DOMAĆE KNJIGE

„Teško je pisati o srećnoj ljubavi“, priznaje Aleksandar Ilić Ilke na prvim stranicama ove knjige, a zatim upravo to čini, kroz šezdeset pet pesama posvećenih jednoj ženi. Ilić piše u pitkoj, pevljivoj rimi, svoje stihove, uostalom, i komponuje, i veruje jednostavnim rečima i postupcima: rukama oko vrata, osmehu koji podiže kad se greškom stigne na dno, sedim vlasima koje ljubavi ništa ne znače. Njegov lirski junak je nežan, ljubomoran, zahvalan i samoironičan; u istoj knjizi staju zavet do groba i priznanje da dragu voli „više od Lige šampiona“. Zbirku prate autorske ilustracije i pogovor Marije V. Ilić, koja o ovim pesmama piše: „I ovaj šal od svile greje, kroz nežno tkanje pesama među koricama […] jer pesnik ima moć da čistotom čestite reči razgali dušu čitaoca.“

Aleksandar Ilić, kao autor srednje generacije (1982) pokazuje mladalačku energiju i redak dar da se, bez mnogo napora, poveže sa mladom čitalačkom publikom. Duhovito, sa ilustracijama koje su njegovo delo, Ilić prolazi u svojoj zbirci kroz čitav niz sportova, od onih na koje smo kao nacija ponosni (košarka, tenis, vaterpolo, odbojka) do onih koji deluju pomalo egzotično za naše predele ali su deo jugoslovenskog nasleđa (boćanje). Ilićeva zbirka, aktuelna, vibrantna dolazi u pravo vreme, da motiviše mlade naraštaje koji neretko više vremena provode za kompjuterom ili mobilnim telefonom nego u igri sa vršnjacima ili bavljenju nekom fizičkom aktivnošću. Lep poklon za dečiji rođendan.

Pisac srednje generacije, Aleksandar Ilić (1982) je vanredno plodan autor, prozni i poetski, za decu i odrasle. Njegova dela su puna iskričavog humora i dosetki te nije čudo da je tako i u novoj zbirci pesama za decu. Praćene toplim i, često, dečijim ilustracijama koje imaju drag nesklad i naivnost, Ilićeve pesme se čitaju s osmehom na licu i podsećaju nas da su naslednici Dragana Lukića i Dušana Radovića među nama te da neumorno stvaraju kao i njihovi slavni prethodnici. Ilić se trudi, i u tome uspeva, da prati moderne trendove i teme koje lete do svemira i nazad a da istovremeno zadrži onu univerzalnu crtu u pesmama koje su mogle nastati pre dvadeset ili će nastati (neke slične) u narednih dvadeset i više godina. Za decu, ali i za odrasle, ove pesme zaslužuju više od jednog čitanja tokom nedeljnog popodneva.

"Spavati! Spavati! Spavati! Prespavati! sav ovaj život muka i patnji. Spavati uklupčan oko žene, kao mesečev srp oko snopa zvezda."

Sećanja na vizije doživljene u prošlosti pri učešću u razuzdanim narkotičkim i erotskim inicijacima dovode neimenovanog junaka ovog romana pred temeljno preispitivanje sopstvenog identiteta, pa čak i pred suicidna promišljanja. Suočenim sa sopstvenim neautentičnim postojanjem, junaku romana ne preostaje ništa drugo osim da svoje nemirenje sa svetom u kojem postoji i društvom u kojem se ispoljava, kao i razočarenje vezama u koje ulazi i, na koncu, samim sobom, pokuša da utaži begom u snoviđenja i u vizijska proniknuća. U Gluvnim činima je spretno ispripovedana nesputana eksplozija avangardne oniričke fantastike čija se poetska snaga i danas, gotovo sto godina nakon prvog objavljivanja, ukazuje u punom sjaju.

Gluvne čini Aleksandra Ilića zadugo su bile gotovo zaboravljene, prevashodno zbog dogmatske cenzure nakon Drugog svetskog rata. Ipak, upravo zbog toga, kao i zbog svoje nemale poetske vrednosti, Gluvne čini važe za jednu od najbolje prikrivanih tajni srpske književnosti i jedan od najzanimljivijih kratkih romana srpske avangarde. Stoga ovaj roman nije tek još jedan iznalazak naše književne baštine koji je iz ideoloških ili istorijskih razloga bio skrajnut, već predstavlja, pre svega, jedan posve specifičan i grandiozno osmišljen izraz modernosti. - Iz pogovora Milomira Gavrilovića

Praćene živopisnim ilustracijama, ove pesme su inspirativne, iskričave, sa velikim brojem obrta. One nisu tu samo da zasmeju decu već da im otkriju i nove, začudne svetove koji se kriju u malim stvarima. Ilićeve pesme su ona poezija koju bi deca pisala za drugu decu da su to u mogućnosti što je najveća moguća preporuka za ovu knjigu. na tragu pesama Dragana Lukića i Dušana Radovića, ove pesme se rasprskavaju u male vatromete stvorene za dečije rođendane. nema sumnje da bi na osnovu njih mogle nastati nove himne naših najmlađih kao u vreme Dragana Lakovića.