Pisac srednje generacije, Aleksandar Ilić (1982) je vanredno plodan autor, prozni i poetski, za decu i odrasle. Njegova dela su puna iskričavog humora i dosetki te nije čudo da je tako i u novoj zbirci pesama za decu. Praćene toplim i, često, dečijim ilustracijama koje imaju drag nesklad i naivnost, Ilićeve pesme se čitaju s osmehom na licu i podsećaju nas da su naslednici Dragana Lukića i Dušana Radovića među nama te da neumorno stvaraju kao i njihovi slavni prethodnici. Ilić se trudi, i u tome uspeva, da prati moderne trendove i teme koje lete do svemira i nazad a da istovremeno zadrži onu univerzalnu crtu u pesmama koje su mogle nastati pre dvadeset ili će nastati (neke slične) u narednih dvadeset i više godina. Za decu, ali i za odrasle, ove pesme zaslužuju više od jednog čitanja tokom nedeljnog popodneva.
