DOMAĆE KNJIGE

Bog francuske i svetske književnosti, tvorac Madam Bovari i Sentimentalnog vaspitanja, dobio je ideju za knjigu Kušanje svetog Antonija, još u svojoj osamnaestoj godini. Prvu verziju, nadahnutu filozofijom Baruha Spinoze, pisao je 1847-1848, otputovao radi nje u Egipat, ali je nije završio jer je otpočeo da piše roman Madam Bovari. Svetom Antoniju vratio se 1856, ali je još jednom prekinuo taj rad da bi napisao roman Salambo (Flober je oduvek bio opčinjen Starim vekom), a zatim i Sentimentalno vaspitanje. Poslednju verziju Kušanja svetog Antonija objavio je tek 1874, kao roman dramske strukture, čija se radnja zbiva u jednoj noći. Glavni akteri ovih vizija svetog Antonija su Amonarija, njegova ljubav iz mladosti, kralj Nabukodono-sor, kraljica od Sabe, Hilarion (Antonijev učenik) kao ovaploćenje Satane, uz Požudu i Smrt, u vidu mlade i stare žene. Ova knjiga je, između ostalog, nenadmašna studija religije, filozofije i paganizma.

„Čini mi se da sam oduvek postojao. Imam uspomene koje sežu u prošlost do faraona.“ - Flober

Bila sam u zadnjem odeljenju kupatila i žagor sa ulice me je uspavljivao. Odjednom začuh povike. Neko je vikao: „To je vrač! To je đavo!“ I gomila zastade ispred naše kuće, preko puta Eskulapovog hrama. Podigoh se na ruke do otvora u vrhu svoda. U peristilu hrama stajao je čovek sa gvozdenim lancem oko vrata. Uzimao je ugljevlje iz mangala i njime po svojim grudima pravio dugačke pruge govoreći: „Isuse, Isuse!“ Narod je vikao: „Ovo je zabranjeno! Kamenujmo ga!“ A on je to i dalje radio. Bile su to nečuvene stvari koje ushićuju. Cvetovi krupni kao sunce kružili su pred mojim očima i čula sam kako u prostoru treperi jedna zlatna harfa.- Kušanje svetog Antonija

Gistav Flober je jedan od najznačajnijih predstavnika francuskog realizma. Njegovo delo Gospođa Bovari obeležilo je svetsku književnost I ostaje nenadmašna kritika društva I pojedinca.

Kada jednog vrelog letnjeg dana sredovečni činovnici Buvar i Pekiše slučajno odaberu istu klupu na kojoj će sesti da predahnu, otpočinje prijateljstvo kakvo se retko sreće u istoriji književnosti. Uprkos fizičkim razlikama, krupni Buvar i sitni Pekiše otkrivaju da imaju pregršt sličnosti u karakteru i stavovima, koje ne odlikuje baš prevelika inteligencija. Nakon iznenadne vesti o dobijenom nasledstvu, odlučuju da napuste Pariz i pređu na selo, što pokreće niz komičnih epizoda. Naši junaci se okušavaju u najrazličitijim naukama – poljoprivredi, hemiji, arheologiji, arhitekturi, politici, religiji, pa čak i medicini… Iako o ništa ne znaju o ovim oblastima, to ih neće sprečiti da iskopavaju fosile i leče teško obolele ljude.

Ovo poslednje Floberovo, možemo slobodno reći remek-delo, predstavlja satiričan, na mahove urnebesan prikaz francuske buržoazije XIX veka, njenih konvencija, stereotipa i ograničenosti. Flober je roman Buvar i Pekiše zamislio kao svoje životno delo, pa je u procesu istraživanja pre nego što je započeo sa samim pisanjem pročitao čak 1500 knjiga. Iako ne u potpunosti zaokružen i tek posthumno objavljen, (rukopis od 4000 stranica sastavila je autorova sestričina nakon njegove prerane smrti), Buvar i Pekiše će ostati jedno od najznačajnijih i najzanimljivih dela svetske književnosti, a njegovi protagonisti koji prave cirkus u provinciji – legendarni književni duo.

Posle dve godine putovanja po Istoku, Flober se vraća u Kroase, na obali Sene, zatvara se u kuću i od 1851. do 1856. piše svoj prvi roman Madam Bovari. Ema Bovari najupečatljiviji je ženski lik u svetskoj književnosti, i s njom može da se meri samo Ana Karenjina, koju je Tolstoj stvorio nakon što je pročitao Floberov roman. Emina tragedija leži u raskoraku iluzije i stvarnosti, ponoru koji se pruža između želja i njihovog ispunjenja, a ona kao lik pokazuje prve znake otuđenja od života, što će postati sindrom tek u industrijalizovanim društvima XX veka. Ema je simbol nemoćne čežnje ka visinama, neostvarivih ambicija, težnje da se pobegne od svakodnevice. Ona predstavlja onaj sanjarski deo čovečanstva, koji se često lomi pod teretom svojih očekivanja. Flober je u svom prvom remek-delu sproveo svoju zamisao o savršenom stilu, pa je Madam Bovari ubrzo postala jedna od najuticajnijih knjiga u svetskoj literaturi.

Ema Bovari zarobljena je u braku sa seoskim lekarom dok potajno sanja o životu ispunjenom luksuzom i strastima. Ugušena dosadom provincijskog okruženja, mlada lepotica jedini beg pronalazi u sentimentalnim romanima gde junaci žive iskljucivo zarad romanse i uzvišenih osećanja.

Kada život ne ispuni očekivanja devojke odrasle u samostanu, čija se žudnja napajala trivijalnim ljubavnim pričama, a čežnja za uzbuđenjima utopila u svakodnevici bračnog života sa čovekom skromnih dometa – ona ga više ni ne smatra vrednim življenja.

Rešena da nešto promeni, Ema svoju duševnu glad pokušava da utoli preljubom i nepromišljenim troškarenjem. Međutim, u licemernom i ograničenom društvu uvek najpre stradaju neprilagođeni pojedinci i njen san pokazaće se ne samo kao nedostižan već i opasan...

"Nosi me, vodi me, hajdemo! Tebi, tebi! Sva moja ljubav i svi moji snovi!"

Gospođa Bovari pravo je remek-delo realizma, koje je sablaznulo čitaoce kada je prvi put objavljeno, a do današnjeg dana ostaje neprevaziđena kritika kako pojedinaca tako i društva.

Novembar je prvo Floberovo delo, njegova najintimnija ispovest, knjiga daleko ispred svog vremena, čije su osnovne teme neostvarena ljubav jednog mladog čoveka, i priča kurtizane kojoj je mladost nepovratno prošla. . .

„Novembar će biti knjiga koja će u XX veku dovesti do novog oblika romana i njegove proze.“
Miloš Crnjanski

„Odbio sam ljudska pijanstva koja su se nudila. Okomljen na samog sebe, obema rukama sam čupao čoveka iz korena... Od tog dveta sa zelenim granama hteo sam da napravim potpuno go stub, da na njega postavim sasvim gore, kao na neki žrtvenik, ne znam kakav nebeski plamen... “
Gistav Flober

Kritika je tek nedavno proglasila ovaj roman za najveći francuski roman XIX veka, mada su veliki pisci (Kafka, Prust, Džojs i Hamsun) još ranije ukazivali na neizmernu vrednost ove "povesti jednog mladog čoveka". Tačniji prevod naslova bio bi "emotivno vaspitanje", jer je, po rečima Flobera, on hteo da u romanu opište "moralnu, odnosno emotivnu povest svoje generacije, koja će se razvijat od vere u idela do pesimizma inihilizma. Frederik Moro živi u začaranom krugu svoje ljubavi prema Mari Arnu, tako da je ovo i "roman lutanja u fatamorgani stvarnosti koja liči na san, a Frederikovi postupci kao da imaju nešto mesečarsko u sebi". Ta fatalna ljubav obeležava ceo njegov život...

Sada, 150 godina od pojave velikih Floberovih romana, jasno je da on stoji rame uz rame sa svojim omiljenim piscima, Šekspirom i Servantesom. Malo je ljudi koji su sav svoj život posvetili umetnosti, traganju za lepotom i istinom izraženim u savršenoj formi. Jer Flober je najveći stilista u svetskoj književnosti, poznat po svoja tri romana (Madam Bovari, Sentimentalno vaspitanje i Salambo), ali i po obimnoj prepisci, koja predstavlja svojevrstan „roman o Floberu“. Većina pisama u ovoj knjizi upućena je Lujzi Kole, sa kojom je Flober održavao intenzivnu vezu punih osam godina.