U „Drinskom makrou“, kao i u svom prethodnom romanu „Švapski paket“, Radovan Lazarević ostaje u sferi iste teme: uticaja planetarnog podzemnog rata koji se vodi radi resursa, ideja, religija, moći, životnog prostora, na srpske mikro sredine. U „Švapskom paketu“ to je srednji Banat, u „Drinskom makrou“ gornjodrinski kraj, posle zamrznutog građanskog rata u BiH, nastanjen isključivo srpskim stanovništvom.
Da talasi tog globalnog podzemnog rata, piše Lazarević, nisu zapljusnuli i Gornju Drinu, ovo relativno prostrano zaboravljeno područje bi se vrlo brzo svelo na nekoliko nevelikih naseljenih mesta i nepregledno carstvo šuma, opustelih napuštenih sela i zverinja, na još jednu srpsku nedođiju. Ali talas, i to snažan, dovaljao se i do te srpske nedođije stešnjene između dve oblasti nastanjene muslimanskim stanovništvom: bošnjačkog dela BiH i Sandžaka. Nekom moćnom, zadojenom idejom o budućoj dominaciji islamske civilizacije svetom, prohtelo se da se i to uzano srpsko područje natkrili polumesecom, da ostvari svojevremeni slogan bosanskih mladomuslimana: Sve od Bosne do Irana biće zemlja muslimana, da dokaže da javno izrečena misao negdašnjeg turskog predsednika Demirela: Od Kine do Jadrana, sve su to turske zemlje, nije bila puka utopija.Kad bi se ta uzana srpska drinska nedođija privela islamu san o „zelenoj transfezali“, ZETRI, postao bi java. Glavnom junaku „Drinskog makroa“ Luki Jezercu, voljom njegovog moćnog, nepoznatog, u sivoj zoni velikog svetskog biznisa sakrivenog poslodavca, palo je u deo da san pretvori u javu. Verujući da „unovčava istoriju“, jedini zdrav resurs ove srpske nedođije, da čini dobro narodu iz kog je potekao, u njenom srcu gradi veliki bungalovski hotel u obličju staromuslimanske kasabe, sa velikim kazinom i noćnim klubom u centralnom delu, takođe spolja „obučenim“ u orijentalno ruho. Sagradio je jazbinu bluda i poroka, mali balkanski Las Vegas, voljom dalekog nepoznatog nalogodavca, arhitektonski po mustri bosforskih osmanlijskih palata iz 17. i 18. veka.Kad voljom nepoznatog moćnog poslodavca, misteriozne finansijske korporacije „Liga SG“, i renoviranim višegradskim hotelima da orijentalni pečat, Luka uviđa da je zapravo „Ligin“ Trojanski konj, da mu je povereno da kapitalom i arhitekturom, ulažući i gradeći, prokrči put islamu kroz ovu uzanu srpsku nedođiju. Rađa se u njemu otpor, postaje pritajeni saboter, a kad njegov misteriozni moćni poslodavac, želeći da i sa drinske strane zakorači u Srbiju, kupuje „Šargansku osmicu“, čuvenu turističku prugu, i kad u drinsko jezero porine galiju za prevoz turista kroz veličanstveni drinski kanjon, vernu kopiju osmanlijske brodice iz vremena Mehmed Paše Sokolovića, sa posadom obučenom po osmanlijski i sa istaknutom osmanlijskom zastavom na jarbolu, Luka postaje otvoreni „Ligin“ protivnik. Ali već je bilo kasno. U „Liginom“ kolu već su uveliko igrali korumpirani kriminalizovani delovi vrhova srpske vlasti s obe strane Drine. I rodoljublje ima cenu, zar ne?Ipak, sve nije beznadežno. Ili je možda i beznadežnije nego što se čini. Tu i tamo, obavezno kad bi se najviše zakuvalo, na Drini, u drinskoj srpskoj nedođiji, pojavila bi se izvesna visoka plava žena, takođe obavijena velom tajne. Ne zna se koga predstavlja, u čije ime dela, jedino što je izvesno, i iza nje je neko moćan, neko ko na Drini, u nesrećnoj Bosni i na još nesrećnijem Balkanu ima interese suprotne interesima Lukinih poslodavaca. Balkanskim narodima nije suđeno da odlučuju, već samo da plaćaju.Uplićući blisku predvidivu srpsku budućnost sa traumatičnom prošlošću i besperspektivnom sadašnjošću u jednu pletenicu, natkriljujući je moćnim nevidljivim silama koje ovaj svet vode u ambis i ličnom dramom glavnog junaka razapetog između dve žene, Lazarević u „Drinskom makrou“ ispisuje opominjuće, uzbudljivo, dinamično štivo koje navodi na razmišljanje. „Drinski makro“ je ozbiljna upozoravajuća knjiga o kolonizaciji i desrbizaciji srpskih prostora, obojena stvarnim životom.
