DOMAĆE KNJIGE

"Đurićevog junaka na početku romana zatičemo u ponovnoj emigraciji. Bežeći od otuđenosti života u Novom Sadu, strepeći od novog odbacivanja, on još jednom bira da život, naizgled, započne ispočetka. Ipak, duhovi prošlosti savladavaju prostor i vreme lakše nego što može i da nasluti. Borbu sa nostalgijom i podvojenošću dodatno produbljuje misteriozni Šlomo – prijatelj iz prošlosti i vesnik sveta u kom se možda može živeti i po drugačijim pravilima.

Zebaldova groznica roman je o večitom emigrantu, čoveku na razmeđi sveta koji naseljava i identiteta koji neumorno pokušava da održi na okupu. Pisan prepoznatljivim Đurićevim stilom sa dosta erudicije, on je fini amalgam naizgled dalekih književnih tradicija i postupaka – mešavina istorijskog i dokumentarističkog romana, autofikcijski narativ sa putopisnim i elementima emigrantske proze, ali pre svega: priča o potrazi za utočištem i prepoznavanjem u drugome.

""Možda je jednom neophodno otići odande gde te ne žele oni sa kojima imaš sve manje zajedničkog, tako sam ubeđivao sebe, možda u tome nema toliko tragedije; možda je to i dužnost čoveka, umaći pred napujdanim psima, trčati ka slobodi, ne obazirati se na bodljikavu žicu i kule stražare sa kojih štekću mitraljezi. Pa ko preživi."

U ovoj knjizi dat je izbor od 27 kritičkih osvrta Predraga Đurića, stripskog scenariste i kritičara, o stripovima koje je voleo.

Reći da ovaj roman nema izraženu ideološku, pa i kontroverznu dimenziju predstavljalo bi zanemarivanje jednog od njegovih osnovnih svojstava: kroz živopisnu galeriju likova, mapirati društvene promene krajem prošlog i početkom ovog veka.

Pišući o teretu jugoslovenskog iskustva, zakasnelim sazrevanjima, političkom oportunizmu, dobitnicima i gubitnicima tranzicije i, pre svega, (željenom) vojvođanskom identitetu, Predrag Đurić za čvorište više tokova priča bira prepoznatljiv prostor – kafanu, nazvanu, nimalo slučajno, po Milošu Crnjanskom. To da su ugostiteljski objekti ne samo gastronomski, već i narativni prostori, odavno je poznato u istoriji književnosti, a Đurićevo raspričano, ali prijemčivo pripovedanje podseća upravo na jezičku dinamiku prisutnu na ovakvim mestima. Shodno tome, ko želi, uz mrvice na stolnjacima, da sluša šta su nam Pet debelih pesnika spremili, dobrodošao je! Biće i muzike, obećavamo. - Uroš Đurković

Pet debelih pesnika omaž je ispuštenoj generaciji mladih s kraja XX veka, ali, mnogo važnije, to je knjiga o Vojvodini, o vekovima rasturanim krhotinama tog posebnog i neponovljivog kulturnog prostora, njenim dubokim slojevima i brazdama koji se danas jedva naziru, kao bore za koje se veruje da su oduvek na licu. Želeći da obuhvati sve specifičnosti vremena o kom pripoveda, Đurić kroz svoje junake portretiše tipove karaktera koji su stvorili sadašnje društvo lišeno solidarnosti i empatije – ohole, surove, pohotne, zavidne, lenje i inertne, jalove idealiste i beskrupulozne ljude. Krivci ili nevini osuđenici, članovi Pet debelih pesnika kao da su sveci koji su rešili da oreole okače o klin, iskoriste svet u kom pravila ne važe, u kom nema granica ni ograničenja i provere još koliko ćemo ih posmatrati sa strane, okrećući glavu ili sležući ramenima. - Ognjen Aksentijević

Novi Sad 1939. godine. Dah novog svetskog rata oseća se na svakom koraku, ali grad živi svojim uobičajenim životom. Samuel Kasovic, najčuveniji novosadski privatni detektiv i njegov verni pratilac Arnold, pokušavaju da reše neobičnu misteriju nestale knjige kneginje Dolnozemskaje, koji će ih dovesti do opasnog tajnog društva Deca Vrangela…

U ovoj knjizi prikazan je izbor od hilada strani stripova, karikatura i ilustracia koje je Reljić uradio tokom više od 50 godina stvaralaštva, kao i biografija, stripografija, memorabilije, ali i kritička analaza radova.