objavio, a koji bih danas (ili neke njegove delove) izostavio, prepravio... S namerom da naknadno „prilagodim” svoje mišljenje.
U knjigu „I tako..." uvrstio sam pedeset i pet pri-loga i četiri pesme („Prolećna”, „Višnja”, „Noćna” i „Daće bog”) koje „pokazuju” kako su se poduže pre-plitali ogledi, proza i poezija.
Kao i prilikom svakog unosa, posle toliko vremena (svoje tekstove čitao sam kao „tuđe”), uneo sam neznat-ne ispravke. Kad je reč o njihovom rasporedu, sadržaj knjige mogao je da bude i drukčiji. Ogledi, zapisi, članci, rasprave, dnevnički zapisi, podsećanja na preminule prijatelje... Onoliko koliko sam ih pronašao. Ostale će pronaći drugi, ako ih bude zanimalo. Ima i tekstova kojih se sećam, ali nisam imao želju da se uselim u Gradsku čitaonicu ili u Narodnu biblioteku Srbije i prelistam novine i časopise s kojima sam sarađivao. Sem toga, hteo sam knjigu koja će, ne samo po obimu, biti „srodna” mojim prethodnim knjigama „„Razno" (2017) i „Uoči glavnog pretresa" (2018). Da njome, na vreme, obeležim moguću „celinu”.
Šta sam čitao i o čemu sam pisao? Od prvog ogleda „Od bekstva do akcije”, koji je zabranjen u književnom časopisu „Delo” (dvobroj za avgust i septembar 1968), do rasprave „Posle trideset i sedam godina”, koju sam napisao februara 2019. S kim sam sve polemisao, malo više od pola veka, o kome (čemu) sam i zašto pisao pohvale i pokude? Ne postoji tekst koji sam objavio, a koji bih danas (ili neke njegove delove) izostavio, prepravio... S namerom da naknadno „prilagodim” svoje mišljenje.
U knjigu "I tako..." uvrstio sam pedeset i pet pri-loga i četiri pesme („Prolećna”, „Višnja”, „Noćna” i „Daće bog”) koje „pokazuju” kako su se poduže preplitali ogledi, proza i poezija.
Kao i prilikom svakog unosa, posle toliko vremena (svoje tekstove čitao sam kao „tuđe”), uneo sam neznatne ispravke. Kad je reč o njihovom rasporedu, sadržaj knjige mogao je da bude i drukčiji...

Knjiga Žabe u redu pred potkivačnicom priključuje se nizu knjiga Ljubomira Simovića, koji sačinjavaju Kovačnica na Čakovini (1990, 2004, 2008), Galop na puževima (1994, 1997, 2008), Novi galop na puževima (1998, 2008), Guske u magli (2005, 2008), Obećana zemlja (2007, 2008) i ’Titanik u akvarijumu’ (2013). U njima se pesnik Slovenskih elegija, Istočnica... pesničke triologije Planeta Dunav, pisac drama Hasanaginica, Čudo u Šarganu, Pu- tujuće pozorište Šopalović... romansijer, esejista, oglašava o neknjiževnim, o političkim i društvenim temama. One predstavljaju jedinstven i nedeljiv angažman pesnika, koji se istovremeno odvija na nekoliko planova. „Ta simultanost je, po meni, jedna od najbitnijih karakteristika ovih knjiga, koje se, bez obzira na različite teme kojima se bave, i na različite oblike kojima sam se u raznim prilikama služio, stapaju u celinu koja se može čitati kao jedinstven dnevnik, koji obuhvata vreme od 2. aprila 1981. do 6. maja 2013. godine“, podseća Simović čitaoce ovih svojih knjiga na „Napomene“ koje je objavio u ’Titaniku u akvarijumu’. Žabe u redu pred potkivačnicom jesu nastavak njegovog podužeg dnevnika (24. novembar 2013 – 12. jul 2016), u kome on možda žešće nego ranije govori i piše o brodolomu u akvarijumu, o Domanoviću koji nas ničemu nije naučio, o Kremanskom svedočanstvu, o nekome ko izbegava da kaže istinu o Kosovu, o neobičnoj mapi Putujućeg pozorišta Šopalović, o tome da smo sami sebi najveći neprijatelji, o državi u invalidskim kolicima, Njegošu bez granica, „Beogradu na vodi“ i fantomkama u Savamali... U još jednoj oporoj knjizi, nižu se razgovori, predgovori, besede... Ljubomira Simovića, sve do današnjih dana.