U Srbiji devedesetih, iz prizme mladog čoveka koji se tada formira kao ličnost, vlada zbrka i on, delom zbunjen, pokušava da objasni događaje iz svoje skorije prošlosti. U potrazi za odgovorima mladić je prožet flešbekovima koji obasjavaju njegovu stvarnost, ali je ne uspevaju sasvim objasniti i opravdati. Jer, svako pojmljivo sagledavanje iziskuje izlaženje iz sopstvenog razuma, a najveća opasnost je vratiti se „u sopstvenu kožu“, upravo posle takve avanture koja obesmišljava svaki smislen zaključak. Zato, junaci romana, narator Veljko Petrović i glavni protagonista Živojin Jokanović, tragaju za oduškom, filterom pomoću kojeg će istisnuti sve suvišno iz sebe da bi bili u stanju da normalno funkcionišu i osećaju se kao ljudi.
Bunt i nejasnoća koji rukovode postupcima glavnog junaka na kraju sazrevaju u jasnost i smislenost. Za mladost je svojstveno verovanje da se zlo može uništiti i da će tako likvidirano nestati. Ali svako ubistvo i svaki pucanj u nekoga, ma kakav bio, pogađa upravo njegovog izvršioca.
