DOMAĆE KNJIGE

Prvo kompletno izdanje!

Književni spomenik zaboravljenom Beogradu

„Novinar i publicist od dara i znanja, Stojimirović je često boravio i u inostranstvu, kao ataše za štampu i diplomatski službenik. Na tim poslovima imao je prilike da se susretne sa nizom naših poslenika u politici i u kulturi, kao što je imao prilike i da, sledeći svoja različita interesovanja i poznavajući više evropskih jezika, prikupi različit umetnički i istoriografski materijal. Znalac mnogih oblasti kulture, velikog književnog obrazovanja, izuzetno radoznao duh, Stojimirović je uspeo da ostvari svoje dragocene Siluete starog Beograda tek u poslednjoj deceniji života. Tada je, od 1956. pa do 1965. godine sakih petnaest dana, u Duginom magazinu 300 čuda, objavljivao po jedan portret iz Silueta.“ – Svetlana Velmar-Janković

Ciklusi „Beogradske siluete“ i „Domaći stranci“ čine treću i poslednju knjigu Silueta starog Beograda. Ona sadrži niz medaljona u kojima je najveći broj pravih „silueta“ srpske prestonice, malo poznatih i danas mahom zaboravljenih slikovitih likova koji su davali ton i draž glavnom gradu i na svojstven način doprinosili nastajanju građanskog društva na oslobođenom prostoru viševekovnog turskog vilajeta. Među tim likovima bilo je i stranaca koji su prigrlili Srbiju i dali dragocen obol razvoju svoje druge domovine, učestvujući svako na svoj način u burnoj istoriji Srbije u poslednja dva veka.

Prvo kompletno izdanje!

Galerija starih i novih „silueta“

„Zahvaljujući prikupljenoj dokumentaciji, starim pismima, usmenim svedočanstvima i napornom praćenju i otkrivanju onoga što su mnogi drugi – i protiv očekivanja – zaboravili, Siluete starog Beograda iscrpno nam svedoče o mnogo čemu što je, po nastanku i dešavanju, znatno starije od samog autora ove knjige… Svaki tekst, skica, ’portret’, beleška ili opis koje nam u ovoj knjizi pruža Milan Jovanović Stojimirović svedoče o svojstvima jedne dobre hronike, svaki je jedno čas zanimljivo, čas duhovito, čas analitički dragoceno sećanje otrgnuto od zaborava, sećanje koje nam pomaže da bolje naslutimo i razumemo razvoj Beograda tokom poslednjih dvesta godina.“ – Mirko Magarašević

U drugoj knjizi Silueta starog Beograda njen pisac, hroničar i erudita nanizaće galeriju portreta starog Beograda i Srbije, najviđenije ličnosti iz sveta političara, naučnika, književnika i umetnika (Joakim Vujić, prota Mateja, Cvijić, Čeda Mijatović, Danica Marković, Laza Paču, Kornelije Stanković, Emilijan Josimović, Skerlić, Jelena Dimitrijević itd.). Jedan za drugim ređaju se likovi, dela i priključenija znamenitih ličnosti u poslednja dva veka koji su ostavili vidan trag u društvenom i kulturnom životu svoje zemlje. U traganju za iščezlim gradom i prohujalim vremenima i običajima jedne osobene gradske sredine, ovim svojim beogradskim pričama Stojimirović je ispisao spomenicu kojoj ne mogu nauditi ni nova rušenja i obnavljanja, novi ratovi ili bombardovanja, opominjući svoje čitaoce na potrebu očuvanja spomenika kulture i negovanja kulture sećanja i sopstvene tradicije.

Prvo kompletno izdanje!

„Među srpskim književnicima i publicistima koji su doprineli atmosferi svoga vremena posebno i zapaženo mesto zauzima Milan Jovanović Stojimirović. Novinar, književnik, diplomat, političar, u vezama sa mnogim javnim radnicima i starim porodicama Srbije, on je kao retko ko znao intimni život, tokove našega društva i mnoge tajne naše burne istorije. Pred zadivljenim i očaranim čitaocima vaskrsava jedan prohujali svet: Sara Karađorđević, kćer kapetana Miše Anastasijevića, Stanka, sestra Milovana Glišića, dobrotvorka Mabel Grujić, Filip Hristić, Giga Geršić, Jovan Ristić, Brana Petronijević, Mika Alas, Matavulj, Mile Krpa, Nušić i toliki drugi. Čitaoci će uživati u ovoj znalačkoj evokaciji prošlosti, u pronicljivoj analizi ljudskih strasti, u jezgrovitom i jasnom kazivanju, u otmenom izrazu jednog blagorodnog duha.“
– Božidar Kovačević

Prva knjiga Stojimirovićevih Silueta starog Beograda sadrži dva ciklusa – „Beograd i Srbija“ i „Obrenovići“. U prvom je pisac sabrao živopisne kozerije o beogradskim ulicama, šetalištima, kafanama i ambijentalnim celinama prestonice, oslikao srpske banje, proslave, običaje, modu, ondašnje novotarije, zanate, konake, putovanja... U drugi ciklus uvrstio je likove pripadnika i pristalica dinastije Obrenovića i dvorske elite: kneza Miloša i kneginje Ljubice, gospa Anke, Blaznavca i Velimira Teodorovića, kralja Milana, porodice Mašin i mnogih drugih aktera stvaranja moderne srpske države, i tako na uverljiv i živopisan način upotpunio sliku o Beogradu XIX veka, od Takovskog ustanka do srpske belle époque i tragičnog Majskog prevrata 1903.

U ovo izdanje uvršteno je bezmalo sto dosad neobjavljenih „silueta“, raspoređenih u sva tri toma prema tematskim celinama.

„Slobodni“ i „pošteni“ dva su prideva koja se najčešće navode uz izbore. Postali su fraza zvaničnika međunarodnih organizacija, novinara, aktivista za lјudska prava, političara i politikologa. Šta zapravo stoji iza ovih kvalifikacija izbora? Šta je objektivna, pouzdana i tačna mera „slobodnog“ i „poštenog“ u izborima? Ko je sertifikovao i izbaždario mere za slobodne i poštene izbore? Postoji li i gde je ta linija koja razdvaja slobodne i poštene izbore od onih koji to nisu? Ko je merodavan da oceni koji izbori odgovaraju mernim standardima „slobodno“ i „pošteno“?'

Uzbudljivo putovanje jedne ikone kroz dvadeset vekova

Na početku ovog nesvakidašnjeg romanesknog zahvata mladi propovednik i lekar Luka, učenik apostola Pavla u gradu Efesu, paralelno slika dva portreta: jedan će ga proslaviti, a drugi ga izvesti pred sud hrišćanske zajednice.

Vodeći nas preko brojnih destinacija u periodu od dve hiljade godina, autor postavlja pitanje: da li su vernici sve vreme slavili ikonu koju je Sveti Luka iznedrio dok je ispred njegovog štafelaja sedela Isusova majka ili onu drugu, koju je oslikao u isto vreme?

Sastavljen iz devetnaest svedočanstava dvanaest muškaraca i sedam žena, koliko je po ranohrišćanskom dokumentu Sofija Isusa Hrista Isus imao učenika, roman nam nudi interesantne i nadahnjujuće odgovore na mnoga pitanja o kojima zvanična istorija nema sasvim jasan stav.

„Prateći jednu ikonu kroz dva milenijuma, Milan Jovanović nam svojim prepoznatljivim rafiniranim stilom, na novi način osvetljava neke dobro znane događaje. Vodeći nas od Efesa, preko Konstantinopolja, Rodosa, Malte, Gatčine, Beograda, Ostroga, pa sve do Cetinja, autor je udahnuo život velikom broju živopisnih likova, iznedrivši originalno književno delo kome je teško naći uzor.“ – Prof. dr Milan S. Dimitrijević

„Specifičnost ovog romansijerskog skaza upravo je u tome što pisac spretno preplićući vekovna predanja sa fikcijom navodi čitaoca da se sopstvenom maštom izdigne iznad ograničenosti materijalnog i uplovi u duhovne dimenzije budeći na taj način ono što u svakom čoveku postoji – volju za smislom.“ – Slavica Mastikosa

Roman koji maestralno osvetljava XV vek – period naše istorije o kojem se danas malo zna.

Četiri decenije nakon što je Srbija pala pod tursku vlast, u Smederevskom sandžaku odvijaju se neobični i intrigantni događaji kako među srpskim življem, tako i među malobrojnijim Turcima.

Damnjanovići, stara vlastelinska porodica, morala je da osvajačima prepusti grad Borač i preseli se u svoj letnjikovac. U neposrednoj blizini ovih lokaliteta nalazi se Preobraženski skit, gde bratija umnožava bogoslužbene knjige. Po izuzetnom talentu i predanosti izdvaja se mladi monah Serafim. Jedne olujne večeri na vratima njegove kelije neočekivano se pojavljuje Seda, slobodoumna sestra boračkog dizdara, i moli ga da joj pomogne da izbegne udaju na koju je voljeni brat primorava.

Iako svestan opasnosti u koju se upušta, Serafim popušta pred njenim molbama i sa Sedom kuje smeo plan koji podrazumeva drsku podvalu i zamenu neveste. U ovu opasnu igru oni će uvući čergarsku družinu, ali i Damnjanoviće i potomke Brankovića, koji stoluju na ugarskoj teritoriji u tvrđavi Kupinik. Posledice ovih naizgled romantičnih igrarija za neke učesnike biće kobne.

Istovremeno, grupa turskih prvaka kuje zaveru da na mesto prvog čoveka nahije dovede mladog i ambicioznog boračkog dizdara i Sedinog brata.

Porodična saga koja nas vraća u doba viteštva i plemenitosti

Roman smešten u istorijske okvire Srbije trinaestog veka, u doba vladavine kraljeva Milutina i Dragutina, u čijem je središtu uspon vlastelinske loze Toljenović.

Život mnogobrojne porodice, rastrzane neslogom i spletkama, sasvim će se promeniti kada njeni odrasli muški članovi odu u vojni pohod. Svoje posede i dvor u Beloj Crkvi prepustiće nedovoljno stasalom Uglješi, najmlađem Toljenoviću, koji će se naći pred brojim iskušenjima i teškim odlukama. Pokazaće da je dovoljno zreo i mudar, a dobar glas o njemu stići će do samog dvora.

Istovremeno, u udaljenom gradu Sirmioneu, na obalama jezera Garda, mlada plemkinja Franka smišlja smeo plan. Upotrebiće svu svoju domišljatost da izbegne ugovoreni brak i dođe u Srbiju.

Plamen sveće je fino istkana priča u kojoj će okolnosti i nepredvidiva sudbina spojiti ovo dvoje mladih, što će neminovno uticati na živote svih koji su sa njima povezani.