DOMAĆE KNJIGE

Tako je govorio Zaratustra je najpoznatije, ali ne i najpopularnije, niti najintimnije delo Ničeovo. Njegova sestra, gospođa Jelisaveta Ferster, kaže, doduše, da je to „najličnije delo“ njenog brata, da ono sadrži „njegove najunutarnjije doživljaje“, itd. Niče je proživeo u duši sve što je pisao, i utoliko je svako njegovo delo lično. Pouzdano je Niče ovo delo pisao s najviše pretenzija, i u najodlučnijem tonu – on je hteo da mu ono bude najbolje.

Ovo delo je u neku ruku nastavak Ničeove filozofije volje za moć, intenzivno, živopisno, pa i dramatično izlagane u Zaratustri. Zamišljeno je da bude presudni korak u prevrednovanju svih vrednosti u cilju oslobadjanja civilizacije od judeo-hrišćanske tradicije. Otuda jedva da možemo da otkrijemo dalekosežnije istraživanje hrišćanske simbolike i asketskog morala od ove knjige u vašim rukama.

Vesela nauka jedno je od ključnih dela Fridriha Ničea, koje označava prelaz od njegovih ranijih spisa ka zrelijem stvaralaštvu, uključujući dela poput Tako je govorio Zaratustra I Volja za moć. Ničeova razmatranja o moralu u Veseloj nauci često su pogrešno shvatana, što je doprinelo njegovoj reputaciji kao kontroverznog mislioca. On ne zagovara haos ili amoralnost, već poziva na kritičko preispitivanje postojećih vrednosti i stvaranje novih, koje će biti u skladu s ljudskom prirodom i potrebama. Delo je napisano fragmentarno, u obliku kratkih eseja I aforizma, što je karakteristično za celokupno njegovo stvaralaštvo. Fragmentarnost nije slučajna, već odražava njegovu filozofsku poziciju o svetu koji je previše kompleksan da bi se obuhvatio jednim sveobuhvatnim sistemom.

Najslavnije i najkontroverznije Ničeovo delo, najbogatija riznica misli ovog filozofa.

Za Ničea istorija ne predstavlja kontinuitet, niti vladavinu činjenica gde će pojedinac biti puko oruđe procesa...

RASPRAVA O MORALU
(prevod Gligorije Ernjaković)

RAZMISLJANJE O DOBRU I ZLU
(prevod Gligorije Ernjaković)

Tako je govorio Zaratustra je najzagonetnije filozofsko delo nemačkog filozofa, pesnika i klasičnog filologa Fridriha Ničea, koje zauzima središnje mesto u njegovom stvaranju. Ovo delo nastalo, između 1883. i 1885. godine je jedno od najčitanijih, ali najviše osporavanih dela u XX veku. Sva bića dosad stvorila su nešto više od sebe: a vi zar hoćete da budete oseka te velike plime, rađe još da se ponovo vratite k životinji nego da prevladate čoveka? Šta je majmun za čoveka? Stvor za podsmeh ili bolan stid. I isto to biće čovek za natčoveka: stvor za podsmeh ili bolan stid. Vi ste prešli put od crva k čoveku, ali je u vama mnogo još ostalo crv. Nekada ste bili majmuni, a čovek je još i sada više majmun nego ikoji majmun.

Tako sam jednom, kada mi je to trebalo, izmislio i "slobodne duhove", kojima je posvećena ova setno-smela knjiga s naslovom Ljudsko, suviše ljudsko: takvih „slo­bodnih duhova" nema, i nije ih bilo - ali, kao Što sam re­kao, oni su mi tada bili potrebni da bih ostao raspoložen usred svih nevolja (bolesti, usamljenosti, tuđine, acedije, nerada): bili su mi potrebni kao hrabri drugovi i dobri po­znanici s kojima pričaš i smeješ se kada ti je do priče i sme­ha, i koje šalješ do đavola kada su dosadni - bili su mi po­trebni kao zamena za prijatelje koje nisam imao. Da bi ta­kvi slobodni duhovi mogli jednoga dana postojan, da će naša Evropa među svojim sutrašnjim i prekosutrašnjim si­novima imati takve bodre i smele momke, fizički prisutne i opipljive, a ne, kao u mom slučaju, samo fantomi i pu-stinjačka fantasmagorija: ja bih voleo da najmanje sum­njam u to. Već vidim kako oni dolaze, polako, polako; i možda ću ubrzati njihov dolazak ako unapred opišem u čemu vidim uslove i puteve njihovog dolaska?

"Ovo je nesumnjivo najoriginalnije, da ne kažemo i najznačajnije Ničeovo djelo.
Ne povodi se ni za kakvim autorom, već nosi sasvim osobeni lični pečat svog tvorca. Nije samo najneobičnije nego i najličnije njegovo djelo. Ni prije ni poslije Tako je govorio Zaratustra, Niče nije stvorio ništa slično. Niti prethodna djela nagovještavaju takav razvoj, niti potonja nastavljaju istim pravcem. Kao da je Niče iznenada podlegao nekom neodoljivom iskušenju, nekoj neodoljivoj potrebi, kao da je u magnovenju našao nov, neponovljiv izraz za svoju osnovnu filozofsku misao, kao da je samo za trenutak progovorio svojim vlastitim jezikom.
Niče je u Tako je govorio Zaratustra vidio ni manje ni više nego djelo koje nagoni čovječanstvo na rješenja koja odlučuju o čitavoj čovjekovoj budućnosti." - Iz predgovora Mihaila Đurića

Poslednja knjiga koju će Niče, u dramatičnim okolnostima, napisati (1888) samo nekoliko nedelja pre svog konačnog sloma, a koja će prvi put biti objavljena tek 1908. Zagonetno delo, jer niko takvo nije stvorio o sebi kao osobenu intelektualnu autobiografiju. U njemu autor dočarava sopstveno viđenje svoga dela, razvoja i, uopšte, života. Kataklizmički ispituje likove s kojima se poistovećuje i kataklizmički najavljuje svoje daljnje razotkrivanje svih vrednosti. To je konačan izraz Ničeovog glavnog uverenja. Njegova duhovna oporuka.Filozofsko delo pisano pred smrt, ima izvesno vidovito predosećanje, svojstveno ljudima intenzivne duše i velike usamljenosti. Testament velikog filozofa, namenjen samo odabranima i retkima, nasuprot volji samog Ničea štampan i priređen za sve nas.Filozofsko delo pisano pred smrt, ima izvesno vidovito predosećanje, svojstveno ljudima intenzivne duše i velike usamljenosti. Testament velikog filozofa, namenjen samo odabranima i retkima, nasuprot volji samog Ničea štampan i priređen za sve nas.