DOMAĆE KNJIGE

I, kako to već biva u razdoblјima propadanja, umesto napora presabiranja zavladala je lakomislenost pod geslom udri brigu na veselјe. Prestonica nam se diči bogatom „turističkom ponudom“, noćnim provodima, splavovima i uslužnim devojkama-pratilјama bogatih poslovnih gostiju. Iz raznih krajeva propale države mladež hrli u Beograd na zabavu. Tamo, gde žive, vladaju stroža pravila, tamo se vodi borba za opstanak, nema šale, nema roštilјijada i kupusijada, ni trubačkih orkestara koji predvode povorke veselih ožalošćenika. Naša jedina nada, jedina uteha, zove se „Evropa“ o čijoj zelenoj travi sanjare iznemogli magarci.


Pritešnjeni na tvrdom tlu stvarnosti, tešimo se iluzijama. Kako bi bilo lepo, i dobro, da negde u svetu imamo iskrenog prijatelјa i moćnog pokrovitelјa! Ulogu branilaca slovenskih pravoslavaca je, od Sanstefanskog ugovora vodila, sa nejednakom srećom, Rusija; podršku, koju nam je dao Nikolaj II, zaštitnica je preskupo platila. Sa Francuskom je išlo i ovako i onako. Sve do devedesetih godina prošlog veka polagali smo detinjastu nadu u Ameriku. Smenjivale su se samoobmane, a istina je stajala po strani, čekajući priliku da kaže ono malo što ima.

Milovan Danojlić, rođen je 1937. u selu Ivanovcima, Šumadija. Gimnaziju i Filološki fakultet, odsek za romanistiku, završio je u Beogradu. Sarađivao je u dnevnim i književnim listovima. Radio je kao lektor za srpskohrvatski jezik na univerzitetu u Poatjeu, gde i sada živi. Član je SANU van radnog sastava. Objavio je veliki broja knjiga pesama i proze, kao i razne prevode - Brodskog, Bodlera, Aragona....

"Današnjem čitaocu "Urođenički psalmi" mogu da deluju kao svojevrsno čišćenje alata za dalji pesnički rad. Oni, nesumnjivo, Danojlića izvlače iz pesničke svakodnevice i uzdižu do krupne figure srpske lirske pozornice. Neoslobođena anđela tradicije, ova poezija je hrabro zakoračila u demonizam savremenosti na retko uzbudljiv na-čin. Van svake jednoznačnosti, ova lirika i danas pruža čitaocu uvide u nesvakidašnju magiju jezika po kojoj je ovaj pesnik poznat. Pesnička igra kojom se tumači svet lirskog subjekta ima svoj početak u unutrašnjem urođeništvu pesnika (uvek negde bežati treba), a ishodište u maglinama budućih uticaja koje će ostvariti. Iako povremeno u protivrečju sa preovlađujućim pevanjem, njeno očaravajuće dejstvo sastoji se u, evo već šezdesetogodišnjem, privlačenju svojim zagonetnim izrazom: Ne smem stati, a ne znam gde poći." -
Dobrivoje Stanojević

Kako su me lame pljuvanju naučile / Dušan Pop Đurđev (19). Pronalazač / Goran Novakov (27); Filosofska pesma / Goran Novakov (28). Mamin poljubac / Saša Božović (45). Neverovatna pesma / Pero Zubac (89). Nevreme / Spasoje Labudović (91). Podvodna tajna / Milan Mrdalj (93). Kišna pesma / David Kecman Dako (94). Rođendan / Nedeljko Terzić (104).

„Dobro jeste živeti“ je poslednji tom iz serije od pet knjiga o detinjstvu i dečaštvu, objavljenih u biblioteci Albatros. To je narativno-lirska hronika o nastanjivanju seoskog dečaka u velikom gradu, sa atmosferom iz pedesetih godina prošlog veka. Knjiga životne zbilje, natopljena verom u život i pored teških, ponekad mučnih okolnosti s kojima se glavni junak nosi.

Čitalac će se uveriti da je autor i u ovoj knjizi ostao veran svom prepoznatljivom, „danojlićevskom“ stilu sa izvanrednim osećajem jezika i njegovog bogatstva.