DOMAĆE KNJIGE

Daleko u neistraženim zaleđima jedne zabačene oblasti zapadnog spiralnog kraka galaksije nalazi se jedno maleno, neugledno, žuto Sunce. Ovim rečima Daglas Adams počinje svoj čuveni „Vodič”, trilogiju u pet knjiga, koja je doživela globalni uspeh. Nama je on zgodan kao uvod jer prilično pravilno opisuje kako položaj, tako i izgled našeg Sunčevog sistema kada bi bio posmatran spolja; dakle, ništa ni posebno ni spektakularno. No, to nije sprečavalo pisce da Zemlju i sistem u kojem se nalazi stave u prvi plan, kao da je raskrsnica ne samo galaktičkih auto-puteva već i onih vaseljenskih, pa svaka vasionska vaš mora da svrati ovamo ne bi li se olakšala. Toj ideji nije ni Kasteli odoleo, a mi smo već imali uvodnik na tu temu u #60. Prvi pomen vanzemaljaca u Martijevom serijalu imamo u vanvremenskoj priči „Mač kralja Artura”, kada čarobnjak Merlin pripoveda Martiju i prijateljima, koji su se našli u Avalonu, o grupi vanzemaljaca čiji se brod srušio pre više hiljada godina u današnjem Velsu i prisilio ondašnji narod na teške fizičke poslove oko popravki. Ali čak i kada je brod bio popravljen, vanzemaljci su odbijali da odu zbog mladih i jedrih domorotkinja, pa je na scenu morao da stupi izvesni mladić imena Art. U priči „Sedam zlatnih gradova” (MM LMS #52/53) saznajemo da Aladinova čarobna lampa nije ništa drugo do vasionski brod malenog naroda sa planete Kvivere! Iako je peti specijal Ledeni grad (MM LMS Specijalni broj #2) našim (sada već prosedim i proćelavim) čitaocima poznat uglavnom po Kartaginjaninu Teritu, prvom Čoveku u crnom (barem do tada), u jednoj kratkoj sekvenci Martija kroz bazu Drugde provodi njegov prijatelj (i kako ćemo u kasnijim specijalima saznati – cimer sa univerziteta) Tauer. Marti na traci gleda naučnika koji uspešno komunicira sa vanzemaljcem na samrti i koji potom umire sve topeći se u bezličnu kašastu masu. Zatim slede dve pomalo šaljive priče u kojima se vanzemaljci bukvalno igraju sa Zemljanima. U prvoj priči „Elektronski teror” (MM LMS #62/63) naš stari znanac Mark Henri nasumično svojim magičnim televizorom otvara portale ka drugim dimenzijama, iz kojih izranjaju i vanzemaljski brodovi koji kao u igrici „Spejs invejders” vrše, jelte, invaziju na Zemlju! A u drugoj priči, „Zona X” (MM LMS #81/82), koja se opet sastoji od tri nezavisne priče, saznajemo da je naša Zemlja nastala 31. decembra 1899. godine, a da su Zemljani samo pioni poput onih u igrici „Simulacije”. Vanzemaljci koji se pojavljuju u prvom gigantu „Tajna Svetog Nikole” (VČ LMS #3), i seju heksagone po Zemlji, vraćaju se decenijama kasnije i u regularnu seriju u ne tako davnoj priči „Deset plemena” (VČ MM #72). Prema trinaestom specijalu „Poslednji koncert”, džez je ništa drugo do preslikana kopija vanzemaljskog jezika koji su Zemljani „pozajmili” od nesrećnog Glorga kad se srušio na istu 17. aprila 1897, kako kaže Marti. U šesnaestom specijalu pod nazivom „Nenadmašni Rivs”, vanzemaljci su niko drugi do anđeli iz Knjige Enohove! Iako ne pravi, zbog manije za vanzemaljcima, MK-Ultra program je koristio i zemaljske vanzemaljce i domaće vasionske brodove da bi držao populaciju pod kontrolom u priči „Pretnja sa zvezda” (originalni MM #214/215). U epizodi „Čovek koji je pripovedao priče” (VČ ZS #35) imamo Marka Tvena koji nam pripoveda o invaziji žabolikih vanzemaljaca na zapad Sjedinjenih Država i načinu na koji ih se rešio pomoću baze Drugde. I na samom kraju, pomenemo i skorašnju „Šibalabu” (VČ MM #68), gde u senotama Meksika obitava rasa sa Ose (nama znana kao Venera), koja se posle dugo vremena uspešno vratila kući. Da li smo ovim pokrili baš sve vanzemaljce Martijevog univerzuma? Sigurno ne. Bilo je nekih i u kratkim pričama koje smo preskočili jer smo već prekardašili sa obimom uvodnika. Da li to znači da će u budućnosti biti čak i trećeg nastavka na ovu temu? Ko to zna...

Zašto je danas teže odbiti nego poslušati? Otkrijte Odbiti poslušnost, hit knjigu Frederika Groa koja istražuje korene političkog otpora, etičke neposlušnosti i slobode u modernom svetu.

Zašto je neposlušnost postala vrlina?

U svetu gde se konformizam često nagrađuje, Frederik Gro, čuveni francuski filozof i urednik Mišela Fukoa, postavlja ključno pitanje: Zašto se pokoravamo? Knjiga Odbiti poslušnost je hirurški precizna analiza ljudske sklonosti ka podređivanju i poziv na ponovno otkrivanje lične odgovornosti.

Šta ćete naučiti iz ove knjige?

Kriza poslušnosti: Razlika između pasivnog prihvatanja i svesnog delovanja.
Istorija otpora: Kako su se kroz istoriju definisali građanska neposlušnost i etički bunt.
Savremeni kontekst: Zašto je u digitalnom dobu "ne" najmoćnija reč koju možemo izgovoriti.
Etika odgovornosti: Povratak autentičnom sebi kroz odbijanje nepravednih autoriteta.

Praktikovanje pozitivne kognitivno-bihevioralne terapije integriše istraživanja i praksu pozitivne psihologije i kratke terapije usmerene na rešenje unutar okvira kognitivno-bihevioralne terapije. U pitanju je pristup zasnovan na kompetencijama klijenata koji se ne fokusira na ono što nije u redu sa njima i kako to popraviti, već na ono što je dobro u njihovim životima i kako to nadograđivati. Fokus je na osobi, a ne na bolesti; centralnu ulogu preuzima blagostanje klijenata budući da je upravo ono, uz odsustvo patologije, ključni pokazatelj dobrog mentalnog zdravlja.

Knjigu Poznavanje čoveka (1927) čine predavanja koja je Alfred Adler održao sa ciljem da svoje psihološke uvide učini dostupnim široj publici. Smatrao je da, prema analogiji sa prirodnim naukama, gde greške u sazananju vode ka pogrešnim načnim teorijama, greške u razumevanju čovekove prirode vode ka promašenom životu. U ovim predavanjima naglašena su praktična učenja vezana za Adlerovo pozitivno shvatanje ljudske prirode, važnost društvene odgovornosti i afirmacije. Prema načalim individualne psihologije, ova zbirka doprinosi punoj integraciji pojedinca u društveni kontekst. Sreća u našim životima zavisi od toga koliko smo shvaćeni, odnosno od međuljudskog razumevanja, a to možemo postići samospoznajom i poznavanjem čovečanstva. Autor je smatrao da pradavanja u ovoj knjizi imaju za cilj da osvetle ovaj put.
Na osnovu svojih naučnih saznanja Adler je upućivao ljude na nove puteve i ciljeve, a u njima budio sposobnosti da na tim putevima i u tim ciljevima istraju. Na tom putu čovek razumeva sebe i druge što vodi ka razumevanju ljudske prirode.

Istorija tehnologije je zbirka naučnih radova, koju potpisuju najprestižniji istoričari, arheolozi, antropolozi, geolozi, biolozi, lingvisti, etnolozi i matematičari svoga doba, na čelu sa Čarlsom Singerom. Dočarava razvitak ljudske vrste od samih početaka čoveka preko njegovog tehnološkog razvoja; opisuje određena razdoblja u prošlosti ljudske vrste, takođe hronološki sagledana, ali iz različitih naučnih uglova.

Refleksivan grafički roman sa puno humora elementima autobiografije. Novo delo jednog od najcenjenijih savremenih umetnika stripa.

Najiščekivaniji roman u 2025. godini

Autor svetskih bestselera Čovek po imenu Uve, Moja baka vam se izvinjava i Uznemireni ljudi donosi nam nezaboravno duhovitu i duboko dirljivu priču o prijateljstvu.

Većina ljudi ih i ne primećuje: tri sićušne figure koje sede na kraju dugog mola u uglu jedne od najpoznatijih slika na svetu. Većina misli da je to samo prikaz mora. Ali Luiza, koja i sama teži da postane umetnica, zna da se sićušne prilike nisu slučajno zatekle na slici i odlučuje da istraži ko su.

Dvadeset pet godina ranije, u zabačenom primorskom gradu, grupa tinejdžera u potrazi za utočištem od svojih teških porodičnih života, provodi duge letnje dane na napuštenom molu pričajući glupe šale, deleći tajne i praveći male buntovne nestašluke. Ove izgubljene duše pronalaze jedno u drugom razlog da ustanu svako jutro, razlog da sanjaju, razlog da vole.

Iz tog leta rađa se uzvišeno umetničko delo – slika koja će se, neočekivano, naći u rukama osamnaestogodišnje Luizе. Ona kreće na putovanje puno iznenađenja ne bi li saznala kako je ta slika nastala. Što je put vodi bliže mestu koje je naslikano, sve je nervoznija zbog onoga što bi mogla da otkrije.

Slika s morem je zadivljujuće svedočanstvo o transformativnoj, vanvremenskoj snazi prijateljstva i umetnosti.

„Bakman prikazuje haotičnu suštinu ljudskosti. Duhovit i dirljiv, podjednako će vas iskreno nasmejati i rasplakati.“
– Washington Post

„Savršena ravnoteža između onoga što greje srce i onoga što ga lomi... Fredrik Bakman ima dar da jednostavno a elegantno opiše odnose među ljudima. Svi mi ponekad grešimo, ali smo ipak ljudska bića dostojna povezanosti i ljubavi.“
– NPR

„Bakman je naš savremeni Dikens, vaše srce je sigurno u njegovim rukama.“
– Green Valley News

Ova knjiga je revolucionarno delo u oblasti psihoanalize i pokazuje kako karakter osobe oblikuju njeni doživljaji i iskustva. Adler istražuje vezu između telesnih tegoba i psiholoških problema i nudi dragocene uvide u mehanizme ljudskog uma.
Naučnici su ovaj rad odabrali kao kulturno važan i on je postao deo baze znanja civilizacije kakvu poznajemo. Ovo delo je u „javnom vlasništvu” u Sjedinjenim Američkim Državama, a možda i u drugim državama. U Sjedinjenim Državama možete slobodno da kopirate i distribuirate ovaj rad, pošto nijedan entitet (pojedinac ili korporacija) nema autorska prava na njega.
Naučnici veruju, a mi se slažemo, da je ovo delo dovoljno važno da se sačuva, reprodukuje i učini dostupnim javnosti. Cenimo vašu podršku procesu očuvanja i zahvaljujemo vam što ste bili važan deo u održavanju ovog znanja živim i relevantnim.

Težnja za uživanjem je prevazilaženje nedostataka ili osećanja bezvoljnosti.

U svom poznijem delu Smisao života Adler je sažeo filozofsku nit koja je u osnovi individualne psihologije. Izraz „smisao života” za Adlera ima dva različita značenja: prvo, značenje koje određena osoba traži i nalazi u svom životu i koje je usko povezano s mišljenjem koje ima o sebi, svojim bližnjima i svetu; drugo, shvata se kao „pravi” smisao života onaj izvan našeg iskustva, koji može da promakne čak i nekome ko čvrsto veruje da zna šta je važno u životu.

„Dovođenje u pitanje smisla života ima vrednost samo ako se ima na umu referentni sistem čoveka i kosmosa.” Stalni zahtev kosmosa je „razvoj”, koji gura izvan prirodnog osećaja inferiornosti radi samoodržanja, razmnožavanja, kontakta sa spoljnim svetom i težnje ka „idealnoj zajednici budućnosti” u smislu Imanuela Kanta.

Alfred Adler (1870–1937) je bio austrijski lekar i psihoterapeut.

Šopenova pisma, pisana tokom čitavog njegovog života, još jedna su potvrda kako su zapravo neulepšani životi velikana zapravo bili. Ono što kasnije dobije oreol mitskog, u svakodnevnom životu koji se u životu velikih lјudi zove trenutak sadašnji, uglavnom je ispunjeno običnim lјudskim osećanjima na granici cinizma i surevnjivosti. Dvadeset godina u Polјskoj, sedamnaest u Parizu. Nije iznenađenje što ovde nisam ništa posebno, naročito pošto ne znam njihov engleski jezik. Oni ne toroču dok sviram i svuda lepo govore o mojoj muzici. Ali to ne važi za moje „patulјke kolege“ koje su oni ovde navikli da prikazuju. Radi se o tome da me oni smatraju nekim amaterom koji će uskoro posati grand seigneur zbog toga što nosim čiste cipele i ne delim im posetnice na kojima piše da dajem časove, sviram na večernjim za­bavama, itd. Šopen, 255. Pismo. Tako da sam ovde srećan koliko sebi uopšte smem da dozvolim. O muzičkim te­mama ovde nema ni govora. Nemam nimalo motivacije, izgledam kao magarac na maskardi, ili kao violinska žica E zalutala na violi. Zabezeknut sam, obmanjen, iskočio sam iz zgloba potpuno. Šopen, 259. pismo Ti si moje staro čembalo na kojem su vreme i događaji svirali svoj sumorni tre­molo. Da, dva stara čembala. Mada ćeš se ti protiviti da budeš u takvom društvu. Ovo govorim bez omalovažavanja njihove lepote i virtuoznosti. Najgore od svega je što nas je napravio najveštiji majstor, neki Stradivari sui generis, koga nema više među živima da nas popravi. U trapavim rukama ne proizvodimo nove tonove, a u žudnji za virtuozom u sebi gušimo sve ono što niko od nas ne može da izvuče. Što se mene tiče, jedva dišem... Šopen, 260. Pismo. Kaži Laraku za stan. I da ću mu pisati. I poslati mu novac, ili lično doći. Kad bih samo znao da ću u Parizu preko zime imati šta da jedem. Šopen, 262. Pismo. Kada bih bio zdrav, sa dva časa dnevno bih imao dovolјno da ugodno živim do smrti. Ali, slab sam. Za tri ili četiri meseca ću pojesti sve što imam. Ukoliko budeš našao neki stan, ne iznajmlјuj ga bez pismenog ugovora i pre nego što otkažeš stari. Šopen, 267. pismo

"Piter Levin polaže veliko poverenje u mudrost tela, u svest o sopstvenom telu i njegovim senzacijama. Telo, obdareno instinktivnim kapacitetom, obaveštava nas o našoj urođenoj sposobnosti da se iscelimo od posledica traume. Koristeći seriju vežbi koje nam pomažu da se fokusiramo na telesne senzacije, Levin otkriva sredstva kojima možemo otpustiti akumuliranu, zamrznutu energiju. Buđenje tigra govori o daru mudrosti koji dobijamo kad naučimo da ukrotimo i preobrazimo sjajne, iskonske i inteligentne energije tela.
Fasciniran sam temom traume. Rad sa traumom pomogao mi je da shvatim značenje patnje, i
neophodne i bespotrebne. Najviše od svega, pomogao mi je da razumem enigmu ljudskog duha.
Zahvalan sam na ovoj jedinstvenoj prilici da učestvujem u dubokom preobražaju koji isceljenje
traume može doneti.
Trauma rađa traumu i nastaviće to da čini, i na kraju će prelaziti sa jedne na drugu generaciju, u porodicama, zajednicama i zemljama, sve dok ne preduzmemo nešto da obuzdamo njeno širenje.




"

Sreća se ne postiže sebičnošću nego posredstvom velikodušnosti.

Uoči konklave 1277. godine, u Rimu se rasplamsava nemilosrdna borba za moć. Posle šest meseci upražnjenog položaja rimskog biskupa, porodica Orsini uspeva u svom naumu da na papski presto dovede svog predstavnika. Novi pontifeks Nikola III, rešen je da zauzda bezgraničnu moć Karla Anžujskog, francuskog kralja Napulja i senatora Rima, ali namerava i da učvrsti položaj svoje porodice. Uskoro Orsinijevi preuzimaju vlast nad Rimom, Viterbom i Kardinalskim zborom.

Ipak, ambicije pape i njegovog rođaka kardinala Matea Rubea primoravaju neke članove porodice među kojima je gradonačelnik Viterba Orso, kao i Perna, njegova rođaka okovana zabranjenom ljubavlju, da žrtvuju sopstvena osećanja. Naposletku uspon dinastije prekinut je neočekivanim događajem koji će Orsinijeve izložiti osveti mnogih neprijatelja. Dok pokušavaju da povrate moć, uviđaju da zaštita ideala slobode može da bude daleko privlačnija od želje za vlašću.

Od Bolonje do Palerma, preko Firence, Viterba i Rima, vode se borbe između gvelfa i gibelina, izbija Sicilijanska večernja, a u svemu tome ruka Orsinijevih ostavlja upečatljiv trag na bogatoj fresci poznog srednjeg veka na tlu Italije.

Ovo je priča o moći, veri, ljubavi i krvavim okršajima.

Ovo je priča o Orsinijevima, vukovima Rima.

„Svaki put kada bi da me skuče, pribegnem uspomenama. Gde sadašnjosti nema a budućnost je neizvesna, ne preostaje drugo do da se prošlost koristi kao melem. Francuski roman je bio nepotpun; evo još nekih greha moje mladosti.“ - F. B.

Brana na Atlantiku – nastavak Francuskog romana „Ova knjiga je napisana na mestu koje bi trebalo da bude pod vodom.“

Tokom pandemije, Begbede nalazi utočište na rtu Fere kod svog prijatelja Benoa Barterota, čudnog fanatika koji istovaruje hiljade tona šuta u more, odlučan da sačuva rt od neizbežnog porasta nivoa vode.

Daleko od Pariza, okrenut Atlantiku, Begbede uranja u svoja sećanja i nudi nam novi, moglo bi se reći zreliji i intimniji prikaz svog života: „Francuski roman je bio nepotpun; evo još nekih greha moje mladosti.“

Sećanje na detinjstvo provedeno u rastrzanosti između razvedenih roditelja, slobodarski duh sedamdesetih i burne ljubavne veze prepliću se s razmišljanjima o samoći, starenju, o tome šta se dobija ili gubi pisanjem, o odnosu čoveka i prirode, uz neizbežan osvrt na današnji svet i društvo.

Može se diskutovati o tome da li je ovo mekša i osećajnija strana Begbedea ili jednostavno žal umornog pedesetpetogodišnjaka za prošlim vremenima, ali se neodoljivost ove knjige ne može osporiti.

Klackalica između očaja i optimizma, nostalgičnog humora i autoironije, Brana na Atlantiku je zabavna, poetična i jedinstvena knjiga u kojoj svaka rečenica poziva na razmišljanje i introspekciju.

Jedan papa na vrhuncu svoje moći i najozloglašeniji zločin renesansnog Rima.


Papa Aleksandar VI Bordžija sprema se da usavrši svoje planove o preuzimanju kontrole nad Italijom kad ga svirep zločin lišava jednog od najdražih članova njegove porodice i remeti mu planove. Ceo Rim se digao na noge da otkrije vinovnika zločina, ali zbog neobičnog niza slučajnosti, u prvim redovima istrage našao se dvorski slikar, čuveni Pinturikio. Kako bi rasvetlio zločin koji je pogodio samo srce Aleksandrovog pontifikata, Pinturikio se oslanja na pomoć najuglednijih umetnika u gradu, od Mikelanđela Buonarotija do Filipina Lipija, od Pjermatea d’Amelije do Peruđina. Spisak neprijatelja porodice Bordžija toliko je dugačak da se lista osumnjičenih dopunjuje iz dana u dan. I dok u jednoj fazi istrage svi kreću u potragu za maskiranim čovekom koji bi mogao da bude svedok zločina, jedna izobličena žena kreće se Rimom u potrazi za osvetom... O kome je reč?


U renesansnom Rimu, u kojem raskoš umetničkog izraza ide ruku podruku s borbama za moć, pero Andree Fredijanija priseća se jednog od najčuvenijih nerešenih slučajeva ubistva u istoriji.

Filozofski bestseler o dobrobiti pešačenja

Jednostavno objašnjeno, kako društvene mreže utiču na nas? Kako bezbedno koristiti internet?

Kako čuvati lične podatke i na koji način velike kompanije zarađuju od njih?

Kako se sačuvati od digitalnog nasilja – kako ga prepoznati i odupreti mu se?

Kako blogeri utiču na naš svakodnevni život?

Koje su napredne metode pretrage na internetu?

Od autora bestselera Čovek po imenu Uve

Snažna, emotivna priča koja daje nadu za bolju budućnost.

Ovo je obična priča o važnim pitanjima: šta je porodica, šta je hokejaški tim, šta je zajednica, šta smo spremni da žrtvujemo da bismo ih zaštitili?

Prošle su dve godine od događaja kojih više niko ne želi da se seti. Svi smo nekako nastavili dalje, ali ima nečeg u toj šumi što nas ne ostavlja na miru. Naš grad nosi tugu u srcu i nasilje u vazduhu. Volimo priče sa srećnim krajem, iako duboko u sebi znamo da se tako završavaju samo bajke.

Ovoga puta sve će početi s olujom, a završiće se sa vatrom. Vratiće se neko koga dugo nije bilo. Neko će leći na večni počinak. Neko će se zaljubiti. Neko će sanjati o profesionalnoj hokejaškoj ligi, a neko o osveti. Neko spava uz najboljeg prijatelja, neko se trudi da sačuva brak, a neko pokušava da spase decu. Neko je pun mržnje, neko ne odustaje od borbe, neko će zgrabiti pušku i s njom otići do klizališta. Neće se ostvariti sve za šta smo se borili. Neće ostariti svi koje volimo.

Pa onda, šta je to porodica, šta je hokejaški tim, šta zajednica? To su zbirovi naših izbora. Ono što smo spremni da žrtvujemo ne bismo li ih zaštitili.

A spremni smo na sve.

I ništa manje.

„Pobednici su neobična, lepa i užasna, ali pre svega važna priča, pogotovo u današnjem svetu punom protivrečnosti jer govori o ljudskoj nesposobnosti da se uradi ono što je ispravno čak i kad je izbor sasvim očigledan.“ – Dagens Nyheter

Predivan dan za plažu, pomislila je jedna porodica, nekoliko turista, mladi par i jedan Alžirac izbeglica, i sve ih je put odveo u istu skrivenu, bajkovitu uvalu sa čudesnom peščanom plažom, okovanu stenama i gustim rastinjem. Ali ova utopija krije svoju mračnu tajnu. Prvo će pronaći leš devojke kako pluta u kristalno čistoj vodi. Zatim će primetiti da sva deca ubrzano rastu, a oni isto tako stare, svakih pola sata, i da ne postoji način da napuste uvalu.

Dramatična naracija Pjera Oskara Levija, u savršenom skladu sa zlokobnim crtežom Frederika Petersa, stvara istinski onespokojavajuću misteriju sa elementima fantastike.

„Počinje poput kriminalističke priče, nastavlja kao epizoda iz Zone sumraka i okončava se u egzistencijalističkom tonu koji bi odgovarao filmu Larsa fon Trira.“ — Publishers Weekly

„Peters i Levi kazuju iste duboke istine koje se tiču same čovekove suštine. Snažno delo, majstorski ispričano.“ — The Comics Bulletin

Filimon je mladić sa sela, koji uvek nosi prugasti, plavo-beli duks, crne pantalone i hoda bos. Antropomorfni magarac Anatol je njegov verni kompanjon i savetnik. Zaplet počinje kada Filimonov miran život biva prekinut nesrećnim padom u bunar, dok je pokušavao da istraži pojavu poruka u bocama na njegovom dnu. Filimona povlači jak vir i izbacuje ga na nepoznato ostrvo, za koje se ispostavlja da je slovo „A“ – prvo slovo reči „Atlantski okean“ upisano na geografskim mapama . Tu sreće Vartolomeja, ostarelog kopača bunara, koji je misteriozno nestao četrdeset godina ranije…

U svetu ima malo mesta koja suštinski oličavaju sve emocije jedne epohe. Gostionica Ravu, koja se nalazi u Over-sir-Oazu, maloj umetničkoj koloniji trideset pet kilometara severozapadno od Pariza, jedno je takvo mesto. Za Vinsenta van Goga to je bila poslednja stanica u životu – zamena za porodicu koju nikada nije imao, mesto ispunjeno životom u senci sopstvene izolacije.

Van Gog je došao u Over tražeći mir koji mu je bio preko potreban. I danas posetilac može u Overu da doživi taj isti spokoj. Tu su brda koja je Van Gog ovekovečio, kao i stare kamene kuće, crkva... U knjizi se nalaze i mnoge Van Gogove slike i crteži, stare crno-bele fotografije, mnogobrojni recepti i njihove ilustracije, što sve zajedno čini ovu knjigu snažnim dokumentom jednog vremena, koje je obeležio veliki slikar.

Ostala je i Gostionica Ravu, na kraju glavne ulice u Overu, u kojoj više od sto godina kasnije, i dalje ima mesta. Za vas kojima je stalo do Van Goga, uvek će se naći slobodna stolica za njegovom trpezom.
će se naći slobodna stolica za njegovom trpezom.

Od autora bestselera Čovek po imenu Uve.

Roman koji može da zaceli i najdublje rane.

Može li već slomljen grad preživeti još jednu tragediju?

Medvedgrad je mali grad u kojem su meštani navikli na nevolje i težak život. Slično je i u susednom gradu Vresištu. Posla nema za žitelje oba mesta, a i jedni i drugi polažu nade u svoje hokejaške klubove. Dok svako traži način da se snađe u teškim vremenima, Maja i Ana provode leto na skrivenom Ostrvu u želji da pobegnu od celog sveta. Rivalstvo između Medvedgrada i Vresišta prerasta u nemilosrdnu bitku za novac i opstanak. Hokejaški klub Medvedgrada verovatno će biti raspušten. Poslednja nada im je mladi igrač Amat, najbrži hokejaš Medvedgrada.

Nasilje se uvlači u grad. Čini se da je ljude najlakše naterati da se mrze. Kad bude postignut poslednji gol, neko iz Medvedgrada biće mrtav. Stanovnici oba mesta zapitaće se da li je posle svega moguć život u kojem će hokej biti samo jednostavna igra na parčetu leda između dva gola i dva tima. Samo mi protiv vas.

Roman je posvećen svim mukama i radostima, malim i velikim pričama koje sačinjavaju naše zajednice. Uz ogromnu saosećajnost i razumevanje, Bakman nam otkriva kako nas odanost, prijateljstvo i ljubaznost mogu provesti kroz najteže trenutke.

„Retko se pronalazi priča sa junacima do kojih vam je toliko stalo.“
– Göteborgs-Posten

„Bakman je postigao nemoguće. On je Šveđanin koji je dosegao popularnost grupe ABBA.“
– New York Times Book Review

Od tajnih odaja Versaja do užurbanih ulica Pariza, čeka vas duhovita i uzbudljiva avantura neobičnog detektivskog para koji rešava svoj prvi slučaj.

Iako se tek nedavno udala za Luja XVI, Mariji Antoaneti je vrlo brzo dosadila nova uloga. Ni velelepni balovi ni raskošna odeća nisu dovoljni da je razonode. Ipak, pažnju joj je zaokupio nestanak skupocenog nakita koji su nekoliko godina ranije čuveni draguljari doneli u Versaj da ga predstave gospođi Di Bari, ljubavnici prethodnog kralja Luja XV. Slučaj nikada nije rešen, lopovi nisu uhvaćeni.

Za svoju misiju, Marija Antoaneta poverava ulogu špijuna-detektiva modistkinji Rozi i frizeru Leonaru. Jedini problem je što se Roza i Leonar ne podnose: ona je neizlečivi perfekcionista, on je više sklon uživanju i zabavi. Ali moraće da nauče da sarađuju ako žele da zasluže mesto na dvoru.

U gradu su se upravo desila dva misteriozna ubistva. Da li su povezana sa nestalim dijamantima? I da li će uspeti da steknu naklonost kraljice ako pronađu blago? Skrivena iza lepeze i frizure po poslednjoj modi, Marija Antoaneta preuzima potpuno drugačiju ulogu od one po kojoj je svi znaju!

Okrutni Bog : studija o samoubistvu

U jednoj pariskoj zgradi na vratima nekoliko stanova pojavile su se obrnuto napisane četvorke. Uznemirena stanarka odlazi u policiju, koja je smiruje misleći da je to tek bezazleni grafit. Jednoga dana pronađeno je mrtvo telo u zgradi u kojoj su takođe osvanule zagonetne četvorke, a u jednom malom naselju čovek koji je oživio zanat "izvikivanja" poruka na javnom mjestu, počinje da dobija i izvikuje sve čudnije, kriptovane poruke koje najavljuju kugu – prastaru pošast koja će ponovo snaći pariske stanovnike… Policijski inspektor Adamsberg sluti povezanost između ubice, četvorke na vratima i kriptovanih poruka i kreće u lov na prenosioca kuge, dok stanovnike obuzima panika zbog straha od zaboravljene smrtonosne bolesti…

U uspomenama srpskih ratnika ostalo je zabeleženo da je general Alfred Kraus, komandujući austrougarskom 29. (pešadijskom) divizijom iz pravca Sremske Mitrovice, naneo teške gubitke srpskoj vojsci koja je u noći 6. septembra 1914. forsirala Savu kod Legeta. Kasnije, razočaran rasulom svoje carevine, odmah posle rata napisao je knjigu „Uzroci našeg poraza“. Srbi su mu se, kao neprijatelju dostojnom uvažavanja, odužili prevodom ovog dela (knjigu je preveo potpuk. Č. Janjčić, a izdalo ju je Preduzeće Geca Kon A.D – Beograd kao devetu knjigu u okviru Vojne biblioteke.

Godine 1997-1998. Majkle Frede je na Berkliju (Kalifornija) održao šest predavanja o slobodnoj volji, koja su, potom, pretočena u knjigu U minucioznom izvođenju koje se oslanja na klasične tekstove Platona, Aristotela, na radove grčkih i rimskih stoika, potom Plotina i ranih hrišćanskih filozofa Origena i svetog Avgustina, Frede istovremeno polemiše i sa uticajnim savremenim radovima o pojmu volje, pokazujući da se (kao što je poznato), vrag krije u detaljima i nijansama. Pojam volje počinje da se formira u grčkom stoicizmu, u trenutku kada polis upada u krizu i kada se način života koji su proslavili Platon, Aristotel i grčki tragičari – menja. Naša sloboda da pravimo izbore odjednom se usložnjava, stoici utvrđuju da postoji unutrašnji (nepolitički) život, a filozofi otkrivaju da se iza pukog htenja nalazi jedna temeljnija struktura koja nije ni sasvim racionalna, niti je sasvim iracionalna, ali je slobodna. To je volja. Kao ključna figura u teoriji volje pojavljuje se upravo Avgustin, ali će Frede primetiti da, uprkos izvesnim novim uvidima, ovaj veliki mislilac ipak ostaje zarobljenik teoloških perspektiva u kojima je vrhunski pokretač božanska, a ne ljudska volja. Volja će morati da se strpi još nekih hiljadu godina da bi, sa modernim dobom, oslobođena božje senke najzad postala slobodna.

Mali Jovica Frederika van Edena- (bajka za decu i odrasle); Jedno od najpoznatijih dela holandske književnosti Mali Jovica, napisana je davne 1884.godine. Bajka u nastavcima, prvobitno objavljivana u časopisu Novi vodič,1885, a prvi put u obliku knjige pojavila se 1887.godine.

Avanture malog Jovice, izuzetno veštom upotrebom alegorija i simbola, s ljubavlju nas vode kroz njegovo detinjstvo… Proces odrastanja…

Od autora bestselera Čovek po imenu Uve.

Roman po kojem je snimljena hit serija TV mreže HBO.

Priča o malom gradu, velikim snovima i ceni koju smo spremni da platimo da bismo ih ostvarili.

Pobeda na juniorskom prvenstvu u hokeju i nije nešto naročito značajno, ali za stanovnike Medvedgrada je od životne važnosti. Njihov gradić, skrajnut u divljini, propada. Proždiru ga nezaposlenost i sve gušća šuma. Ali ta pobeda mogla bi privući pažnju investitora, a država bi možda finansirala program za sportske talente koji bi trenirali u prirodi van gradske vreve. Da i ne govorimo šta bi takva pobeda značila Amatu, žgoljavom tinejdžeru kog ne tretiraju kao potpunog gubitnika jedino kad je na ledu. Ili Kevinu, mladom hokejašu kojem bi pobeda omogućila budućnost u NHL ligi. I Peteru, požrtvovanom menadžeru tima čiju je profesionalnu hokejašku karijeru okončala tragedija.

Isprva, deluje da mladi tim može ostvariti snove svih stanovnika Medvedgrada. Ali one pijane noći u kojoj se slavila buduća odlučujuća pobeda momaka, nešto se dogodilo između Kevina i Peterove ćerke. Nešto što će promeniti sve. Padaju optužbe koje se, poput krugova na vodi, šire na ceo grad, ne štedeći nijednog stanovnika. Ono što je za jedne čin izdaje, za druge je pitanje odanosti. I sve će se sručiti na jednog mladića koji će smoći hrabrost da kaže istinu, ma koliko ona bila nepoželjna.

U pitanju je budućnost grada. Niko ne sme ostati po strani ili ćutati. Čiju stranu ćete vi odabrati?

Medvedgrad je priča o maloj zajednici koju ujedinjuje nada, o tajni koja će je razoriti i o hrabrosti pojedinca da se usprotivi većini. Ovom pričom o gradiću skrivenom u šumi Bakman nam je razotkrio čitav svet.