DOMAĆE KNJIGE

Koja glupa tema, ne znam zapravo kako smo večeru završili baš na toj temi, možda zbog naših godina – sve četvero smo odavno u penziji – ili zbog toga jer se razgovor vodio oko bolesti, što jest, priznajem, pomalo degutantno dok jedeš s tekom i uz to piješ dobro vino, nekako nije pristojno, zastaje ti zalogaj u grlu, a vino postaje kiselkasto.


Na večeri s prijateljima tema testamenta upadne među tanjire i čaše – i svi se prave da im nije neprijatno. U kafani ispod brda stariji par se svađa zbog sitnice: ona bi kući pre mraka, njega vino još drži za stolom, ali u tišini između izgovorenih reči odjekuje sav teret zajedničkog života i propuštenih prilika. U bolničkoj sobi majka drži svoju ćerku za ruku, prisećajući se vremena kada je mogla sve, a sada može samo da bude prisutna.

Na Balkanu, gde se svakodnevno suočavamo s nečim što je možda gore i od sukoba – s prećutkivanjem – gde se reči često gutaju zbog stida, straha ili tuđih očekivanja, Slavenka Drakulić progovara o onome što nas istovremeno plaši i spaja: o gubicima koje ne priznajemo, ljubavi koja je prošla, o neproživljenom, nesigurnosti, suočavanju s vlastitom smrtnošću, o poslednjem trenutku bliskosti i o usamljenosti. Njene priče, suptilne i duboko pronicljive, istovremeno nas podstiču da se suočimo s onim što prećutkujemo i možda krijemo čak i od samih sebe.

„Ova fenomenalna knjiga ne govori o starosti, bolesti i bolnim temama od kojih svi bježimo dok nas ne zgrabe za vrat. Slavenka priča priče o teškim situacijama u našim životima o kojima ne govorimo jer mislimo da su samo naše. Potiskivanje nas čini osamljenima. Ovo je knjiga za sve nas osamljene i nesretne. Pročitajte je. Liječi.“
– Vedrana Rudan

Prošlogodišnja amputacija noge bila mi je trideset i druga operacija, pomislila je dok je opipavala ožiljke na leđima, na trbuhu, na nozi. A što je s onima koje ne ostavljaju vidljive ožiljke?

Za Fridu Kalo umetnost je bila neodvojiva od života, a život neodrživ bez umetnosti. Prikazujući njen život od ranih borbi s bolešću do strastvenih ljubavnih afera sa Dijegom Riverom, autorka daje živopisnu sliku jedne žene kojoj je telo bilo slomljeno ali ne i duh, i koja je prkoseći društvenim normama, istrajavala u svojoj jedinstvenosti.

Vešto kombinujući različite pripovedačke tehnike, fikciju i fakte, posvećeno istraživanje i duboko saosećanje, Slavenka Drakulić ubedljivo i književnoumetnički uspelo dočarava lik Fride Kalo, žene koja je ličnu bol pretvorila u bezvremenu umetnost.

Frida ili o boli je potresan, ali ujedno i inspirativan roman o istrajnosti, lepoti nesavršenosti i trajnom nasleđu neobuzdanog duha jedne od najznačanijih slikarki svih vremena.

„Impresivno!“ – Jutarnji list

Zašto su danas, u suvremenom društvu koje ruši sve tabue, samo starost i starenje teme o kojima je gotovo zabranjeno govoriti? Postajemo li sa starošću nevidljivi, što se događa s našim tijelima, s našim odnosom prema drugima i, još važnije, odnosom drugih prema nama? Mreže koje pletemo cijeloga života odjednom postaju tanke i krhke. Šesnaest priča u novoj knjizi Slavenke Drakulić Nevidljiva žena pripovijeda o međuljudskim odnosima, o relacijama između roditelja i djece, o odlascima, nestancima, zaboravnosti, bolesti, sramu i boli, o najdubljim osjećajima o kojima se ne usuđujemo progovarati.

Slavenka Drakulić duboko emotivno, bez zadrške, pripovijeda o iskustvu raspada života u kojem stari ljudi postaju nevidljivi ne samo okolini i sustavu veći vlastitoj obitelji i prijateljima. Katarzična, oslobađajuća, Nevidljiva žena udara u pleksus suvremenog društva. Slavenka Drakulić literarno snažno u svakoj pojedinoj priči ulazi čitatelju pod kožu, tjerajući ga da zastane, da misli o sebi i drugima, da bude šokiran, da zaplače, da se prepusti i emocijama i raciju. Nevidljiva žena oslobađajuća je, duboko intimna knjiga koja dokazuje da samo literatura može izreći neizrecivo.

“Nevidljiva žena je knjiga za sve osjetljive žene.” – Andrea Zlatar Violić

“Lijepo i tužno i tako jako istinito.” – Ingrid Šafranek

“Ovu knjigu se jednostavno ne može čitati s distance. Potresna je, a pritom nimalo banalna ni sentimentalna.” – Anera Ryznar