DOMAĆE KNJIGE

Pripovetke Laze Lazarevića:

Prvi put s ocem na jutrenje
Školska ikona
U dobri čas hajduci!
Na bunaru
Sve će to narod pozlatiti
Vetar
Švabica
Mati

„Švabica“ je jedna od najpotresnijih i najintimnijih pripovedaka Laze K. Lazarevića, utemeljivača srpske psihološke proze. Iako je pripovetka nastala u vreme piščevog boravka u Berlinu, i jako nosi autobiografske nagoveštaje, Lazarević je nije objavio za života. Prvi put je ugledala svetlost dana 1898. godine, sedam godina nakon njegove smrti.

Neobične zgode i nezgode iz života običnog čoveka, prepunog krupnih sitnica, rasutih kao petoparci od plemenitih metala, pretočene su u prekratke, kuse pričice iz kusorepog sveta prošlosti i sadašnjosti. Ulovljene na periferiji, u ćoškovima života, sročene su u duhovite, ponekad i jetke i opore priče za našte srca. Prokuvane gutaju se na prazan stomak, a pričalac ih je čuo i zabeležio ili doživeo i zapisao. Minijature, crtice i krupne sitnice izbrušenih detalja i pitkog narodnog jezika pokazuju da se i u lokalnom skriva ili bar nazire - univerzalno. U pričama najviše ima Šumadije koje više nema. A, biće je!

Lazar, i pored neljudskog drila, nije mislio da je Goli otok bio najveće mučilište, ali svakako jedinstveno. Možda bez premca,izuzev nacističkih kazamata, ali, bez sumnje, neljudsko naličje socijalizma. Posle šest godina izgubljenog života, osećao je neku prazninu, razočarenje, ali ne i mržnju... "Nisam bezgrešan, ali izdajnik i banda nisam bio..."

Kod Šumadinaca je razvijen i smisao za komično, koji potiče od inteligentnog i finog posmatranja tuđih akcija, naročito njihovih pobuda. Sve ono što se ne dopada javno se iznosi šalama, humorom i ismevanjem. Teško onima koji ističu svoje osobine, teško nastrljivcima i sujetnima. Nijednom od ovih nedostataka Šumadinac neće učiniti milost i progledati mu kroz prste".

Iz sadržaja knjige Pripovetke:
PRVI PUT S OCEM NA JUTRENjE
ŠKOLSKA IKONA
ŠVABICA
VERTER
NA BUNARU
SVE ĆE TO NAROD POZLATITI
VETAR
REČNIK STRANIH I MANjE POZNATIH REČI

Da su novinarstvo i litera

Devet pripovedaka koje čine ovaj izbor, a koliko ih je Laza Lazarević za života napisao, nalaze se u samom vrhu srpske realističke književnosti, koja je obeležila književnu scenu druge polovine XIX veka. Zahvaljujući naročitoj strukturalnoj umešnosti, Laza Lazarević je svoje pripovetke objedinio kako na planu tematike, tako i na planu karakterizacije junaka. U tom smislu, najčešće teme njegovih proznih ostvarenja jesu porodica, idealizovanje patrijarhalne zadruge i seoskog sveta, zatim teme rodoljublja i neostvarene ljubavi, te sudbina intelektualca. Njegovi junaci doživljavaju unutrašnje nemire i krize koje Lazarević, sa istančanim smislom za psihologizaciju, prikazuje autentično i precizno. Na taj način, psihološka pripovetka sa svojim tvorcem Lazom Lazarevićem stupa na scenu srpskog realizma.

Laza Lazarević (1851–1891), istaknuti pisac i lekar, rođen je u Šapcu, u kojem je završio osnovnu školu i gimnaziju. Osim što je diplomirao na Pravnom odseku Velike škole u Beogradu, Lazarević je završio i studije medicine u Berlinu i tako postao jedan od najobrazovanijih ljudi #XIX veka. Njegov književni rad obeležilo je samo devet pripovedaka, ali je zato svaka od njih pravo remek-delo. Prva, a ujedno i jedina zbirka, objavljena je 1886. godine pod naslovom Šest pripovedaka (Prvi put s ocem na jutrenje, Školska ikona, U dobri čas hajduci, Na bunaru, Verter, Sve će to narod pozlatiti). Za života će mu biti objavljene još dve pripovetke (Vetar, On zna sve), a Švabica sedam godina nakon smrti.

Devet pripovedaka koje čine ovaj izbor, a koliko ih je Laza Lazarević za života napisao, nalaze se u samom vrhu srpske realističke književnosti, koja je obeležila književnu scenu druge polovine XIX veka.
Zahvaljujući naročitoj strukturalnoj umešnosti, Laza Lazarević je svoje pripovetke objedinio kako na planu tematike, tako i na planu karakterizacije junaka. U tom smislu, najčešće teme njegovih proznih ostvarenja jesu porodica, idealizovanje patrijarhalne zadruge i seoskog sveta, zatim teme rodoljublja i neostvarene ljubavi, te sudbina intelektualca. Njegovi junaci doživljavaju unutrašnje nemire i krize koje Lazarević, sa istančanim smislom za psihologizaciju, prikazuje autentično i precizno. Na taj način, psihološka pripovetka sa svojim tvorcem Lazom Lazarevićem stupa na scenu srpskog realizma.


Laza Lazarević (1851–1891), istaknuti pisac i lekar, rođen je u Šapcu, u kojem je završio osnovnu školu i gimnaziju. Osim što je diplomirao na Pravnom odseku Velike škole u Beogradu, Lazarević je završio i studije medicine u Berlinu i tako postao jedan od najobrazovanijih ljudi XIX veka. Njegov književni rad obeležilo je samo devet pripovedaka, ali je zato svaka od njih pravo remekdelo. Prva, a ujedno i jedina zbirka, objavljena je 1886. godine pod naslovom Šest pripovedaka (Prvi put s ocem na jutrenje, Školska ikona, U dobri čas hajduci, Na bunaru, Verter, Sve će to narod pozlatiti).
Za života će mu biti objavljene još dve pripovetke (Vetar, On zna sve), a Švabica sedam godina nakon smrti.