DOMAĆE KNJIGE

Koristeći najraznovrsnija jezička i stilska sredstva – žargon, namerne greške, templejte za popunjavanje praznina, tekstualno izražene emodžije, autorka nas vodi od malih razgovora do velikih rasprava u obliku monolog-eseja. Slušaj Petre Irene Ristić je knjiga koja beži od žanrovskog određenja onako kako njeni protagonisti (protagonista? protagonistkinja?) beže od sopstvenih identiteta. Neuhvatljivost je glavna karakteristika ovog dela, ali, ispostavlja se, i glavna karakteristika epohe.

Kad se dvoje junaka (Petar? Lavinija? Vanja? Slavica?), dve pozitivno namagnetisane internet persone, približe trenutku fizičkog sastanka, dešava se odbijanje. Imperativ komunikacije je, naizgled apsurdno, kontraindikovan susretu. Tačka spajanja je nedostižni limes savremenika.

U dijalozima sinhrono sažive filozofske ideje i banalna svakodnevica, bogougodnost i nimfomanija, Miroslav Ilić i Joy Division, različite epohe i meridijani, samo ljudi ne mogu.

Na kraju, postavlja se pitanje (Petru?) da li mi bežimo od odnosa stalnom promenom identiteta, ili je i sam odnos (ljubav?) eskapizam, a svaki identitet virtualan, da li postojiš ti ili postoji tvoja sagovornica, ili postojite oboje, ili je odgovor na sva pitanja – ne.

Čin prvi. Obično tako počinju pozorišne predstave koje nas uvode u neki novi, najčešće imaginarni svet. Zatim se priča razvija kroz činove i prepliće se sa našim životima i našim svetom. Umetnost u činovima i umetnost naših života uvek se preklapaju i pretapaju čak i kada autori imaju samo umetničke aspiracije. U tom kontekstu društveno angažovane prakse su posebno važan deo našeg života. One ne žele da komuniciraju sa životom preko četvrtog zida, već ruše ona poslovična tri zida. One drsko prelaze granice umetničkog delovanja i postaju deo društvenih gibanja, podela i tenzija na različite kontroverzne, ali uzbudljive načine. Ako vas zanimaju tajne moći društveno angažovane umetnosti, uđite na mala vrata i angažujte se na promenama koje vam znače. Ovo je knjiga za vas. Bolje da je pročitate vi, nego oni koji žele da promene svet na način koji vama ne odgovara. - Dr Aleksandar Baucal

Sve struke Irene Ristić (psihologija, režija, umetnost...) spojile su se u ovim Ogledima u jednu - posmatranje. Drug/ovi i poneka drugarica iz knjige istovremeno su jedan određeni a imaginarni drug, kao i više njih različitih - bilo pojedinačno, bilo u zbiru. Drug kao prijatelj, ali i kao predmet/objekat ljubavi i analize. Percepcija obuhvata širok raspon zapažanja, od mikrodetalja do krupnih društvrnih pojava, od duhovitosti običnih situacija do ironiziranja urbane modernosti. Ovi prozni medaljoni čistih rečenica, oslobođenih svih viškova do mere nagoveštenog ili samo naslućenog, privid su hladnog posmatranja; naprotiv, u tom odmaku ima začuđujuće količine intimnosti kao znaka poverenja prema drugu, čitaocu, pisanju...