DOMAĆE KNJIGE

Po već oprobanom obrascu Lazarević i u ovom ramanu, u formi uzbudljive krimi priče, na pozornicu izvodi surovi, alavi, samoživi svet s one strane vidljivog. Glavni junak, advokat početnik,  prihvatajući da zastupa jedne stranu u brakorazvodnoj parnici, ni sanjao nije  da bi ga ovaj, naoko rutinski slučaj, mogao  „ubaciti“ u jedan sasvim mu stran svet, surov, nepredvidiv, svet u kom oko i uho mogu odvesti samo na stranputicu. Nevidljivi „traseri“  ostavljaju ga u novootkrivbenom svetu na cedilu usred misterije kojoj ne nazire razjašnjenje. Nekim čudom, slažući kockicu po kockicu, uz pripomoć slučaja (koji to zapravo nije) uspeva da se izmigolji iz nje, ali  ne i da se vrati u svoj mirni svet običnih ljudi blaženih u svom neznanju. Nevoljno, pomirio se sa realnošću da mu nema izlaska iz sveta s one strane vidljivog koji nemilosrdno gazi, otima, ubija. Postao je deo njega. Doduše, s rukavicama na rukama.

Kuća na obodu velegrada je napuštena već mesecima. U nju više niko ne ulazi niti iz nje izlazi, ali to će primetiti samo dvojica sitnih džeparoša u potrazi za lakim plenom. Zar se zaista ama baš niko nije zabrinuo gde je nestao njen stanar? Šta je s njim? „U kakvom svetu mi to živimo”, pita se novinar dnevnog lista. A iza tog pitanja bi mogla da stoji dobra priča, vredi istražiti…

Međutim, potraga pred novinarom otkriva svet kome se nije nadao, koji nije ni poznavao. O kome je, možda, nešto načuo. Dalje od predgrađa i njegovih žitelja, sve do državnog vrha.

„Vodovodska 187 L” je knjiga koja se čita u jednom dahu. Uzbudljiva, dinamična krimi-priča postaje politički triler, a svako razrešenje otvara nova pitanja koja ne dozvoljavaju čitaocu da sklopi korice pre nego što pročita i poslednju stranu. Jedna fotografija bi možda mogla da sruši vlast, ali duboka država ima odgovor na sve. Skoro sve…

U dremljivom banatskom selu Vaganu, u kome je događaj i kad dvojica pijanaca razmene po koji šamar, kao prasak bombe odjeknula je vest da je nestala njihova meštanka Marina R. Policija vodi traljavu potragu. Nema tela, nema dakle ni zločina. No, tako ne misli čovek koji je bio u tajnoj emotivnoj vezo sa njom. On sluti zločin. Počinje sopstvenu potragu. A kad ga ona dovde do najvećeg tajkuna u okrugu, i ovaj bez traga nestaje. Sad već i policija počinje temeljitiju istragu. Na svoj način vodi je i lokalna televizija. Na videlo izlazi da je tromi, učmali život u selu bio samo privid. Da se, pod okriljem noći, što u selu, što u njegovim kukuruznim poljima, zaplelo jedno mistično, teško razmrsivo klupko, čije niti dosežu i do ulica obližnjeg grada, pa i Beograda, u koje su upleteni tajni putevi krijumčara ljudi, nečim teškim zatrovani odnosi unutar porodice nestale žene, korumpirano sudstvo, zagađen politički život u Srbiji, čankolizni voajerski medji... Sve do poslednjih stranica knjige čitalac će biti u dilemi kakvi to zli vetrovi tutnje vaganskim kukuruznim poljima i gde su oduvali nestalu ženu, tajkuna, i još neke koje je zla kob vezala za njihovu sudbinu.

U „Drinskom makrou“, kao i u svom prethodnom romanu „Švapski paket“, Radovan Lazarević ostaje u sferi iste teme: uticaja planetarnog podzemnog rata koji se vodi radi resursa, ideja, religija, moći, životnog prostora, na srpske mikro sredine. U „Švapskom paketu“ to je srednji Banat, u „Drinskom makrou“ gornjodrinski kraj, posle zamrznutog građanskog rata u BiH, nastanjen isključivo srpskim stanovništvom.

Da talasi tog globalnog podzemnog rata, piše Lazarević, nisu zapljusnuli i Gornju Drinu, ovo relativno prostrano zaboravljeno područje bi se vrlo brzo svelo na nekoliko nevelikih naseljenih mesta i nepregledno carstvo šuma, opustelih napuštenih sela i zverinja, na još jednu srpsku nedođiju. Ali talas, i to snažan, dovaljao se i do te srpske nedođije stešnjene između dve oblasti nastanjene muslimanskim stanovništvom: bošnjačkog dela BiH i Sandžaka. Nekom moćnom, zadojenom idejom o budućoj dominaciji islamske civilizacije svetom, prohtelo se da se i to uzano srpsko područje natkrili polumesecom, da ostvari svojevremeni slogan bosanskih mladomuslimana: Sve od Bosne do Irana biće zemlja muslimana, da dokaže da javno izrečena misao negdašnjeg turskog predsednika Demirela: Od Kine do Jadrana, sve su to turske zemlje, nije bila puka utopija.Kad bi se ta uzana srpska drinska nedođija privela islamu san o „zelenoj transfezali“, ZETRI, postao bi java. Glavnom junaku „Drinskog makroa“ Luki Jezercu, voljom njegovog moćnog, nepoznatog, u sivoj zoni velikog svetskog biznisa sakrivenog poslodavca, palo je u deo da san pretvori u javu. Verujući da „unovčava istoriju“, jedini zdrav resurs ove srpske nedođije, da čini dobro narodu iz kog je potekao, u njenom srcu gradi veliki bungalovski hotel u obličju staromuslimanske kasabe, sa velikim kazinom i noćnim klubom u centralnom delu, takođe spolja „obučenim“ u orijentalno ruho. Sagradio je jazbinu bluda i poroka, mali balkanski Las Vegas, voljom dalekog nepoznatog nalogodavca, arhitektonski po mustri bosforskih osmanlijskih palata iz 17. i 18. veka.Kad voljom nepoznatog moćnog poslodavca, misteriozne finansijske korporacije „Liga SG“, i renoviranim višegradskim hotelima da orijentalni pečat, Luka uviđa da je zapravo „Ligin“ Trojanski konj, da mu je povereno da kapitalom i arhitekturom, ulažući i gradeći, prokrči put islamu kroz ovu uzanu srpsku nedođiju. Rađa se u njemu otpor, postaje pritajeni saboter, a kad njegov misteriozni moćni poslodavac, želeći da i sa drinske strane zakorači u Srbiju, kupuje „Šargansku osmicu“, čuvenu turističku prugu, i kad u drinsko jezero porine galiju za prevoz turista kroz veličanstveni drinski kanjon, vernu kopiju osmanlijske brodice iz vremena Mehmed Paše Sokolovića, sa posadom obučenom po osmanlijski i sa istaknutom osmanlijskom zastavom na jarbolu, Luka postaje otvoreni „Ligin“ protivnik. Ali već je bilo kasno. U „Liginom“ kolu već su uveliko igrali korumpirani kriminalizovani delovi vrhova srpske vlasti s obe strane Drine. I rodoljublje ima cenu, zar ne?Ipak, sve nije beznadežno. Ili je možda i beznadežnije nego što se čini. Tu i tamo, obavezno kad bi se najviše zakuvalo, na Drini, u drinskoj srpskoj nedođiji, pojavila bi se izvesna visoka plava žena, takođe obavijena velom tajne. Ne zna se koga predstavlja, u čije ime dela, jedino što je izvesno, i iza nje je neko moćan, neko ko na Drini, u nesrećnoj Bosni i na još nesrećnijem Balkanu ima interese suprotne interesima Lukinih poslodavaca. Balkanskim narodima nije suđeno da odlučuju, već samo da plaćaju.Uplićući blisku predvidivu srpsku budućnost sa traumatičnom prošlošću i besperspektivnom sadašnjošću u jednu pletenicu, natkriljujući je moćnim nevidljivim silama koje ovaj svet vode u ambis i ličnom dramom glavnog junaka razapetog između dve žene, Lazarević u „Drinskom makrou“ ispisuje opominjuće, uzbudljivo, dinamično štivo koje navodi na razmišljanje. „Drinski makro“ je ozbiljna upozoravajuća knjiga o kolonizaciji i desrbizaciji srpskih prostora, obojena stvarnim životom.