DOMAĆE KNJIGE

Knjiga Odlomci istorije Srba i srpskih-jugoslavenskih-zemalja u Turskoj i Austriji izdata 1872. god u Državnoj štampariji u Beogradu, predstavljala je samo najavu pune Istorije Srba od Miloša S. Milojevića u 16 tomova. Međutim, te knjige nisu nikada objavljene, a posle Prvog svetskog rata im se gubi svaki trag.

U Odlomcima istorije Srba Milojević govori o značaju i poreklu imena Srb, o srodstvu Srba sa prastarim narodima, daje i spisak srpskih vladara od Svevlada do Stefana Nemanje i nadalje.

Uz knjigu ide i Istorijsko–etnografska i geografska mapa Srba i srpskih (jugoslavenskih) zemalja u Turskoj i Austriji koju je Miloš S. Milojević objavio 1873. godine.

Veliki srpski istoričar i borac za prisajedinjenje južnih srpskih zemalja Srbiji Miloš S. Milojević je napisao kapitalno istorijsko delo „Putopis dela Prave (Stare) Srbije“, štampano u tri knjige (1871, 1872. i 1887. godine). Delu je prethodilo putovanje na koje je Milojević krenuo početkom juna 1870. godine. Prešao je kopaoničke predele, koji su u to vreme predstavljali neku vrstu turske vojne krajine i bili naseljeni Arnautima i Čerkezima, došao na Kosovo polje, posetio Prištinu i Gračanicu, krenuo na zapad i dospeo u Metohiju. Bio je u Pećkoj patrijaršiji, Dečanima, u Prizrenu, na jugu u selu Borovice, u ohridskom Drimkolu i stigao do Elbasana. Putopisi, koje je Miloš S. Milojević objavio posle ovog putovanja, predstavljaju pravu riznicu podataka o istorijskom prisustvu Srba na prostorima Kosova, Metohije i Stare Srbije, kao i o njihovom životu. Oni sadrže mnogo podataka, koji ukazuju na srpsku prethrišćansku prošlost, prepisani su mnogi stari zapisi i natpisi iz crkava, sa grobova, iz knjiga, popisane drevne knjige i srednjovekovni dokumenti, postojeće i porušene crkve i manastiri i druge srednjovekovne građevine. Poimenično je popisao više od hiljadu postojećih naselja, sa brojem kuća i stanovnika, razvrstanih po veri i poreklu. Mnogo šta u novijoj srpskoj istoriji bi išlo drugačijim tokom da su srpski istoričari i političari ozbiljnije razmotrili činjenice koje je Miloš S. Milojević sakupio u ovom delu.

Ukratko o knjizi

Knjiga Pesme i običaji ukupnog naroda srbskog - SVATOVSKE PESME izdata je prvi put 1870. godine i druga je u nizu od tri toma (prvi tom 1869., treći 1875. godine).

“U knjizi „Svatovske pesme i običaji“ Miloš S. Milojević objavio je 385 pesama i podelio prema prilikama kada se pevaju. Na samom početku autor daje detaljne opise elemenata srpskih svatovskih običaja. Milojević se trudio da sa što više detalja opiše ovaj običaj prelaza. Tako se pesme, prema sadržaju datom na početku knjige, dele na osnovu vremena i prilike kada su pevane ili izvođene: prosidbe devojke, spremanje devojačke spreme, pesme pevane u okviru dogovora dve porodice o pripremi svadbe, potom spremanje za svadbu kod mladoženjine, odnosno momkove kuće, dovođenje mlade, svadbeno veselje, i u završnom činu sklapanja braka, svođenje mladenaca. Koliko detaljno pristupa ovoj temi pokazuje i činjenica da se svadba, odnosno sklapanje braka, od slanja prvodadžije u prosidbu do svođenja mladenaca, pesme dele na oko dvadeset različitih susreta dve porodice, odnosno događaja i aktivnosti. Daleko od romatičarskog viđenja ulepšane stvarnosti, Milojević daje primere pesama i kada je brak nevoljan za jednu od strana, ili opise vezane za drugi brak, za brak sa udovcem ili udovicom, za tabuisane radnje (sprečavanje rodoskrnavljenja, kada dve neveste ne treba da se vide, pa dolazi do sukoba dve svatovske povorke, i sl.), kako se izražavalo nezadovoljstvo snajom, zetom ili porodicom sa kojom su se orodili...
Milojević u opisima daje idealni model, uz mnoštvo nabrajanja lokalizama i izuzetaka. Njegovo poznavanje narodnog života i običaja svakako je veliko i zadivljujuće. Idealni model svadbenih običaja u ovoj zbirci pokazuje znatan broj radnji koje su vremenom uporšćene i redukovane, a prežitke starog običaja možemo pronaći i u kasnije zapisanim, pa i savremenim običajnim praksama.
Delo Miloša S. Milojevića može da pomogne u rasvetljavanju određenih pitanja kojima se bave antropologija, istorija, lingvistika, sociologija i politikologija, i stoga je neophodno da se sagleda njegov celokupan rad. Potrebno je pronaći kritičnu tačku slaganja ili neslaganja sa njim, i uporednim kritičkim naučnim aparatom dati ovom autoru (bio on filolog, etnograf, istoričar ili književnik!) mesto koje mu pripada u istoriji srpske i balkanske istorije.”
iz predgovora Marije Šćekić Marković
O priređivaču
Miloš S. Milojević (Crna Bara, 16. oktobar 1840 — Beograd, 24. jun 1897) je bio srpski nacionalni radnik, književnik i istoričar. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Šapcu i Beogradu. Školovanje je potom nastavio u Kijevu i Moskvi. Godine 1870. postao je profesor gimnazije u Beogradu, da bi od 1873. do 1876. godine, bio upravitelj i profesor drugog odeljenja beogradske Bogoslovije. Aktivno je učestvovao u srpsko-turskim ratovima 1876-1878. Za profesora i direktora gimnazije u Leskovcu postavljen je 1881. godine. Godine 1890. postavljen je za upravitelja Svetosavske večernje bogoslovsko-učiteljske škole. Bio je i upravnik Svetosavske večernje škole (1891−1893). Penzionisan je 1893. godine. Preminuo je 1897. godine u Beogradu.