DOMAĆE KNJIGE

Nakon 44 godine Marinko Arsić Ivkov vratio se svom romanu Čaruga i njegovo novo, izmenjeno izdanje, sada se nalazi u rukama čitalaca. Takav piščev izbor nije neočekivan, jer je reč o delu čije je prvo izdanje imalo lepu recepciju i kod kritike i kod čitalaca, a s druge strane sam glavni junak romana, Jovan Stanisavljević Čaruga, ličnost je koja i sto i jednu godinu od svoje smrti zaokuplja pažnju najšire javnosti, bezmalo kao i u svoje vreme.
A o Jovanu Stanisavljeviću tačno se zna da je bio Srbin, rođen 2. februara 1897. u selu Bare, pored Našica u Slavoniji. O ovom najpoznatijem prestupniku obe Jugoslavije decenijama unazad pisane su mnoge knjige, pozorišni komadi, filmovi i televizijske emisije. Čaruga je bio razbojnik koji se ponašao i kao slavonski Robin Hud i kao najveći bogataš koji rasipa ogroman novac na žene, kocku, najskuplje piće i duvan. I u njegovo vreme i sada, čini se, ljudi su želeli da u njemu vide narodnog junaka, hajduka u čiju slavu su spevane pesme, prepričavane legende, pravljeni mitovi, pre nego beskrupuloznog pljačkaša, ubicu, bandita.

Poput najvećih medijskih magova Čaruga je i od suđenja i svoje smrti napravio pravi šou. U noći pred pogubljenje u njegovoj ćeliji puno je hrane i cveća koje mu šalju obožavateljke, a on sedi sa novinarima i razgovara kao da je u toku neki savremeni tok-šou, a ne poslednja noć pred smrt jednog čoveka. Iako mu je taština došla glave (I najdužoj kobasici nađe se kraj! - kažu da je govorio Čaruga, a ponoviće tu rečenicu više puta i jedan od junaka Ninovom nagradom ovenčanog romana NGDL Marinka Arsića Ivkova, nimalo slučajno), on je igrao svoju predstavu do kraja, kao prava zvezda koja dosledno stvara sliku, mit o sebi. I kao što je i želeo: ta igra je zaista nastavila da traje i jedan vek nakon njegove smrti na vešalima.

Čaruga Marinka Arsića Ivkova upečatljivo je literarno viđenje najpoznatijeg slavonskog odmetnika, duha ravnice i mita o dobrom zlikovcu koji kažnjava bogate i brani siromašne.
Mladen Vesković

Mislim da srećni ljudi ne pišu knjige. Srećni ljudi gaje golubove. Mene je nesreća naterala da ispričam ovu priču.

Marinko Arsić Ivkov

NGDL (ne daj golubu da leti) je roman putovanja i lutanja, pikarska proza bez srećnog razrešenja i umirujuće pouke. Vedri humor koji u njemu preovlađuje učiniće, međutim, da ova proza ne ostavlja težak utisak.

Njena moć je u šali i poruzi, smehu i čuđenju koje izaziva sposobnost da se sve izvrne i dovede u pitanje. Važna je, međutim, i celina književne vizije. Ona u ovom romanu zavisi od toga da li će se u potpunosti osetiti i doživeti simbolika goluba, šaljivo naznačena raspravom o istoriji goluba od Vavilona do Tesle. No ona ide i od biblijskog potopa do spasenja u Hristu. Pa i više od toga, do antike, Dodone i čitanja sudbine u letu ptica i treperenju lišća.

Važna su ovakva dela jer nam pokazuju kako moć književne imaginacije može da prevaziđe nerazrešive protivrečnosti.

Aleksandar Jerkov