DOMAĆE KNJIGE

Drugi svetski rat do srži je potresao Japan. Bitka je izgubljena, a američke snage su okupirale japansko tlo. Mladić po imenu Risuke, poznatiji pod nadimkom Ševa, prinuđen je da izgradi svoj život ispočetka nakon što se razboleo od tuberkuloze. Roditelji ga šalju u sanatorijum zvan „Dođo zdravlja“, gde se prepliću ljubavi, intrige, i interesi.

"Istočna Azija: politika, ekonomija, istorija je zbirka novinskih tekstova
koja donosi obilje informacija i stručnih mišljenja o savremenoj politici
i ekonomiji država Dalekog istoka – prvenstveno Kine, Japana i
Republike Koreje, a onda i Rusije i Demokratske Narodne Republike
Koreje. U nastojanju da rasvetli njihove međusobne i odnose sa
Evropskom unijom i SAD, knjiga se naročito fokusira na spoljnu
politiku i trgovinu u postkovid dobu, ali, kao podlogu potrebnu za
razumevanje savremenog političkog i ekonomskog konteksta, pruža
i određen uvid u njihovu modernu istoriju."

Božićna pesma nastala je davne 1843. godine kada je čuveni engleski pisac Čarls Dikens, razočaran parlamentarnim izveštajem o deci kao radnoj snazi u Velikoj Britaniji, odlučio da napiše nešto u ime siromašnih, što će privući pažnju ljudi. Ova novela je do danas ostala jedna od najpopularnijih i najdugovečnijih božićnih dela.

Ovo je još jedna divna bajka, toplo ispisana Dikensovim čudesnim perom, koje nas u trenutku zbunjuje i zavodi. Samo je ovaj sjajan pisac uspevao da prikaže topla srca iza groznog lica i da naizgled najgore ka-raktere snagom ljubavi preobrati u dobre ljude.

Iako napisana davne 1816. godine, ova bajka, koja je
privukla svetsku pažnju baletom Petra Iljiča Čajkovskog je iz dana u dan sve popularnija. Fantastična bajka o ljubavi i prijateljstvu zauzma mesta u srcima kako dece, tako i roditelja puna dva veka.

Pred čitaocem je jedinstvena antologija japanskih kaidan priča – „čudnih” pripovedaka koje se ne mogu svrstati ni u fantastiku ni u horor, jer pripadaju nečem dubljem: svetu u kome se svakodnevno prepliće s natprirodnim, a smeh i jeza dele isto ognjište.

Šta se dešava sa ljudima i sa samom ljudskošću kada nam oduzmu mogućnost da pamtimo? Bunt, otpor i potreba da se sećamo, pišemo i volimo. Potreba da od sećanja načinimo poslednji čin neposlušnosti.Nadrealna, provokativna, naučnofantastična i distopijska priča o moći pamćenja i traumi od gubitka...

Pred vama je neobična i dirljiva priča o mladiću Tomuri, koji sasvim slučajno u školskoj sali, čuje zvuk klavira za vreme štimovanja, i biva potpuno opčinjen. Taj zvuk, prodire u njegovu dušu i prenosi se u šume, čarobne i blistave, koje okružuju njegovo voljeno planinsko selo, i on kreće na maglovito i nepoznato putovanje: traganje za sobom.

Zastrašujuća japanska horor senzacija. Ukecu, koji ubacuje čitaoce u ulogu detektiva, pozivajući ih da pomognu u otkrivanju istine skrivene u ovim zagonetnim planovima...

Pred vama je još jedno Dazaijevo mračno, ali istovremeno zanosno delo, puno humora, za sve one koji su sa uživanjem čitali romane Nečovek, Učenica, Pandorina kutija i druge.

"Kada njena majka emigrira u Kinu zbog posla, dvadesetogodišnja Ćizu se seli u Tokio, kod sedamdesetjednogodišnje Ginko, ekscentrične daleke rođake, u čijem trošnom domu dobija sobu na korišćenje. Tako otpočinje njen novi život sa staricom i dve mačke u malom stanu, u kom konstantno odzvanja zvuk vozova koji prolaze u neposrednoj blizini.
Živeći svoje živote u nesavršenoj simetriji, njih dve nekako uspostavljaju nelagodan, samim tim ne toliko postojan savez, često stavljan na iskušenje Ćizuinim izlivima mladalačkog besa i inata. Kako četiri godišnja doba prolaze, Ćizu se bavi nizom dosadnih poslova sa skraćenim radnim vremenom i prolazi kroz nekoliko nezadovoljavajućih veza. Na kraju, ipak uspeva da stane na svoje noge i izbori se protiv samoće s kojom se poprilično saživela.

Savršen dan za samoću je dirljivo, mikroskopsko ispitivanje usamljenosti i slomljenog srca. Sa primesama surovog humora i oštrim okom za dirljive detalje, Aojama beleži bolan proces odrastanja."

Dok budete uranjali u svet haiku poezije sa izuzetnim komentarima prevodioca Hirošija Jamasaki Vukelića, koji je priredio ovu Antologiju savremene japanske haiku poezije I, pod naslovom Senka leptira, saznaćete da je haiku trenutak izdvojen iz večnosti, koji obitava duboko skriven u svakom čoveku, na svakom kutku naše planete.
Ovi stihovi, sačinjeni od samo sedamnaest slogova, raščlanjenih na 5/7/5, čine jednu zgusnutu sliku sveta, jedan tren ovekovečen u skici.
Kako budete plovili kroz godišnja doba, kroz prozračne i nestvarno lepe slike date u stihovima osamnaest pesnika izabranih za ovu knjigu, sve više ćete disati s japanskim haiku pesnicima, i s njima deliti njihove radosti, strasti i muke.
Da biste u sebe utkali lepotu i simboliku haikua, kao i njegov istorijat, preporučujem da pročitate knjige koje je, takođe, priredio isti autor, a koje su objavljene u Izdavačkoj kući Tanesi, a to su: Oblak cvetova – Macuo Bašo; Cvet divlje ruže – Josa Buson; Vrapčeva priča, izabrane haiku pesme iz Edo perioda, kao i Bašoove putopisne zapise u delu Uska staza ka Dalekom severu. Ove knjige, zajedno sa odabranim pesmama iz čuvene zbirke Manjošu, pod nazivom Hiljade listova, stotine cvetova, čine jedinstven priređivačko-prevodilački poduhvat, značajan za našu čitalačku publiku. Zbirka Senka leptira, nastavak je ove dragocene saradnje, koja je otvorila vrata za bolje razumevanje kulture dalekog Japana.
Ove knjige, zajedno sa Hiljade listova, stotine cvetova, odnosno odabranim pesmama iz zbirke Manjošu, čine jedinstven priređivačko-prevodilački poduhvat.

Ova zbirka je nastala iz želje da se prikaže druga strana Akutagavinog stvaralaštva, potpuno drugačija od dobro poznatih ostvarenja zasnovanih na japanskoj i kineskoj starini, većinom prevedenih i objavljenih u zbirci Rašomon (Tanesi, 2024). Prve tri pripovetke u izboru – „Smrt vernika”, „Crna Marija” i „Smešak bogova” – spadaju u grupu Akutagavinih dela koja se nazivaju „hrišćanske priče”. Premda Akutagava nije bio hrišćanin, zanimao se za hrišćansku tematiku, kao i većina njemu savremenih japanskih intelektualaca, te je pažnju usmerio ka ranoj istoriji hrišćanstva u Japanu.
„Grumen zemlje”, pripovetka koju su pisci poput Naoje Šige, hvalili kao jednu od Akutagavinih najzrelijih, donosi potpuno drugačiji ton. U pitanju je realistički opis života na selu.
„Kapa” nosi naslov po istoimenom stvorenju japanske mitologije nalik kornjači. U njoj se na satiričan način opisuje život u „kapinskoj zemlji” kroz svedočenje mentalnog bolesnika, te se ova pripovetka neretko poredi s Guliverovim putovanjima. Društvo kapa je urbano poput ljudskog, ali se razlikuje na mnoge naratoru neprihvatljive na-čine. Akutagava čak smišlja i „kapinski jezik“, a u zemlju kapa se, kao u Alisi u zemlji čuda, upada kroz jamu, te ovo delo u mnogim aspektima zavređuje pažnju kao fantastična književnost. Ipak, kako pripovetka odmiče, postaje sve mračnija.
Priča „Život jedne budale” napisana je samo mesec dana pre piš-čevog samoubistva. Kroz pedeset i jednu vinjetu sagledavamo najvažnije trenutke Akutagavinog života, koji se, i u pripoveci kao i u stvarnosti, završava Veronalom.
Najzad, „Vita sexualis” predstavlja Akutagavinu seksualnu ispovest. Ona je, kao što nam to govori naslov, napisana po uzoru na istoimeni roman iz 1909. godine Morija Ogaija. Dok je Ogaijev roman u očima današnjeg čitalaštva gotovo čedan, Akutagava se, u duhu novije ere, ne libi da prikaže mnoge eksplicitne seksualne detalje. Za razliku od Ogaija, koji svoju ispovest sprovodi do studentskih dana, Akutagava svoju završava u „drugom razredu niže srednje škole”...

Ovo je priča o gubitku i pomirenju, o putovanju jednog čoveka koje će mu pomoći da otkrije šta je zaista važno u životu. Jer kako odlučiti šta život čini vrednim življenja? Kako razdvojiti ono bez čega možete od onoga što vam je drago? U suočavanju s đavolom, naš narator će sebe i svoju voljenu mačku dovesti do ivice egzistencije.

Drugi svetski rat do srži je potresao Japan. Bitka je izgubljena, a američke snage su okupirale japansko tlo. Mladić po imenu Risuke, poznatiji pod nadimkom Ševa, prinuđen je da izgradi svoj život ispočetka nakon što se razboleo od tuberkuloze. Roditelji ga šalju u sanatorijum zvan „Dođo zdravlja“, gde se prepliću ljubavi, intrige, i interesi.

Knjigu Šta sanjaš u ogledalu sačinjavaju izabrane i nove pesme i priče za decu Milomira Kragovića. Izbor je znalački i pažljivo priredio sam autor, jer je želeo da prikaže ono što je najznačajnije i najreprezentativnije u njegovom plodnom stvaralaštvu za najmlađe čitaoce.

Roman Duša je trodelan. U prvom delu retrospektivno se u prvom licu pripoveda o učitelju, iz ugla mladog studenta,
koji je zapravo i pripovedač. Učitelj skriva neku tajnu u svojoj prošlosti, koju ne može da otkrije ni njegova supruga. Treći deo je napisan u obliku testamenta. U njemu se učitelj
ispoveda. Polako se odmotava, kao klupko, njegova tajna prošlost.

Nadrealna, razorna priča o duhu beskučniku koji lutajednom od najprometnijih železničkih stanica uTokiju. Kazuje mrtav. Rođenje u Fukušimi 1933. godine, iste godine kada i japanski car, njegov život je nizom slučajnosti vezan za carsku porodicu i na svakom koraku gaje oblikovala modernajapanska istorija. Ali njegovu životnu priču obeležila je i loša sreča, a sada, u smrti, ne može da se odmori, osuđen da luta parkom u blizini stanice Ueno u Tokiju. Kazuov život u graduje počeo i završio se u tom parku; stigaoje tamo da radi kao radnik na pripremama za Olimpijske igre u Tokiju 1964. i završioje svoje dane živeči u ogromnom selu beskučnika u parku Ueno.

Protagonista, pisac kriminalističkih romana, naizgled slučajno upoznaje zavodljivu, udatu ženu, koja je pritom njegova velika obožavateljka. Kada mu se poveri, da već izvesno vreme dobija preteća pisma od njenog bivšeg lju-
bavnika, pisac preuzima ulogu detektiva, i dok uživa u tom izazovu, čini sve da bi je zaštitio.

U Japanu su mačke simbol sreće. Kao što legenda kaže, ako ste ljubazni prema njima, jednog dana će vam vratiti uslugu. Možda će vas pozvati u misteriozni kafić pod blistavim mesecom (ovaj put u Kjotu). Ovaj kafić je poseban. Nema preciznu lokaciju, nema radno vreme, i naizgled se pojavljuje nasumično, kad i gde treba, kako bi pomogao mladim ljudima u ključnim trenucima njihovih života. Kafić inače vode mačke koje govore.

Dečak i pas, Seišu Hasea je čarobna priča, koja prati psa na njegovom putovanju kroz Japan u potrazi za detetom sa kojim se sprijateljio pre velikog zemljotresa i cunamija koji su razorili Japan. U višegodišnjem traganju, čitalac prati psa Tamona koji pomaže ljudima u životu i smrti, delujući kao anđeo čuvar, i kroz te susrete pokazuju se japanski životi i verovanja u obnovu nakon nacionalne katastrofe.

Drugi svetski rat do srži je potresao Japan. Bitka je izgubljena, a američke snage su okupirale japansko tlo. Mladić po imenu Risuke, poznatiji pod nadimkom Ševa, prinuđen je da izgradi svoj život ispočetka nakon što se razboleo od tuberkuloze. Roditelji ga šalju u sanatorijum zvan „Dođo zdravlja“, gde se prepliću ljubavi, intrige, i interesi.

Roman "Ja sam mačak", komično remek-delo, japanskog klasika Namume Sosekija, predstavlja satiričan pogled na japansko društvo, s akcentom na srednju klasu, tokom Meiđi perioda. Sa oštrom duhovitošću i sarkastičnom oštricom, ovo nesvakidašnje delo prati hirovite avanture udomljenog, poprilično lenjivog mačka, koji luta po komšiluku i prvenstveno posmatra i izučava ljude, s kojima provodi mnogo više vremena, umesto da je sa drugim mačkama

U ovom fascinantnom dokumentu, jedan od najpoznatijih i najkontroverznijih japanskih pisaca stvorio je nešto što bi se moglo nazvati novom književnom formom. Novo je jer kombinuje elemente mnogih postojećih vrsta pisanja, ali se na kraju ne uklapa ni u jednu od njih.

Na jednom nivou, to se može čitati kao izveštaj o tome kako je slabašan, knjiški dečak otkrio važnost sopstvenog fizičkog bića; "Sunce i čelik" u naslovu su sami po sebi simboli kulta otvorenog neba i tegova koji se koriste u bodibildingu. Na drugom nivou, to je rasprava velikog romanopisca o odnosu akcije i umetnosti, a posebno o njegovoj sopstvenoj visoko uglađenoj umetnosti. Više lično, to je prikaz traganja jednog pojedinca za identitetom i samointegracijom. Ili opet, rad bi se mogao posmatrati kao demonstracija kako se intenzivna individualna preokupacija može razviti u duboku filozofiju života.

Svi ovi elementi su isprepleteni Mišiminim složenim, ali uglađenim i gipkim stilom. Ispovest i samoanaliza, filozofija i poezija se na kraju spajaju da bi stvorili nešto što je samo po sebi savršeno i samodovoljno. To je književno delo koje je pažljivo oblikovano kao i Mišimini romani, a istovremeno pruža neophodan ključ za razumevanje njih kao umetnosti.
Knjiga je dirljiv dokument i veoma je značajna kao pokazatelj budućeg razvoja jednog od najzanimljivijih romanopisaca modernog doba.

Jukio Mišima rođen je u samurajskoj porodici, bio je prožet kodeksom potpune kontrole duha i tela i odanosti caru – istim onim kodeksom koji je stvorio zen-budistički asketizam i samopožrtvovanje. Većina njegovih dela opisuje samoživu osionost i pokvarenost militarista iz tridesetih godina XX veka, kao nespojive sa samurajskim kodeksom. Mišimu su često nazivali ratobornim desničarom, zato što je držao privatnu „vojsku” nenaoružanih mladića, mada ona nikada nije učestvovala u nasilju i uveliko se razlikovala od uobičajenih desničarskih organizacija. Mišima je izuzetno cenio japanske borilačke veštine i ovladao je njima u nadi da će time odbraniti svoje telo od propadanja izazvanog starošću. Godine 1968. postao je kendo majstor petog stepena.

Godine 1970. sa četiri kadeta iz svog Društva štita, posetio je komandanta Japanskih odbrambenih snaga, kako se zvanično naziva Japanska armija. Na njegov znak, kadeti su uhvatili komandanta i držali ga pod pretnjom samurajskim mačem, dok je Mišima zahtevao da se Trideset drugi puk okupi u dvorištu i sasluša njegov govor. Izašao je na balkon i pozvao vojnike da se zajedno s njim „dignu protiv posleratnog demokratskog sistema koji je Japanu oduzeo njegovu armiju i njegovu dušu”. Prekinuo je govor posle samo sedam minuta, pošto njegove reči nisu mogle da se čuju od zviždanja osam stotina razljućenih vojnika. Pošto se vratio u komandantovu kancelariju, izvršio je harakiri, a posle njega to je učinio i njegov glavni kadet Morita.

U ovom romanu, Fuentes se bavi političkom fikcijom jer piše 2003. godine o predsedničkim izborima 2024. Orlov presto je simboličan izraz za fotelju predsednika Meksika Meksiko je pod sankcijama zato što je odbio da učestvuje sa vojskom SAD u okupaciji Kolumbije u borbi protiv narkokartela i što ne prihvata cenu nafte koju zahtevaju Amerikanci. Kazna stiže u vidu gašenju satelita za komunikacije koji je iznajmljen od Amerikanaca tako da Meksiko ostaje bez telefona, računara, televizije i svih mogućih medija

U doba „vikenda” evropske istorije – kako je Žirodu duhovito nazvao poslednje dve decenije pred prvi svetski rat – na različitim krajevima sveta živela su i radila tri majstora pripovetke – u Rusiji Čehov, u Francuskoj Mopasan, a u Americi O. Henri. Dok su Mopasan i Čehov dolazili kao izdanci velikih literatura, O. Henri se pojavio u zemlji koja je tek stvarala svoju autohtonu literaturu, pozorište, slikarstvo i koju su tek čekali bogatiji dani sa jednim Foknerom, Tomasom Vulfom, Hemingvejem ili Judžinom O’ Nilom.

U romanu Žena u pesku, Kobo Abe primenjuje tehniku svojstvenu naučnoj fantastici, kojom postiže dramsku napetost, a razmatra i osnovna pitanja otuđivanja i identiteta pojedinca, gde je laboratorija za njegove eksperimente peščana jama...

U potrazi za Velikim Kanom je objavljen 1929. godine i opisuje nam prvo Kolumbovo putovanje i otkriće Amerike. Iscrpno su prikazane pripreme za ekspediciju, plovidba i prva istraživanja američkog tla i kontakti s urođenicima, ali i atmosfera koja vlada na dvoru Katoličkih kraljeva, proterivanje Jevreja iz Španije uz ljubavnu priču o Fernandu i Luseri koji će učestvovati u ekspediciji kao Kolumbovi paževi.

Radnja romana Crni gušter počinje na zabavi za Badnje veče u „Ginzi, najvećem i najprosperitetnijem delu Carskog grada“. Odmah opažamo misterioznu, zavodljivu ženu obučenu u crno, sa tetoviranim crnim gušterom na levoj ruci. Ona upoznaje mladića Jun-ćana, još jednog mračnog lika. Dok od nje traži novac i pomoć, da ga izvuče iz nevolje u koju je upao, ona smišlja plan kako da ga zaštiti. Ali po kojoj ceni?

Avanture koje slede su tako pametno smišljene, s gomilom neočekivanih preokreta. Sve neodoljivo podseće na dela Edgara Alana Poa, kao i na Šerloka Holmsa i Arsena Lupena , sa izuzetkom jer je glavni antijunak ove priče nepoverljiva i fatalna žena.

Cela priča je neprestana bitka između nje i detektiva Akećija Kogoroa (Ranpoov omiljeni detektiv). I kad pomislite da je neko od njih dvoje izgubio, sačekajte do sledeće stranice! Autorov stil je originalan, pomalo neobičan za današnje vreme, pošto se često obraća direktno čitaocu, dok je celokupan ambijent romana opisan na impresivan način, sa pravim gotičkim ukusom. Pisac istovremeno otkriva detalje svojim čitaocima, dok ih odvodi na krivi put, što je svojstveno za mnoga Edogavina dela.

Roman je adaptiran za film i televizijske serije nekoliko puta, a najzapaženiji je igrani film iz 1968. na kome je radio proslavljeni romanopisac Jukio Mišima, napisavši između ostalog i naslovnu pesmu...

Edogava Ranpo, rođen Hirai Taro (21. oktobar 1894 – 28. jul 1965), smatra se ocem japanskog horora. Rođen je u prefekturi Mie, diplomirao na Univerzitetu Vaseda 1916, nakon čega je promenio niz zaposlenja, radeći kao računovođa, trgovac, pa i prodavac na štandu nudli, pre nego što je odlučio da se bavi pisanjem. On je prvi savremeni japanski pisac strave i užasa. Veliki ljubitelj zapadnjačkih horor, misterioznih i detektivskih priča, uočio je da japanski pisci zaostaju na tom polju, nakon čega se posvetio ovom žanru. Njegovo umetničko ime nastalo je japanizacijom imena Edgara Alana Poa, kome se posebno divio. Bio je višegodišnji predsednik Kluba japanskih pisaca misterija. Svoj književni debi imao je 1923. godine pričom „Bakarni novčić od dva sena”, koju je objavio pod pseudonimom Edogava Ranpo. Glavni lik velikog broja njegovih romana koji slede, je Kogoro Akeći, koji je u kasnijim romanima postao vođa grupe znane kao „Dečaci-detektivi”. Ova su dela dosegla neverovatnu popularnost tako da se često čitaju i danas.

Najznačajnija dela mu su Životinje u senci, Vampir, Čovečja fotelja, Gusenica, Demon na usamljenom ostrvu, Demon bele kose, Pakao ogledala... Zbog obilja napetosti i neizvesnosti, njegove knjige su vrlo popularne među omladinom.

Radnja romana opisuje sistem u kome su učenici odabranih razreda srednjih škola primorani da se bore jedni protiv drugih, u programu koji vodi izmišljeni, fašistički, totalitarni režim japanske vlade, poznat kao Republika velike Istočne Azije.