DOMAĆE KNJIGE

U završnom delu trilogije Devet života Ivana Mačka – Tajna – svet slovena uranja u sve dublji haos, Ivan se suočava ne samo sa spoljnim neprijateljima, već i sa sopstvenim strahovima i sumnjama. Tajne iz njegove prošlosti, davno zaboravljene i zapečaćene, počinju da izranjaju, preteći da razore sve što je s mukom izgradio.

U Srbiji devedesetih, iz prizme mladog čoveka koji se tada formira kao ličnost, vlada zbrka i on, delom zbunjen, pokušava da objasni događaje iz svoje skorije prošlosti. U potrazi za odgovorima mladić je prožet flešbekovima koji obasjavaju njegovu stvarnost, ali je ne uspevaju sasvim objasniti i opravdati. Jer, svako pojmljivo sagledavanje iziskuje izlaženje iz sopstvenog razuma, a najveća opasnost je vratiti se „u sopstvenu kožu“, upravo posle takve avanture koja obesmišljava svaki smislen zaključak. Zato, junaci romana, narator Veljko Petrović i glavni protagonista Živojin Jokanović, tragaju za oduškom, filterom pomoću kojeg će istisnuti sve suvišno iz sebe da bi bili u stanju da normalno funkcionišu i osećaju se kao ljudi.
Bunt i nejasnoća koji rukovode postupcima glavnog junaka na kraju sazrevaju u jasnost i smislenost. Za mladost je svojstveno verovanje da se zlo može uništiti i da će tako likvidirano nestati. Ali svako ubistvo i svaki pucanj u nekoga, ma kakav bio, pogađa upravo njegovog izvršioca.

U drugom delu trilogije Devet života Ivana Mačka – Golubareve kćeri nastavlja se epsko-fantastična pripovest protkana slovenskom mitologijom, magijom i borbom za vlast. U svetu gde carevi, ratnici i čarobnjaci vode neprekidne sukobe, dok sudbine junaka oblikuju i bogovi i prevrtljivi ljudi.U središtu dešavanja su Golubareve kćeri – zavodljive, ali opasne žene, koje spletom strasti, pohlepe i ambicije utiču na događaje daleko veće od svojih moći. Njihova sudbina isprepleće se sa sudbinom Ivana Mačka, ratnik i vođe, i moćnog čarobnjaka Gilmora, gospodara tame koji želi da pokori svet slovenskih bogova. Kroz spletke, izdaje i savezništva otvara se prostranstvo u kome junaci moraju birati između časti, ljubavi i zlata, dok se senka rata nadvija nad kraljevstvom. Priča obiluje napetim dijalozima, dramatičnim obrtima i sudbinskim sukobima u kojima ništa nije onako kako izgleda, a moć i slava uvek nose svoju cenu. Ovo je delo koje spaja epsku borbu dobra i zla sa ljudskim strastima, nudeći čitaocu bogat, slojevit i maštovit svet.)

Obrazujući ovu knjigu od tri odvojene narativne celine od kojih je središnja, koja joj je pozajmila naslov, najobimnija i sadržinski najrazvijenija, Mirko Mladenović je pokušao da istorijske i mitske tematske obrasce proveri u novom ključu. On je, pripovedajući o snazi vere i istinitosti i čistoti ljubavi, sa jakom moralnom poentom, u parafrazi povišenog arhaizovanog stila, poučno i patetično, pokušao da doznači kako je volja božja veće čudo od života i da je, kako piše u „Poslanici Korićanima“ apostola Pavla, ljubav emanacija božje tvoračke promisli i sile. Ljubav pred vratima Rima Mirka Mladenovića ide u red onih knjiga mlađih autora koje valja prihvatati sa simpatijom za njenu nesvakdašnju utilitarnu ambiciju, ali i sa uverenjem da se uzvišeni ideali verske tolerancije i ljubavi prema bližnjima, sasvim prirodno stane u slikovitim i poučnim pričama, kakve se u ovoj knjizi nude.

Radnja romana započinje u doba Milutina Nemanjića, u nama poznatom svetu i prati šeprtljavog vitezovog sin, Ivana Mačka – kroz nestvarni bajkoviti svet u kojem vladaju slovenski bogovi skupa sa rodnovernim slovenima – izabranog da pronalazi izlaze iz nemogućih situacija, drugujući i boreći se sa vilama, Baba Rogama, čarobnjacima i bogovima: Stribogom, Dajbogom, Vesnom, Moranom, Velesom, Perunom… ;Bogovi mu daruju devet života koje žrtvuje da povrati narušeni poredak njihovog sveta u kom se obreo protivno svojoj volji. Vođen nestvarnim iskušenjima izrasta u istinskog junaka.

Istrovremeno, sa svakim životom bliži se povratku u svoj svet, ali ni to neće biti kraj čudesnog putovanja.; Več pri povratku u zavičaj očekuje ga i poslednje iskušenje, nepremostivije od onog što ga je imao hrabri Odisej pri povratku u Itaku.

O stvaranju je ovde reč. O čovekovom opredeljenju za njega – i o nemogućnosti da se ono izbegne. Svaki beg od stvaranja – od stvaralaštva, u stvari je čovekov beg od sebe, porinuće sebe u prostore koji čovekovi nisu, koji čoveku ne pripadaju, i koji su poraz čovekov – i poraza čoveka – i čovekovo raščovečenje, i odlazak ka nečemu, i u nešto, gde čovek ne boravi – gde jadno ljudsko biće biva potopljeno u sebi nepripadajuće – a to su prostori nestajanja čoveka.Zato je ovo roman poučnog karaktera – u vremenu u kome je nastao. I u svakom vremenu – koje treba da dođe. I koje će doći!