Kada jednog vrelog letnjeg dana sredovečni činovnici Buvar i Pekiše slučajno odaberu istu klupu na kojoj će sesti da predahnu, otpočinje prijateljstvo kakvo se retko sreće u istoriji književnosti. Uprkos fizičkim razlikama, krupni Buvar i sitni Pekiše otkrivaju da imaju pregršt sličnosti u karakteru i stavovima, koje ne odlikuje baš prevelika inteligencija. Nakon iznenadne vesti o dobijenom nasledstvu, odlučuju da napuste Pariz i pređu na selo, što pokreće niz komičnih epizoda. Naši junaci se okušavaju u najrazličitijim naukama – poljoprivredi, hemiji, arheologiji, arhitekturi, politici, religiji, pa čak i medicini… Iako o ništa ne znaju o ovim oblastima, to ih neće sprečiti da iskopavaju fosile i leče teško obolele ljude.
Ovo poslednje Floberovo, možemo slobodno reći remek-delo, predstavlja satiričan, na mahove urnebesan prikaz francuske buržoazije XIX veka, njenih konvencija, stereotipa i ograničenosti. Flober je roman Buvar i Pekiše zamislio kao svoje životno delo, pa je u procesu istraživanja pre nego što je započeo sa samim pisanjem pročitao čak 1500 knjiga. Iako ne u potpunosti zaokružen i tek posthumno objavljen, (rukopis od 4000 stranica sastavila je autorova sestričina nakon njegove prerane smrti), Buvar i Pekiše će ostati jedno od najznačajnijih i najzanimljivih dela svetske književnosti, a njegovi protagonisti koji prave cirkus u provinciji – legendarni književni duo.
