Treći roman Miroslava Ćurčića nastavlja gde su prethodna dva stala, čineći s njima svojevrsnu trilogiju. On pripoveda priču o Lahoru, čoveku bez obaveza, koji na karakterističan način iskušava posledice življenja u ovoj zemlji u ovo nesretno vreme. Najpolitičniji i najhumaniji od svih dosadašnjih. Čovek bez obaveza upire prstom u svoje čitaoce s pitanjem da li znamo šta radimo.
Čuveni boks-meč – ples u ringu do pobede ili poraza – centralna je tačka u romanu, tačka od koje sve kreće ili u kojoj se pak završava. Mada ovo nije priča o boksu, analogija između života i boks-meča, a potom i plesnog maratona, presudna je za njegovo tumačenje.
Miroslav Ćurčić pak jeste čovek discipline. Njegovo opredeljenje je ohenrijevsko. On zastupa jedan začuđujući narativni red, ne može biti doslednije. Izvorni strukturni imperativ u njegovim pričama jeste tačka preokreta, mesto u kom jedna priča postaje druga priča. Ili druge priče. - Srđan Srdić
