DOMAĆE KNJIGE

Književni časopis „Misao” 1920. godine širom je otvorio vrata pesmama mlade Desanke Maksimović, koje su nesvakidašnje neposredno i razumljivo progovarale o prirodi, ljubavi, neizgovorenim čežnjama. Danas, u kontekstu srpske književnosti XX veka, pesničko delo Desanke Maksimović zauzima neprikosnoveno mesto.

Desanka Maksimović bila je i pesnikinja rodoljubivog osećanja, filozofskih refleksija, istrajne misaonosti i etosa slobode, dobrote, hrabrosti i odanosti. Njena nesumnjivo velika stvaralačka energija i autentična lirska osećajnost po mnogo čemu su jedinstveni u našoj književnosti, zbog čega se svaki izbor iz njenog pesništva biva nepotpun, jednostran i nepodesan za zahvatanje bogatstva i punoće njenog pesničkog izraza, koji je Stevan Raičković opisao kao stišanu lirsku struju koja sledi svoj zadatak, Ivan V. Lalić kao „delo pesnika koji je u svakom svom trenutku bio autentičan u vernosti prema sebi, svojoj prirodi i prirodi svog pevanja”, čija jednostavna mudrost dotiče retko neposredno.

Ne htedneš li spavati, knjiga je s pažnjom priređenih priča za decu Desanke Maksimović, nastala u želji da dečje izdavačko nebo zablista jednom značajnom i plemenitom edicijom pod nazivom: „Najlepše priče srpske književnosti za decu”.

U nameri da najmlađim čitaocima predstavimo gotovo nepoznatu i zaboravljenu Desanku koja je, iako omiljena kao pesnikinja, stvarala umetnički veoma uspelu i zanimljivu prozu namenjenu mališanima, otisnuli smo se u zakutke prošlosti, u kojima dremaju davno zanemarene bajke i priče koje su, čistotom svoga srca i istančanim osećajem za pravdu i lepotu, u današnjicu vratila upravo deca.

To su devojčice i dečaci koji traže nešto više od televizijskih programa i virtuelnih svetova, koji se i dalje penju po drveću, igraju žmurke i gaze po baricama, koji bez omiljene knjige ne idu na počinak i kojima su uzbudljive priče o patuljcima, vilenjacima, siromasima, đacima i životinjama, postale čudesni ključ za razumevanje važnih pitanja što ih pred njih postavlja život.

Ova knjiga nastala je kao projekat Ministarstva kulture RS i Kancelarije Predsednika Meksika, koje su se sporazumele da zajednički realizuje projekat dvojezičkog izdanja poezije Meksika i Srbije. Odlučeno je da to budu delovi zbirke „Tražim pomilovanje“ Desanke Makismović i ciklusa poezije meksičke pesnikinje Rosario Kasteljanos „Materia memorable“ u jednom tomu. Projekat se sastoji u tome da se u obe zemlje štampa izdanje koje bi sadržalo pesme na srpskom i španskom,
Pesnikinja, prozna i dramska spisateljica, profesorka književnosti i filozoije, ambasadorka, uporni borac za rodnu, etničku, rasnu jednakost i socijalnu pravdu, meksička pesnikinja Rosario Kasteljanos Figeroa (1925-1974), jedna od najznačajnijih književnica Latinske Amerike dvadesetog veka, takođe je i glavni simbol hispanoameričkog feminizma.

Najlepše priče za decu

Svet bajki Desanke Maksimović dotiče najsitnije detalje iz života i otkriva sve strahove, sumnje i strepnje junaka koje je lako zavoleti. Taj svet je blizak narodnim predanjima, ali je uvek u dodiru sa savremenim okruženjem.

Veoma važno jeste da su te priče razigrane i plemenite: one razvijaju osećajnost kod dece pružajući im uživanje u lepim slikama i jeziku, podstičući ih na razmišljanje i pokazujući da je ono nepoznato i daleko zapravo blisko i razumljivo.

Zato uđite u predivan svet ovih bajki i saznajte kako su pužu ukrali kuću, pročitajte šta se dogodilo raku krojaču, sagledajte svet pod jezerom i otkrijte kako to trave govore bakinim glasom.

Jer važno je samo ono što je večno:
meseca i srca uzrok polazni;
i, ma koliko bilo protivurečno,
voleti treba što su prolazni
lepote časovi...

Od svoje prve zbirke iz 1924. godine pa do danas Desanka Maksimović (1898–1993) opčinjava čitaoce svojim umećem da od neizgovorenih strepnji i nejasnih čežnji i slika stvara poeziju koja je jednostavna, neposredna i razumljiva. Njene reči su iskrene, otvorene prema čoveku i životu, njeni su stihovi puni lirske misaonosti, a u njima je pesnik Ivan V. Lalić uočio jedinstvo životnog iskustva, talenta i mudrosti.

Između slutnji i sete, pesme poput Strepnje, Opomene, Verujem, Proletnje pesme, Krvave bajke, Pokošene livade, Tražim pomilovanje i danas predstavljaju pravo duhovno utočište.

„Po svojoj motivskoj raznovrsnosti i bogatoj lirskoj skali od najjednostavnijih tonova do dubokih i misaonih sazvučja, lirika Desanke Maksimović se ukazuje kao srećna mogućnost da poput večite pesničke senke prati svoga čitaoca od njegovih prvih koraka u život, pa nadalje.“
– Stevan Raičković

„Još u mladosti sam razmišljala kako li su živeli prvi ljudi, kakve li su oko njih bile šume i vode, kakva divljač, čime su se zanimali... Zanimalo me je i kako su se deca u to doba igrala, na čemu su spavala, jesu li bila lepa kao i današnja.
Tako jedne noći, pri mesečini, pričini mi se da vidim neku devojčicu, preplanulu, golišavu, duge raspuštene kose – juri niz padinu prema reci. I zaljubim se u nju. To me navede da počnem pisati priču o devojčici toga davnog doba. Zamislim da je ta moja mala junakinja kćerka pećinskog slikara i da je i ona mali slikar, jer kako danas devojčice obično liče na očeve, tako su morale i onda. Prirodni zakoni su i u to doba bili isti. Izabrala sam, naravno, da je smestim u ono vreme kad su ljudi već ličili na današnje ljude – imali isti lik, ista osećanja, iste sklonosti.
... A kad već uzmete roman Pradevojčicu u ruke, molim vas čitajte sve po redu, nemojte preskakati gusta mesta. U njima se opisuju mnoge zanimljive stvari: borba jelena, lov na divljač, prastari način izazivanja vatre trenjem suvarka o suvarak, obredne igre pred polazak u lov. Družite se s mojom Pradevojčicom, njenim drugovima i njenim ocem pećinskim slikarem.
A ako negde u muzeju ugledate crteže pećinskih slikara, jelene, losove, mamute i jednog leptira na nekoj drugoj strani pećine, znajte da je toga leptira naslikala naša Pradevojčica.“

Desanka Maksimović

Ova bajkovita priča u stihu govori o jednom nestašluku koji se dogodio u školi. Đaci su hteli da iznenade nastavnika matematike, ali je on shvatio njihovu nameru i iznenadio njih. Na kraju knjige čitaoci će otkriti kako je belo maleno mače očaralo sve u razredu.

BAJKA O LABUDU I DRUGE BAJKE I PRIČE je izbor bajki i priča jedne od najpopularnijih književnica za decu i mlade. Ova knjige je objavljena u ediciji Pričaj mi priču koja popularizuje prozno stvaralaštvo na srpskom jeziku autora koji stvaraju za decu.